Kako gledate na potencijalne sukobe između decentralizovane prirode bitcoina i sve jače regulacije od strane država? Koji bi mogao biti dugoročni rezultat ovih sukoba?
Vlade širom sveta pokušavaju da regulišu kriptovalute, iznoseći zabrinutost u vezi sa pranjem novca, finansiranjem terorizma i zaštitom potrošača. U pozadini je jači motiv. Interes da se kontroliše novac i novčani tokovi, lokalna valuta (ako je ima). S druge strane, decentralizacija je važna vrednost bitkoina. Pruža mu otpornost na cenzuru, politički uticaj i kontrolu centralizovanih entiteta. Trebalo bi da pruži model slobodnog i sigurnog protoka novca, kapitala, vrednosti.
Bitkoin je funkcionisao i bez državnih regulativa. Kada bi se državne regulative danas ukinule kriptovalute bi i dalje funkcionisale. U sličnom slučaju ukidanja regulative, FIAT monetarni sistem bi se raspao preko noći. Od svojih početaka kripto je bio interesantan primarno pojedincima i fizičkim licima. Sa regulativom, širi se interesovanje institucionalnih investitora, kompanija i država da ga poseduju i koriste. Regulativa se pojavila iz više motiva. Kad nešto ne može da se ugasi, traži se način kako da se kontroliše. Kako da se prate novčani tokovi. Kako da se ubiraju porezi. Kako da se kontroliše stanovništvo.
Neke jurisdikcije regulativom čine društvo prosperitnijim potpomažući inovacije. Ili zaštitu potrošača.
U vremenu ispred nas, nadam se da će zapravo pravi sukob (ne oružani) da se prebaci na relaciju države vs države. Tačnije da se različite jurisdikcije takmiče u tome koja će nuditi pogodnije regulatorne okvire za ljude i kompanije koje koriste bitkoin ili kriptovalute i rade aktivno na daljem razvoju mogućih implementacija ove tehnologije.
Kako vidite ulogu bitcoina u svetu u kojem sve veći broj zemalja uvodi digitalne valute centralnih banaka (CBDC)? Može li bitcoin koegzistirati s ovim modelima ili ga čeka novi oblik transformacije?
CBDC-ijevi bi doneli dodatni nivo centralizacije moći. Postojala bi veća mogućnost cenzure, ili zabrane bilo kome od nas da raspolaže sopstvenim sredstvima. Zbog? Razlog može biti “opravdan” – dokaže se da sam ukrao nešto, prevario nekoga. Može biti i npr. potpuno diskreditovanje političkih protivnika, neistomišljenika.
Koncentracija moći je recept za korupciju ili davanja izrazite prednosti jednoj manjoj grupi pojedinaca ili entiteta u odnosu na sve ostale. Privatnost. I sada smo u zoni da smo prešli crvenu liniju ugrožavanja privatnosti. Sa CBDC-ijevima, svaki naš korak potrošnje novca, svaka naša potrašačka akcija i navika bi bila dostupna. Centralnoj banci.
Koegzistencija bitkoina i CBDC-ijeva je moguća. Bitkoin ne mora da se transformiše da bi koegzistirao sa CBDC-ijevima. Baš kakav jeste nudi alternativu. Globalan je, decentralizovan, neutralan, tehnološki pouzdan. Konceptualno bi trebalo da bude inspiracija.
Danas zlato koegzistira sa FIAT valutama. Bitkoin bi mogao igrati ulogu „digitalnog zlata“ u budućnosti i sa i bez CBDC-ijeva. Bitkoin bi mogao postati interesantniji i kao sredstvo plaćanja za mikrotransakcije, ukoliko bi negativni aspekti CBDC-ijeva preovladali. S tehnološke strane nazire se rešenje za skalabilnost broja transakcija koje bitkoin mreža može podržati.
Koje su po vašem mišljenju najneobičnije ili neočekivane primene blockchain tehnologije koje biste voleli da vidite ostvarene u budućnosti?
Puno puta pominjani su primeri vezani za glasanje i smanjenje mogućnosti manipulacije izborima. Katastar. Liste čekanja za operacije. Smart contract-i koji ubrzavaju administraciju, smanjuju birokratiju, olakšvaju poslovne transakcije. I to je sve negde već poznato. Al evo jednog ređe pominjanog futurističkog scenarija.
Čovek ima jasne pretenzije da svoje prisustvo proširi i van planete Zemlje. U tom scenariju neko će prvi u tome uspeti, kreirajući koloniju ili neku svemirsku stanicu daleko od nas.
Ne mogu zamisliti da će koristiti dolar (što je danas rezervna svetska valuta) ili da će poneti zlato sa sobom. Ta tehnološki napredna kolonija bi išla ka nečemu svome kao monetarnom opredeljenju. Nečemu prilagođenom konkretnim potrebama. Ali i dalje mogu zamisliti da bitkoin sa svojim blockchain-om koji i na tom interplanetarnom nivou funkcioniše kao opšte prihvaćeni čuvar vrednosti. Ili kao sredstvo razmene po potrebi.
Transakcije bi se i dalje mogle obavljati bez prostornog ograničenja izuzetno brzo i pouzdano. Prenos bitkoina fizički nije zahtevan jer je bitkoin zapravo informacija.
Španska avantura u XVI veku ka latinskoj Americi je kreirala devalvaciju vrednosti zlata u Evropi. Slično bi sa zlatom opet mogla učiniti i naša ekskurzija u svemir.
Bitkoin je otporan na takav fenomen. Osnove na kojima funkcioniše bitkoin prevazilaze zakonitosti država, u ovom scenariju, planeta. Pravila njegovog funkcionisanja su neutralna i prilično konzistentna. Sve to pruža potentnu osnovu da bude opšteprihvaćen.
Matanović je govorio za WebMind uoči predstojeće SPLET konferencije na kojoj će učestvovati u ulozi govornika.
Splet konferenciju zajednički organizuju projekti „Preduzmi ideju“ u realizaciji Inicijative „Digitalna Srbija“ i „Srbija Inovira“, koje sprovodi ICT HUB, u saradnji sa Američkom agencijom za međunarodni razvoj (USAID). Ovogodišnju konferenciju realizuju i uz podršku i pokroviteljstvo Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.
