Kako uspeti u Aziji iz Srbije – nove prilike za Srpske startape i kompanije

U subotu, 28. Januara 2023. godine u hotelu Crowne Plaza održana je konferencija Kako uspeti u Aziji iz Srbije (How to Make It in Asia from Serbia), u organizaciji Inicijative Digitalna Srbija i Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), kao deo NINJA akceleratorskog programa. Na konferenciji su učestvovali predstavnici međunarodnih korporacija, startapa i diplomatije sa ciljem da posetiocima predstave mogućnosti koje azijsko tržište nudi srpskim kompanijama i startapima. Učesnici su takođe objasnili šta je potrebno za ostvarivanje željenih poslovnih rezultata u ovom delu sveta.

Vreme Čitanja: 5 min

how to make it in asia

Ilustracija: Milica Mijajlovic

“Azija je neograničeno tržište” 

Na konferenciji se diskutovalo o postignućima srpske IKT industrije, otvorenosti za izlazak na strana tržišta, kao i mogućnosti za srpske kompanije i startape na azijskom tržištu. Ako uzmemo u obzir da, prema procenama, izvoz IKT industrije za 2022. godinu premašuje 2,5 milijardi evra, i veličinu azijskog tržišta na koje se ne gleda toliko često, može se reći da su mogućnosti obećavajuće.  

Po rečima Veljka Vasića, suosnivača startapa HolyWally, “Azija je neograničeno tržište. Postoji toliko zemalja koje su specifične za startap: Koreja za gejming, Singapur za fintech, Filipini za retail. Svaka zemlja ima neki fokus i prostor, tamo možeš da biraš svoj.” 

Sa Vasićem se slaže i Zoran Vasiljev, serijski preduzetnik i osnivač fonda Forty5VC. “Azija je trenutno lokacija u kojoj živi pola sveta, mnogoljudne su zemlje. Imamo mnogo zemalja koje su jako mlade, gde su generacije i generacije u nekom mobile-first mindsetu. Za startape i inovacije koje se bave aplikacijama i disruptive business modelima to je market u kome može dosta da se testira.”  

Vasiljev dalje kaže da je Azija jako interesantna jer postoje veliki apetiti – “mnoge zemlje su gladne novih ideja i inovacija.” 

O načinu na koji azijsko tržište funkcioniše u odnosu na srpsko, kao i o mogućnostima izlaska na njega, diskutovali su Masahiro Ueki, glavni zastupnik Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) na Balkanu, Šigeru Handa, direktor Afričko-azijske investiciono-konsultantske kuće (AAIC), Koji Osava, generalni direktor i suosnivač fonda preduzetničkog kapitala Global Catalyst Partners u Japanu, Jogendran Tijagaradža, regionalni direktor za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, menadžerka poslovnog razvoja Sezin Ata Diler iz Enterprise Singapore, kao i Nebojša Bjelotomić, direktor Inicijative Digitalna Srbija.  

U uvodnom delu programa posetiocima su se obratili i Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, i Masudu Tatsura, prvi sekretar Ambasade Japana u Srbiji.

“Ne treba da mislimo da nemamo prava da uspemo”

Sama pomisao na osnivanje startapa ili biznisa može, na prvi pogled, delovati zapanjujuće. Pokretanje biznisa u Aziji, na tržištu koje je preveliko i potpuno nepoznato već deluje zaprepašćujuće. Međutim, i Vasiljev i Vasić tvrde da se ne treba bojati. Azijsko tržište možda jeste ogromno, ali to treba iskoristiti kao prednost, a ne prepreku. Po rečima Vasića, veliko tržište donosi i veći rast. Ono što u početku može biti izazovnije je navići se na tu prostranost.  

“Tržište od pola miliona ljudi, to je ono što je meni trebalo godinama u glavi da se sklopi, koliko je to zapravo tržište. Igranje sa malim brojkama, kao što je tržište od 20 miliona u Srbiji i regionu, može da te spreči da ne osetiš koliki scale veliki brojevi i velika tržišta mogu da donesu,” kaže Vasić.  

Po mišljenju Vasiljeva, Azija je jako zanimljiva jer iako se tu nalaze zemlje koje su više i koje su manje napredne, kao i one koje se tek razvijaju, sve su mnogoljudne. “Različiti business modeli sa različitim kupovnim moćima se mogu testirati dok se ne pronađe pravi fit.” 

image-1

Mi odavde proizvodimo poprilično interesantne tehnološke rezultate i ideje u mnogim sektorima i ne treba da se stidimo da probamo. Ne treba da mislimo da nemamo prava da uspemo.

Zoran Vasiljev, serijski preduzetnik i osnivač fonda Forty5VC 

Još jedna prednost velikog tržišta i mnogoljudnih azijskih zemalja koju Vasić navodi je ta što nema predrasuda zbog svega što se dešavalo na Balkanu. “Imaš prednost da ne povezuju sa nekim istorijskim dešavanjima. Ti definišeš sliku o našoj zemlji, ti si prvi Srbin ili Hrvat koga su oni upoznali.” Dodatni plus je i to da se svi ljudi iz regiona drže zajedno i uvek su spremni da pomognu.” Kako naglašava Vasić, to je ono što treba iskoristiti. 

Balkan i Azija kao dvosmerna ulica

Masahiro Ueki, glavni zastupnik JICA-e, tvrdi da srpski startapi i IT kompanije imaju veliki potencijal. “Iako beleže rast iz dana u dan, postoji još prostora za širenje poslovanja. Prvo, Srbija je dobro geografski pozicionirana za povezivanje susednih zemalja i može da bude regionalni centar za startape na Zapadnom Balkanu, štaviše, regionalni centar IT industrije u Evropi.  

