„Ne postoji apsolutna anonimnost“
Oni koji nisu u potpunosti sigurni kako blockchain tehnologija funkcioniše, i koji imaju nameru da koriste neki od sistema za trgovinu kripto valutama, mogu biti u zabludi da su finansijske transakcije ovog tipa potpuno anonimne. Međutim, to nije slučaj, objašnjava advokat Milomir Matović iz advokatske kancelarije Motika:
„Vlada uverenje da su podaci na blockchainu anonimni zato što, kad otvorimo neke podatke, videćemo kombinacije brojeva i slova i mislimo da, na osnovu toga, ne možemo da otkrijemo ko se nalazi iza tih tzv. public key-ova (javnih ključeva). Međutim, ti podaci, u kombinaciji sa drugim podacima, mogu da nas odvedu do utvrđivanja identiteta nekog lica. Postoje neka tehnološka rešenja, kod kripto valuta kao što su Monero ili Zcash, gde postoji mogućnost da se ne otkrije public key, ali i tada vidimo da se na tim blockchainovima dogodila transakcija“, objašnjava Matović.
S druge strane, advokat Rastko Petaković iz advokatske kancelarije Karanović ističe da, iako anonimnost ne postoji u apsolutnom smislu, postoji u relativnom smislu i kroz vreme, kao nešto što može da rešiti mnoge probleme današnjice.
„Blockchain po prirodi nije anonimna tehnologija, nije mu to osnovni princip, nego da bude trustless tehnologija, odnosno da nema potrebe da verujemo drugoj strani nego se stvari same odvijaju. Zahvaljući blockchainu, mogu se razvijati rešenja za različite probleme koje danas imamo, a koji se trenutno rešavaju centralizovanim rešenjima. Ta činjenica da je komplikovanije platiti BTC nego karticom, činjenica da imate ozbiljniju količinu znanja kako to da radite, utiče blagotvorno na mentalitet ljudi koji pokušavaju više da razmišljaju o tome da svoje podatke učine, ne anonimnim, jer je to nemoguće, ali da ne budu centralizovani. Na taj način, ako bi neko hteo da prikupi sve vaše podatke, to ne bi bilo tako jednostavno“, smatra Petaković.
„Blockchain je početak revolucije“
Regulaciji u ovom polju pristupa se najčešće na nacionalnom nivou. Vlade nastoje da postojeće zakone, kao što je Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, prilagode oblasti digitalne imovine. Upravo zato, svedočimo različitim praksama u svetu, koje dodatno otežavaju usaglašenost međunarodne trgovine kripto valutama, mišljenje je menadžerke za javne politike kompanije META (MENA i Turska), Hanane Boujemi.
„Kompanija za koju radim je vrlo istaknuta kada su u pitanju inovacije. Vlade vide mogućnost ove tehnologije, ali još ne znaju kako da je iskoriste, tako da tu vidim podelu između blockchaina i drugih tehnologija, vidim pojedinačne pristupe zainteresovanih strana. Bilo bi dobro da je to homogeni svet i da se svi slažemo oko principa, umesto što svi radimo fragmentarno“, primetila je panelistkinja.
Screenshot: YouTube/Partneri Srbija
Ona dodaje da, iako blockchain nije u potpunosti kompatibilan sa GDPR setom regulacija kojima su pitanja privatnosti regulisana u EU, ova tehnologija u budućnosti može ispuniti uslove vezane za privatnost podataka.
„Ima nekoliko principa blockchaina kao online tehnologije koji nisu kompatibilni sa GDPR-om, kao što je zadržavanje korisničkih podataka na blockchainu i drugi kriterijumi. Ali, to ne znači da tehnologija ne može da napreduje, njen osnovni princip je dobar, a to je prilika da se uspostavi poverenje između strana koje ne poznaju jedna drugu. Takođe, daje se mogućnost da svi imaju jednak pristup globalnom tržištu i to je početak nečeg što će revolucionarizovati ovu oblast“, uverena je Hanane Boujemi.
„GDPR je too little too late“
Sveprisutni GDPR pokušao je da ukroti internet koji je odveć evoluirao, te su korisnici usled brojnih pop-up obaveštenja o zaštiti njihove privatnosti oguglali na značenje tog izraza.
„Moj stav je da je GDPR too little too late, odnosno da se zakasnilo sa tom regulativom. Osim toga, ja sam ubeđen u to da je regulativa vezana za kolačiće (third-party cookies) umnogome unazadila perspektivu ljudi u pogledu privatnosti. To je trebalo da nam pomogne, ali smo došli da toga da veliki broj ljudi kaže – Pustite me privatnosti, više me ne zanima“, kaže Rastko Petaković i dodaje da regulative tog tipa mogu biti usiljene i nepravovremene.
Screenshot: YouTube/Partneri Srbija
Sa sve većom popularnošću blockchaina, javlja se i sve veći upliv vlada da regulišu deo koji se tiče finansijskog sektora a koji se naslanja na digitalnu imovinu.
