Prema izveštaju kompanije Clio, koja razvija softver za pravnu industriju, gotovo 90 odsto pravnih stručnjaka u Ujedinjenom Kraljevstvu i Irskoj već koristi AI. Među kancelarijama koje su uvele ovu tehnologiju, gotovo 80 odsto navodi da može da obradi više posla bez povećanja broja zaposlenih i drugih resursa, dok više od 70 odsto kaže da im je AI smanjio troškove preuzimanjem administrativnih zadataka.
Ovi podaci pokazuju da veštačka inteligencija ne menja samo svakodnevne radne procese već i ekonomsku logiku pravnih usluga.
Kada nekoliko sati rada postane nekoliko minuta
U mnogim advokatskim kancelarijama usluge se tradicionalno naplaćuju prema vremenu koje advokat provede radeći na predmetu. Takav model postaje sve teže održiv kada AI može značajno da skrati vreme potrebno za pregled dokumentacije, izradu nacrta ugovora ili analizu propisa.
„Ne možete da naplatite 16 sati za nešto što traje 16 sekundi“, izjavio je Nick Rowles-Davies, osnivač i izvršni direktor kompanije Lexolent, koja se bavi finansiranjem pravnih poslova.
Pojedine velike advokatske kancelarije već koriste AI alate kako bi ubrzale rad. A&O Shearman sarađuje sa kompanijom Harvey na razvoju AI agenata koji mogu da pregledaju ugovore o zajmovima i analiziraju regulatornu dokumentaciju. Prema navodima kancelarije, neki zadaci za koje je ranije bilo potrebno nekoliko sati sada mogu da se završe za nekoliko minuta.
Kancelarija Slaughter and May takođe je uvela Harvey u različite oblasti svog poslovanja, uključujući regulatorna istraživanja i analizu dokumenata.
Promena se već odražava i na način na koji se rad meri. Prema izveštaju kompanije Clio, oko petine kancelarija koje su u velikoj meri usvojile AI ima poteškoće da ispuni ciljeve u vezi sa naplativim satima. Istraživanje kompanije Deloitte pokazuje i da pravni rukovodioci na globalnom nivou očekuju da će udeo posla koji se naplaćuje po satu pasti sa 72 na 44 odsto u naredne dve do tri godine.
To ne znači da će naplata po satu nestati, već da bi kancelarije mogle sve češće da razmatraju druge modele, poput unapred dogovorene cene za određenu uslugu.
AI može da ubrza posao, ali ne može da zameni pravnu procenu
Nisu svi pravni zadaci podjednako pogodni za automatizaciju. Rutinski poslovi, poput popunjavanja standardnih dokumenata i pretraživanja velike količine materijala, među prvima su na udaru promena.
S druge strane, složeni predmeti i dalje zahtevaju ljudsku procenu, razumevanje okolnosti i izbor strategije koja odgovara konkretnom klijentu.
Postoji i dodatni problem: AI može da generiše netačne informacije, uključujući nepostojeće sudske presude i pravne izvore. Zbog toga advokati moraju pažljivo da proveravaju rezultate pre nego što ih upotrebe u podnescima ili drugim dokumentima koji se dostavljaju sudu.
Mansoor Soomro, koji vodi istraživačku jedinicu za budućnost rada na Univerzitetu Tisajd, smatra da naplata po satu neće nestati preko noći, ali da će kancelarijama biti sve teže da opravdaju tradicionalni model kada tehnologija značajno ubrza izvršavanje zadataka.
Kako će se budući advokati učiti poslu?
Promene se ne odnose samo na zaradu i organizaciju rada. AI menja i način na koji mladi pravnici stiču iskustvo.
Početnici su tradicionalno učili kroz zadatke poput pregleda stotina dokumenata, istraživanja sudske prakse i sastavljanja ugovora. Iako su ti poslovi često rutinski, pomagali su im da razumeju pravne postupke, uoče važne detalje i razviju veštine pravnog rezonovanja.
Ako takve zadatke preuzme veštačka inteligencija, advokatske kancelarije moraće da pronađu nove načine da mladim kolegama omoguće praktično učenje.
Jorge Bestard, rukovodilac za region Evrope, Bliskog istoka i Afrike u kompaniji Harvey, upozorava da brže sastavljanje prvog nacrta dokumenta ne znači automatski i brže sticanje stručnosti.
Neke kancelarije već razmatraju nove karijerne pravce povezane sa pravnim inženjeringom, razvojem proizvoda i primenom AI tehnologije. Ipak, cilj ostaje isti: razviti stručnjake koji mogu da prepoznaju pravni problem, procene rizike i donesu utemeljene odluke.
Da li će advokati zaista raditi manje?
Veća efikasnost ne znači nužno i manje radnih sati. To će zavisiti od toga kako kancelarije odluče da iskoriste vreme koje im AI uštedi.
Izveštaj kompanije Clio pokazuje da 51 odsto pravnih stručnjaka radi u večernjim satima, iako bi to želelo samo 32 odsto. Vikendom radi 22 odsto ispitanika, dok bi takav raspored izabralo svega 11 odsto.
Ako se vreme ušteđeno automatizacijom iskoristi za smanjenje opterećenja, tehnologija bi mogla da poboljša radne uslove. Međutim, ako kancelarije samo povećaju broj predmeta koje zaposleni moraju da obrade, veća produktivnost neće nužno doneti i više slobodnog vremena.
Jedno je izvesno: AI menja odnos između vremena, rada i vrednosti pravne usluge. Budućnost advokature zato možda neće zavisiti samo od toga koliko brzo pravnik može da završi zadatak, već i od toga koliko dobro ume da proveri rezultate veštačke inteligencije, poveže različite oblasti prava i pronađe najbolje rešenje za klijenta.
