Koliko su mladi ljudi danas svesni opasnosti koje postoje u digitalnom prostoru?
Mladi danas odrastaju uz tehnologiju i izuzetno su spretni u njenom korišćenju, ali tehnička spretnost ne znači uvek i razvijenu bezbednosnu svest. Često postoji lažni osećaj sigurnosti jer mladi veruju da brzo prepoznaju opasnosti samo zato što provode mnogo vremena na mreži. Međutim, do ugrožavanja bezbednosti najčešće dolazi usled brzopletosti, nepažnje i metoda socijalnog inženjeringa. Nedostatak kritičkog razmišljanja prilikom otvaranja sumnjivih linkova ili deljenja privatnih informacija i dalje predstavlja najveći rizik za mlađu populaciju.
Koje su trenutno najčešće onlajn prevare u Srbiji i kako ih prepoznati na vreme?
U Srbiji su trenutno najzastupljenije phishing prevare putem lažnih SMS poruka i elektronske pošte, gde se napadači lažno predstavljaju u ime Pošte Srbije, kurirskih službi, banaka ili striming platformi. Pored toga, veoma su česte prevare na kupoprodajnim portalima, gde prevaranti navode prodavce da unesu podatke sa svoje platne kartice kako bi navodno primili novac. Prevaru možete prepoznati po sumnjivim internet adresama koje se razlikuju od zvaničnih sajtova, gramatičkim greškama, insistiranju na hitnosti i po tome što se od vas traži CVC ili CVV broj sa poleđine kartice. Ten broj se koristi isključivo za plaćanje, a nikada za prijem novca.
Da li su stariji i dalje ugroženiji ili prevaranti sve uspešnije ciljaju i mlađe korisnike?
Stariji sugrađani jesu ranjivi zbog slabijeg poznavanja tehnologije i sklonosti da lakše veruju autoritetima ili lažnim nagradnim igrama. Međutim, prevaranti danas podjednako i veoma uspešno ciljaju i mlađe korisnike. Mladi su primarna meta finansijskih prevara povezanih sa kriptovalutama, lažnim poslovima od kuće, kupovinom neproverene robe preko društvenih mreža, kao i krađom korisničkih naloga. Razlika je samo u taktičkom pristupu, jer se kod starijih eksploatiše nedovoljno poznavanje rada na računaru, dok se kod mlađih koriste brzopletost, lakovernost i želja za lakom zaradom.
Kako veštačka inteligencija menja sajber prevare i čini ih uverljivijim?
Veštačka inteligencija je značajno podigla nivo sofisticiranosti napada. Ranije su se prevare lako prepoznavale po lošem prevodu i pravopisnim greškama. Danas napadači koriste AI alate za pisanje gramatički ispravnih i personalizovanih poruka na srpskom jeziku. Pored toga, sve su prisutniji deepfake audio i video zapisi, gde se glas ili lik poznatih ličnosti, funkcionera ili čak članova porodice koristi za ubeđivanje žrtava da uplate novac ili podele osetljive podatke. Veštačka inteligencija omogućava napadačima da automatizuju i masovno prilagode napade tako da izgledaju potpuno legitimno.
Šta treba uraditi kada posumnjamo da su nam ukradeni podaci, nalog ili novac?
Reakcija mora biti brza i odmerena. Ukoliko sumnjate da vam je kompromitovan korisnički profil, odmah promenite lozinku i odjavite sve aktivne sesije sa drugih uređaja, a ako ste izgubili pristup, pokrenite zvanični postupak za oporavak naloga. Ako ste uneli podatke sa platne kartice na sumnjiv sajt, odmah pozovite svoju banku i blokirajte karticu kako biste sprečili dalje skidanje sredstava. Svaku prevaru ili krađu identiteta treba prijaviti Posebnom odeljenju za visokotehnološki kriminal MUP-a Republike Srbije, kao i administratorima platforme na kojoj se incident dogodio.
Koje tri navike bi svako trebalo da usvoji kako bi bolje zaštitio svoje profile i uređaje?
Prva navika je aktivacija dvofaktorske autentifikacije na svim nalozima, uz korišćenje aplikacija za autentifikaciju umesto SMS poruka gde god je to moguće. Druga navika je korišćenje jedinstvenih i složenih lozinki za svaki nalog pojedinačno, pri čemu upotreba upravljača lozinkama znatno olakšava taj proces. Treća navika je razvijanje zdrave doze skepse, što podrazumeva obaveznu proveru internet adrese pre unosa bilo kakvih podataka i izbegavanje otvaranja neočekivanih priloga ili linkova.
Na koji način Udruženje „Sajber Srbija“ edukuje građane i kome mogu da se obrate za pomoć?
Udruženje „Sajber Srbija“ fokusirano je na podizanje nivoa digitalne pismenosti i bezbednosne kulture kroz radionice, predavanja, javne edukativne kampanje i digitalni sadržaj prilagođen svim generacijama. Građani koji imaju nedoumice, žele da provere da li je neka poruka ili sajt prevara, ili im je potreban savet kako da zaštite svoje podatke, mogu nam se obratiti direktno putem naših zvaničnih kanala na društvenim mrežama i veb sajtu udruženja (www.sajbersrbija.com). Važno je da građani razumeju da mi kao udruženje delujemo preventivno i da kroz održavanje edukativnih predavanja podignemo svest o potencijalnim rizicima i opasnostima koje vrebaju u sajber prosotoru. Naš cilj je da budemo pouzdan oslonac građanima za prevenciju i savetovanje u digitalnom okruženju.
