Platforme kao politički akteri
Društvene mreže odavno više nisu pasivni posrednici informacija. TikTok, X i Meta utiču na to koji sadržaj će biti vidljiv, kome i u kom kontekstu. U 2026. to postaje političko pitanje prvog reda: optužbe za selektivnu moderaciju, tolerisanje ekstremizma ili “cenzuru” sve su češće. Problem nije samo u pojedinačnim odlukama, već u netransparentnosti algoritama koji faktički oblikuju javni diskurs. Primer koji je široko prepoznatljiv u Evropi jeste TikTok-ova intervencija u slučajevima prijavljenog govora mržnje i ekstremističkog sadržaja, gde reakcija platforme – često nakon javnog pritiska – pokazuje da ona realno uređuje politički prostor.
Generativna AI
Generativna veštačka inteligencija ušla je u marketing, medije, obrazovanje i politiku brže nego što su zakoni mogli da je isprate. U 2026. ključno pitanje nije više šta AI može, već kako se koristi – i da li korisnici uopšte znaju kada je sadržaj generisan algoritmom. Neoznačeni AI oglasi, deepfake snimci i automatizovani tekstovi potkopavaju poverenje u digitalni sadržaj. Najpoznatiji okvir za ovu raspravu postale su platforme i alati poput ChatGPT-a, koji su otvorili vrata masovnoj produkciji sadržaja, dok standardi označavanja i dalje kasne – posebno u marketingu i političkoj komunikaciji.
Algoritam, greške i odgovornost
Kako AI sistemi preuzimaju sve više odluka, od kreditnih procena i zapošljavanja do moderacije sadržaja, pitanje odgovornosti postaje centralno. Kada algoritam diskriminiše, pogreši ili nanese štetu, odgovornost se često razvodnjava između developera, kompanije i “sistema”. U 2026. to više nije teorijska dilema, već pravni i etički problem. Široj javnosti poznat primer je Amazonov AI alat za selekciju kandidata, koji je povučen nakon što se pokazalo da favorizuje muškarce, slučaj koji se i danas navodi kao dokaz da “neutralni algoritmi” lako postanu pristrasni.
Automatizacija, AI, i skriveni ekonomski troškovi
Iako se automatizacija predstavlja kao put ka većoj efikasnosti, 2026. donosi sve više pitanja o njenim realnim troškovima. „AI inflacija“, rast troškova infrastrukture, licenci i održavanja sistema, postaje vidljiva u poslovnim bilansima. Istovremeno, strah od gubitka radnih mesta i pritisak na tržište rada više nisu apstraktni. Talasi otpuštanja u velikim tech kompanijama, često objašnjeni “optimizacijom” i “AI transformacijom”, postali su globalni signal da automatizacija nije samo ušteda, već i skupa promena sa direktnim posledicama po ljude.
Sloboda govora ili govor mržnje?
Granica između slobode izražavanja i govora mržnje u digitalnom prostoru postaje sve tanja. Platforme su pod pritiskom da reaguju brže i odlučnije, ali svaka intervencija otvara novo pitanje: ko odlučuje šta je prihvatljivo? U 2026. kontroverza nije samo u sadržaju, već u moći odlučivanja. Najvidljiviji globalni primer je X (bivši Twitter), gde su promene politike moderacije izazvale optužbe i za “previše slobode” i za “previše kontrole”, uz tvrdnje da se time menja ton javne debate i normalizuje ekstremniji sadržaj.