Drugo, srpsko društvo stari i time deli zajednička društvena pitanja sa drugim razvijenim zemljama. Pitanja kao što je starenje društva mogu biti meta rešenja budućih startap kompanija, a time i rešenja koja su primenljiva i na druge regione i društva.” 

Mišljenje Vasiljeva se nadovezuje. “Jedan takav ogroman market je mesto gde mnogo toga može da se proba, ali može dosta toga da se nauči i da se neke od tih stvari vrate i podele u našem ekosistemu ovde kako bi se napravile sledeće bolje ideje, inovacije, aplikacije, rešenja. To je neka dvosmerna ulica ako gledamo nas ovde i koje su mogućnosti u Aziji.” 

Uspeh je upravljanje rizikom     

Kako Vasić tvrdi, uspeh se neće ostvariti preko noći, već je potrebno vreme. Takođe, niko ne može garantovati da li će do uspeha zaista doći, ali uvek vredi probati, doživeti to kao avanturu. “Idi, probaj, provedi se, to je nešto što sam ja uradio. Pozajmio sam 5.000 evra od kuma i otišao u Dubai. Živeo sam sa sedmoro ljudi, imao firmu od 15, bio preduzetnik.“ 

Ne treba se plašiti teških situacija, naprotiv, “moraš da hasluješ. Moraš da zamisliš sebe kao u nekom filmu, idem, prodajem nešto, pa nemam para da platim. To je sve super, to je sjajna priča. Ne treba se plašiti toga,” poručuje Veljko Vasić, suosnivač startap kompanije HolyWalley

Kako iz Srbije i regiona znati na koju se industriju fokusirati i pokrenuti startap kompaniju, naročito ako se ne pronalazite u IT-ju, aplikacijama, tehnici i tehnologiji generalno? “Jako je bitno pogledati koje su industrije u re-invent fazi ili disruptive industrije koje su došle do momenta gde treba digitalno da se unaprede ili gde treba da se razviju na način da imaju partnerstva sa kompanijama iz ovog regiona i da se napravi neki most sa obe strane.  

image-1

Ima dosta apetita u Aziji za saradnju sa ovim regionom iz razloga što oni svoje ideje mogu da plasiraju ovde i mogu da ih demonstriraju na način na koji su oni to rešili, a ovde bi dobili neku vrstu kompleksnosti i neku povratnu loptu, povratnu informaciju na koji način može drugačije da se pristupi ovim regionima i eventualno od toga naučili kako da se bolje tamo inovira i kako da se radi.

Zoran Vasiljev, serijski preduzetnik i osnivač fonda Forty5VC

Važno je napomenuti da se ovo ne mora nužno odnositi na startap ekosistem i IT industriju, već i na tradicionalni biznis.  Zahvaljujući dostupnosti informacija širom sveta i razvojnim agencijama čija je uloga u tome da podrži ne samo tehnološke ideje već i tradicionalne industrije, moguće je spojiti i “napraviti neki most između kontinenata i između zemalja kao što je pokušano na ovom event-u,” mišljenja je Vasiljev.

Prilika za diversifikaciju

Na konferenciji je održana i panel diskusija gde su učestvovali pomenuti Zoran Vasiljev i Veljko Vasić, menadžerka poslovnog razvoja kompanije NTT Data Romania Danijela Čabarkapa, i Jogendran Tijagaradža iz organizacije pri Ministarstvu trgovine i industrije Singapura pod imenom Enterprise Singapore. Tom prilikom je Tijagaradža napomenuo da je jugoistočna Azija spada u najbrže rastuće regiona koji poseduju veliku bazu korisnika, i gde je stopa usvajanja tehnologije visoka.  

Šta to znači srpskim biznisima? Po rečima Tijagarandže, za njih je to odlična prilika za diversifikaciju u novom regionu koji im dalje stvara mogućnosti za razvoj u oblastima kao što su gejming, agrotehnologija i zdravstvo. Kako bi ušle u region, srpske kompanije mogu iskoristiti inovacioni i startap ekosisistem koji je već uspostavljen u Singapuru. To mogu biti istraživački instituti, akceleratori i fondovi preduzetničkog kapitala, kao i jake baze startapa. Zajedničkim snagama mogu da “koinoviraju, testiraju i komercijalizuju nove ideje kako bi odgovorile na zahteve regiona.” 

Azijsko tržište je ispod radara 

Direktor Inicijative Digitalna Srbija Nebojša Bjelotomić naveo je da se najveći broj proizvoda lokalnih startapa plasira na domaćem tržištu, tačnije 72,8%. Čak i kada je u pitanju poslovanje van granica Srbije, fokus je prvenstveno na EU i SAD. Najčešći razlog tome nedovoljna informisanost o drugim tržištima, konkretno azijskim, kao i mogućnostima koje pružaju.  

S druge strane, otvaranje azijskih i bliskoistočnih tržišta, pogotovu kada se priča o recesiji na zapadnim tržištima, može prihvatiti kao optimizacija poslovanja. “Inicijativa Digitalna Srbija će nastaviti da daje podršku domaćim startapima kroz upoznavanje sa tržištima kakvo je azijsko, jer jedino kroz interakciju sa različitim globalnim igračima, naše će kompanije imati priliku da postanu jedne od njih,” zaključio je Bjelotomić. 

Konferencija Kako uspeti u Aziji iz Srbije pružila je priliku domaćim startapima i kompanijama da se informišu o izlasku i poslovanju na azijskom tržištu, kao i da dobiju odgovore na različita pitanja.

"Pokušao si. Propao. Nema veze. Pokušaj opet. Propadni bolje."

Prijavi se na novosti.