Reč je o najvećoj pojedinačnoj Googleovoj investiciji u Evropi do sada. Plan uključuje izgradnju tri nova data centra, unapređenje elektroenergetske mreže i ulaganja u obnovljive izvore energije i skladištenje električne energije.
Investicije su planirane za 2027. i 2028. godinu, a Google očekuje da će tokom izgradnje podržati više od 37.000 radnih mesta širom Finske i doprineti sa oko 3,6 milijardi evra godišnje bruto domaćem proizvodu zemlje.
Zašto baš Finska?
Jedan od razloga zbog kojih je Finska privlačna za velike data centre jeste njena energetska infrastruktura, ali i klimatski uslovi. Hladna klima omogućava efikasnije hlađenje servera, dok zemlja raspolaže kombinacijom nuklearne, hidro i energije vetra.
Google je u Finskoj prisutan više od 15 godina. Kompanija je još 2009. godine kupila nekadašnju fabriku papira u Hamini i pretvorila je u data centar.
Sada planira da dodatno proširi svoje kapacitete, a nova infrastruktura trebalo bi da podrži Googleove ključne proizvode i servise, uključujući Gemini, Search, Maps i YouTube.
Google se oslanja i na nuklearnu energiju
Jedan od najzanimljivijih delova ovog projekta jeste 22-godišnji sporazum povezan sa nuklearnom elektranom Loviisa.
Google će, prema dogovoru sa finskom energetskom kompanijom Fortum, moći da obezbedi do 50 odsto proizvodnje električne energije elektrane, čime se kompaniji daje dugoročnija sigurnost u snabdevanju.
Ovo je ujedno prvi Googleov ugovor ove vrste sa nuklearnom elektranom van Sjedinjenih Američkih Država.
Kompanije će takođe istraživati mogućnosti za razvoj novih nuklearnih i obnovljivih energetskih projekata u Finskoj.
Investicija donosi i nova radna mesta
Google procenjuje da će nakon završetka izgradnje nova digitalna infrastruktura podržavati oko 7.000 radnih mesta godišnje.
Neće biti reč samo o poslovima direktno povezanim sa data centrima. U taj broj ulaze tehničke i inženjerske pozicije, održavanje, bezbednost, dobavljači opreme i usluga, ali i lokalni biznisi poput prodavnica i restorana.
Kompanija će dodatno uložiti 31 milion evra u lokalne zajednice u Hamini, Kajani, Muhosu i Vaali. Deo novca biće usmeren na obrazovanje i programe za razvoj veština, uključujući AI obuke za više od 4.400 radnika i programe namenjene studentima koji žele da se pripreme za poslove u data centrima.
Data centri troše ogromne količine energije
Veliko širenje AI infrastrukture istovremeno otvara i pitanje potrošnje električne energije.
AI modeli zahtevaju ogromnu računarsku snagu, a njihovo treniranje i korišćenje odvijaju se u data centrima koji troše značajne količine električne energije. Zbog toga Google uz najavljenu investiciju planira i dodatna ulaganja u finski energetski sistem.
Kompanija će podržati dva nova projekta vetroenergije, čime će ukupna količina nove energije vetra koju je ugovorila u Finskoj dostići 629 megavata. Planira se i baterijski sistem kapaciteta 94 MW u blizini Kajani, koji bi trebalo da počne sa radom krajem 2027. godine.
Cilj je da se povećanje potrošnje električne energije za potrebe data centara ne pretvori u dodatni pritisak na mrežu i cene za domaćinstva.
Postoje i kritike zbog potrošnje energije
Investicija je pozdravljena zbog očekivanih ekonomskih koristi, ali je otvorila i pitanje koliko finska elektroenergetska mreža može da podnese dodatnu potrošnju.
Opozicione stranke u Finskoj upozorile su da bi veliki novi potrošači mogli da izvrše pritisak na snabdevanje električnom energijom i potencijalno utiču na cene. Premijer Petteri Orpo, međutim, ocenio je da prema dostupnim podacima u zemlji ima dovoljno električne energije i da bi investicija trebalo da donese značajne ekonomske koristi.
Od stare fabrike papira do AI infrastrukture
Googleov centar u Hamini pokazuje kako se postojeća industrijska infrastruktura može prilagoditi novoj tehnološkoj ekonomiji. Kompanija je nekadašnju fabriku papira pretvorila u data centar, a sada planira dodatno širenje svog prisustva u zemlji.
Posebno je zanimljiv i način na koji se otpadna toplota iz data centra koristi lokalno. Google je ranije pokrenuo projekat kojim se toplota nastala radom servera usmerava u sistem daljinskog grejanja u Hamini. Prema podacima kompanije, projekat može da pokrije oko 80 odsto godišnjih potreba lokalne mreže daljinskog grejanja.
Googleova investicija tako pokazuje širu promenu koja se odvija širom tehnološkog sektora: razvoj veštačke inteligencije više nije samo pitanje softvera i modela, već i energije, čipova, data centara i infrastrukture koja može da podrži njihovo funkcionisanje.
Finska se, zahvaljujući kombinaciji dostupne čiste energije, razvijene infrastrukture i hladne klime, pozicionira kao jedno od važnih evropskih tržišta za tu novu fazu razvoja AI-ja.