Prema Petakovićevom mišljenju, kripto menjačnice su najbolji odgovor na to pitanje.
„Na primer, neko me angažuje kao advokata, isplati me u BTC i ja sutradan nađem mesto gde mogu da platim kafu u BTC. Međutim, broj ljudi u tom cipher mehuru je vrlo mali. Zato postoje kripto menjačnice koje ljudima omogućavaju da kripto valute zamene za dinare i one na taj način šire svest o toj tehnologiji. Sve dok postoji očekivanje da su dinar ili euro primarna valuta, i sve dok ne veruju da je BTC valuta – a ja tvrdim da 90% onih koji ga poseduju ne veruju da je to transakciono sredstvo – neće biti ni te vrste anonimnosti. Ali, siguran sam da će se kroz vreme i to popraviti“, optimističan je panelista.
„Koliko nam je privatnost važna, toliko ćemo je i imati“
U kontekstu blockchain tehnologije, korisnicima se daje veća mogućnost kontrole nad svojim podacima samim tim što oni mogu biti decentralizovani. Međutim, od samih korisnika zavisi u kojoj meri će tu mogućnost iskoristiti, ističe osnivač i suvlasnik ECD-a Aleksandar Matanović.
„Što se tiče privatnosti, nju ćemo imati onoliko koliko nam je ona važna. Ako nedovoljan broj ljudi ima svest da nam je ona važna, onda je nećemo ni imati. A, ako ih ima, onda imamo neke šanse”, smatra Matanović.
Screenshot: YouTube/Partneri Srbija
Kako navodi, taj nedostatak privatnosti u svetu kripta ne ugrožava jednu od najvećih prednosti blockchaina, a to je mogućnost da korisnici rade gotovo šta god hoće.
„Ono što mene u svetu tradicionalnih finansija frustrira je što se polazi od pretpostavke da smo mi krivi, pa moramo da dokazujemo da nismo. Ako hoću da prebacim neke pare, prvo proveravaju kako sam ih zaradio, da li je to nekim kriminalom i slično. Tek kad pokažete da niste, puste vas. Dok u kripto svetu, vi prvo napravite transakciju, pa ako se ispostavi da je bilo nešto što ne treba, neko vas uhvati, ali taj problem se posle rešava. Ne polazi se od pretpostavke da vi nešto mutite“, objašnjava panelista.
„Mi smo korektivni faktor u odnosu na zakonodavce“
Pored toga, Matanović naglaša razliku između custodial, gde ovlašćeno lice čuva kripto valute korisnika, i non-custodial wallet-a, gde korisnici sami čuvaju svoje valute, najčešće na hardverskom uređaju. Oba načina imaju svoje prednosti i mane.
„U prvom slučaju, privatnost u suštini ne postoji, jer je vaš identitet utvrđen onog trenutka kad su vas onboard-ovali. Pored toga, postoji i rizik od zloupotrebe, kao što je bilo s FTX-om, ali i rizik da neko hakuje tu berzu i izvuče vaša sredstva. U potonjem slučaju, imate veću privatnost i manji rizik od zloupotrebe, odnosno zaštićeni ste od svega osim od svojih grešaka i propusta. Ako izgubite pristupne podatke i backup, te kripto valute su zauvek izgubljene, ne samo za vas nego za bilo koga na svetu. I to je često problem, pogotovo novim korisnicima. Praksa je pokazala da, oni koji su novi u kripto svetu, pre će izgubiti sredstva ako ih sami čuvaju nego ako koriste custodial wallet. Kako znanje raste, tako se sve više preporučuje non-custodial, jer ste sami svoj gazda“, rekao je osnivač ECD-a, prve licencirane kripto menjačnice u Srbiji.
Screenshot: YouTube/Partneri Srbija
Prema njegovim rečima, kripto valute su jedina vrsta imovine koja se može čuvati na više mesta i koja je po svojoj prirodi neotuđiva.
„Ne mogu da napravim paralelu ni sa čim drugim u životu što ima istu vrednost. Ali ne samo to, ako se pravilno čuva, to je verovatno jedina vrsta imovine koju je nemoguće otuđiti. I to je jako bitno, u borbi da sačuvamo privatnost i naša prava, nikad nismo imali takvu mobilnost imovine gde nosite svoju imovinu sa sobom i samim tim postajemo slobodniji u našim izborima”, ističe Matanović i dodaje da ljudi moraju delovati kao korektivni faktor u situacijama kada je zakonski okvir preterano ograničavajući.
„Dobro je da postoji mogućnost da nekad prekršimo zakon ako taj zakon nije kakav treba da bude. Istorija je puna primera gde su zakoni bili ponekad i apsurdni, i to je taj korektivni faktor koji mi možemo imati u odnosu na zakonodavce. Zakonodavci obično zatežu, i treba da im damo do znanja kad su zategli previše”, poručuje panelista.
