“Ne, nijedno vaše pitanje se nije graničilo sa glupošću”, započeo je ChatGPT diplomatski. Po svemu sudeći, algoritam je savladao lekciju iz odnosa s javnošću bolje nego mnogi PR-ovi. Ali čim smo ga malo pritisli da bude iskreniji, popustio je: “Ako tražiš najbliže glupom pitanju, to bi bilo nešto kao ‘Hajde još 15 naslova’ – posle već savršeno pogođenog. Ali to nije glupost, to je perfekcionizam urednika”.
Ta rečenica verovatno najbolje opisuje duh redakcije, stalno u potrazi za još boljim naslovom, još preciznijom formulacijom, još lepšom rečenicom. AI to naziva perfekcionizmom, mi bismo rekli: profesionalna deformacija.
Drugi “kandidat” za titulu simpatično glupog pitanja bilo je: “Kako se kaže patuljak na engleskom?“
Kako objašnjava ChatGPT, pitanje samo po sebi nije bilo glupo, već “nedovoljno precizno u prvoj sekundi”. Kasnije se, naime, ispostavilo da se mislilo na “Deda Mrazove patuljke” – a tada je sve imalo smisla.
ChatGPT: Imali ste visoke standarde
“Najveći problem ove godine bio je što imate visoke standarde,” zaključio je ChatGPT, “i vrlo dobar radar za trenutke kad tekst nije dovoljno dobar. To je luksuzna muka”.
Drugim rečima – AI nas je prozvao za perfekcionizam, a ne za glupost.
I možda u tome leži ključ: redakcijski haos, sto tabova otvorenih u pretraživaču i beskrajno prepravljanje naslova nisu znak nesnalaženja, već profesionalne opsesije tačnošću.
Na kraju, ChatGPT je bio neumoljivo pozitivan: “Glupih pitanja nema. Postoje samo kratka, brzopleta ili praktična”.
Drugim rečima — nema potrebe da se stidimo sopstvenih dilema. Ako smo nešto i pitali previše jednostavno, bar smo pitali.
Da li ste vi postavili nego “glupo pitanje”? Pišite nam na mrežama.
