Institut za AI ekonomiju, vodeći istraživački centar kompanije Microsoft, objavio je izveštaj AI Diffusion Report, koji pruža sveobuhvatan pregled globalne primene, razvoja i izgradnje AI tehnologija. Izveštaj donosi procene o usvajanju AI na nivou država, identifikuje inovacione centre, prati trendove u AI veštinama i ističe ključnu ulogu digitalne infrastrukture u obezbeđivanju ravnopravnog pristupa veštačkoj inteligenciji.
Veštačka inteligencija je sledeća velika tehnologija opšte namene—i tehnologija koja se najbrže širi u istoriji. Za manje od tri godine, više od 1,2 milijarde ljudi koristilo je AI alate, što je stopa usvajanja brža od interneta, ličnog računara ili pametnog telefona. Ipak, kao i kod prethodnih tehnologija, njeni benefiti se ne raspoređuju ravnomerno. U zemljama Globalnog severa AI se koristi duplo više nego u Globalnom jugu. Bez usmerenih napora, ovaj jaz će decenijama određivati ko ima koristi od AI.
Tri sile koje pokreću transformaciju veštačke inteligencije
Brzo širenje veštačke inteligencije pokreće se pomoću tri međusobno povezana aktera: pioniri—istraživači i kreatori modela koji pomeraju granice inteligencije; graditelji infrastrukture—inženjeri i institucije koje omogućavaju skaliranje kroz računarsku moć, povezivost i veštine; i korisnici—pojedinci i organizacije koje primenjuju AI da uče, stvaraju i rešavaju problema iz stvarnog sveta.
Temeljni elementi AI-a
Usvajanje AI je veće tamo gde postoje snažni ekonomski temelji, a slabije gde oni izostaju. U srži ovog jaza nalaze se ključni gradivni elementi: električna energija koja pokreće uređaje i računarske centre; centri za obradu podataka (data centri) kao oslonac globalnih mreža; internet koji povezuje korisnike i omogućava protok podataka; digitalne i AI veštine koje otključavaju sposobnost korišćenja i inoviranja; i jezik, koji određuje ko može pristupiti AI alatima i kako se oni razvijaju.
„Zemlje u ovom regionu imaju jedinstvenu priliku da preskoče određene razvojne faze i zakorače u svet naprednih tehnologija, učeći od zrelijih tržišta i pretvarajući raznolikost u stratešku prednost. Izveštaj pokazuje stabilan napredak u Bugarskoj, Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, ali za ostvarenje punog potencijala biće potrebna dodatna ulaganja u AI i cloud infrastrukturu, razvoj digitalnih i AI veština, kao i rešenja koja mogu obezbediti konkurentsku prednost u globalnoj AI trci“ — Kalin Dimčev, Country Manager, Microsoft Adriatic.
- Najbrže usvajanje u istoriji: Kao tehnologija opšte namene, veštačka inteligencija se oslanja na tri prethodne—električnu energiju, povezanost i računarsku moć. Njeno usvajanje je najbrže tamo gde ti temelji postoje, a najsporije gde ih nema. Skoro četiri milijarde ljudi—polovina sveta—još uvek nema osnovne uslove za korišćenje AI tehnologija.
- Nejednaka raspodela koristi: Usvajanje AI u zemljama Globalnog severa je približno dvostruko veće nego u zemljama Globalnog juga, a jaz se dodatno produbljuje u državama gde je BDP po glavi stanovnika manji od 20.000 dolara. U nekim zemljama Globalnog severa više od polovine radno sposobnog stanovništva koristi AI, dok u delovima podsaharske Afrike i Azije, neke od najmanje razvijenih zemalja beleže stope usvajanja ispod 10%.
- Jezik kao faktor pristupa: Zemlje u kojima dominiraju jezici sa malo digitalnih resursa—poput Malavija ili Laosa—pokazuju niže stope usvajanja AI čak i kada se uzmu u obzir BDP i pristup internetu.
- Lideri u širenju AI:UAE (59,4%), Singapur (58,6%), Norveška (45,3%) i Irska (41,7%) prednjače u usvajanju AI-a, zahvaljujući snažnom pristupu tehnologiji, obrazovanju i koordinisanim politikama.
- Umereno usvajanje veštačke inteligencije u Adriatic regionu: Bugarska (25,4%), Slovenija (24,6%), Hrvatska (21,8%) i Srbija (19,7%) nalaze se u srednjem sloju globalnog širenja AI tehnologija.
- Sužavanje tehnološke granice: Iz perspektive pionira razvoja, broj AI modela nastavlja da raste, dok se razlike u njihovim performansama sve više smanjuju. SAD predvodi sa modelom GPT-5 kompanije OpenAI, a Kina zaostaje manje od šest meseci. Samo sedam zemalja—SAD, Kina, Francuska, Južna Koreja, Velika Britanija, Kanada i Izrael—nalaze se među prvih 200 modela, a razlika između SAD-a i poslednje u tom nizu (Izrael) sada je svega 11 meseci.
- Koncentracija infrastrukture: Iz perspektive graditelja infrastrukture, SAD i Kina zajedno imaju 86% globalnog kapaciteta data centara, što ukazuje na visoku koncentraciju temelja AI ekosistema.
„Nastavljamo da pružamo podršku Hrvatskoj, Srbiji, Sloveniji, Bugarskoj i svim ostalim zemljama u Adriatic regionu u smanjenju AI jaza—kroz sveobuhvatan pristup. To uključuje inicijative poput AI Skills Navigatora, LinkedIn Learninga, Microsoft for Startups programa, demokratizaciju pristupa AI-u putem alata kao što je besplatni Copilot Chat, kao i obezbeđivanje sigurnog, pouzdanog i odgovornog korišćenja AI-a kroz naša rešenja za sajber bezbednost. Spojem vrhunske stručnosti u tehnologiji, regionalnog i globalnog iskustva, kao i snažne mreže partnera možemo ubrzati usvajanje i stvoriti opipljive rezultate“, tvrdi Dimčev.
Kako Dimčev ističe, zatvaranje tog jaza zahteva zajedničku posvećenost javnog i privatnog sektora kako bi AI postao zaista inkluzivan za svaku zajednicu.
Veštačka inteligencija je sledeća velika tehnologija opšte namene—i najbrže šireća u istoriji. Ipak, kao i električna energija i internet pre nje, koristi se ne raspoređuju ravnomerno. Zatvaranje jaza u usvajanju zahteva koordinisane napore u oblasti infrastrukture, veština i jezičke dostupnosti.
O Institutu za AI ekonomiju
Institut za AI ekonomiju je istraživački centar kompanije Microsoft, posvećen razvoju inkluzivne, bezbedne i pouzdane AI ekonomije kroz istraživanja, kreiranje politika i globalnu saradnju.
