Japansko Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije saopštilo je u martu 2026. da želi da razvije domaći sektor fizičke AI i osvoji 30% globalnog tržišta do 2040. godine. Zemlja već ima snažnu poziciju u industrijskoj robotici – japanski proizvođači činili su oko 70% svetskog tržišta 2022.
Na osnovu razgovora sa investitorima i rukovodiocima iz industrije, TechCrunch je istražio šta pokreće ovaj trend, po čemu se japanski pristup razlikuje od onog u SAD i Kini, kao i gde će se stvarati najveća vrednost kako tehnologija sazreva.
Nedostatak radne snage kao glavni pokretač
Više faktora podstiče usvajanje robotike u Japanu: kulturna prihvaćenost robota, manjak radne snage usled demografskih promena, kao i snažna industrijska baza u mehatronici i hardveru.
„Fizička AI se kupuje kao alat za kontinuitet – kako održati fabrike, skladišta, infrastrukturu i uslužne delatnosti uz manje ljudi?“ rekao je Hogil Doh iz investicione firme Global Brain. „Koliko vidim, nedostatak radne snage je glavni pokretač.“
Demografska kriza u Japanu se ubrzava. Broj stanovnika opada već 14 godina zaredom, a radno sposobno stanovništvo čini svega 59,6% ukupne populacije – broj koji bi mogao da se smanji za gotovo 15 miliona u naredne dve decenije. Istraživanje Reuters/Nikkei iz 2024. pokazalo je da je upravo nedostatak radnika glavni razlog zbog kojeg japanske kompanije uvode AI.
„Motivacija se pomerila sa efikasnosti na industrijski opstanak“, rekao je Salesforce Ventures predstavnik Šo Jamanaka. „Zbog manjka radne snage, fizička AI je pitanje nacionalne hitnosti.“
Snaga hardvera – ali i sistemski izazovi
Japan tradicionalno prednjači u osnovnim komponentama robotike – aktuatorima, senzorima i kontrolnim sistemima. Međutim, ostaje pitanje da li će ta prednost biti dovoljna u eri AI-ja.
Dok United States i China brže razvijaju integrisane sisteme (hardver + softver + podaci), Japan i dalje dominira u preciznim komponentama i kontroli kretanja robota.
„Ekspertiza Japana u visokopreciznim komponentama predstavlja stratešku prednost u globalnom lancu snabdevanja“, ističe Jamanaka.
Od pilot projekata do realne primene
Vlada Japan ulaže značajna sredstva u ovu oblast. Pod premijerkom Sanae Takaichi, izdvojeno je oko 6,3 milijarde dolara za razvoj AI-ja i robotike.
Promena je već vidljiva: industrijska automatizacija je najrazvijenija, posebno u automobilskoj industriji, gde se godišnje instaliraju desetine hiljada robota. Paralelno, nove primene rastu — u logistici (automatizovani viljuškari i skladišta), kao i u održavanju infrastrukture (inspekcioni roboti).
Kompanije poput SoftBank već koriste fizičku AI u praksi, kombinujući modele za razumevanje slike i jezika sa sistemima za upravljanje u realnom vremenu.
Hibridni ekosistem: korporacije + startapi
Za razliku od klasičnih tehnoloških tržišta gde jedan igrač dominira, u Japanu se očekuje hibridni model. Velike kompanije obezbeđuju skalu i pouzdanost, dok startapi donose inovacije.
Veliki industrijski igrači poput Toyota Motor Corporation, Mitsubishi Electric i Honda Motor i dalje imaju ključne prednosti u proizvodnji i implementaciji. Istovremeno, startapi se pozicioniraju u oblastima poput softvera za orkestraciju, percepcije i automatizacije procesa.
„Odnos između startapa i velikih kompanija je komplementaran – zajedno jačaju globalnu konkurentnost“, zaključuje Jamanaka.
Na kraju, kako ističu investitori, najveća vrednost u ovom ekosistemu neće nužno biti u samom hardveru, već u onima koji kontrolišu implementaciju, integraciju i kontinuirano unapređenje sistema.
