Samo u poslednju godinu dana, kako piše „MIT Technology Review”, a potvrđuju i brojne analize, poput izveštaja „Global Entrepreneurship Monitor”, širom sveta se prepoznaje i nagrađuje stotine mladih ljudi čija rešenja i patenti već menjaju industrije – od veštačke inteligencije i biotehnologije do klimatskih tehnologija i novih digitalnih platformi.
Prema poslednjem izboru „MIT Technology Reviewa” „35 Innovators Under 35”, među najperspektivnijim mladim talentima nalaze se osnivači startapa za automatizaciju medicinskih dijagnoza putem AI-ja, zatim mladi hemičari koji razvijaju materijale za čuvanje obnovljive energije, ali i softverski inženjeri koji postavljaju nove standarde za sigurnost podataka u eri cloud computinga. Ono što ove liste čini posebno važnim jeste podatak da se za svaku od njih nominuje i po nekoliko stotina kandidata, što pokazuje koliko mladih uopšte uspe da dođe do globalne vidljivosti.
Zanimljivo je da se generacija Z sve češće opisuje kao digitalno najpismenija grupa do sada – odrastali su s internetom, a većina njih je prvu deceniju života završila sa pametnim telefonom u ruci. Taj tehnološki instinkt pretočili su u startape, platforme i proizvode koji sve brže dobijaju investicije. Tako je, prema „Global Entrepreneurship Monitoru”, stopa pokretanja novih firmi među mladima u SAD skoro duplo veća od one među starijim preduzetnicima, a slično stanje beleži se i u Velikoj Britaniji i Skandinaviji. Štaviše, podaci pokazuju da mladi inovatori češće pokreću kompanije koje se bave društveno odgovornim temama ili rešenjima za klimatske izazove, dok su stariji, tradicionalno, više orijentisani na profitabilne, stabilne biznis modele.
Ipak, uprkos entuzijazmu koji nose liste mladih genijalaca, brojevi ukazuju na zanimljiv paradoks: prosečna starost osnivača najuspešnijih i najbrže rastućih tehnoloških firmi i dalje je oko 45 godina. Veliko istraživanje u SAD pokazalo je da su preduzetnici u ranim četrdesetim zapravo najefikasniji u vođenju startapa koji za kratko vreme beleže eksplozivan rast. Razlog leži u tome što mladalački polet često ima ograničenja – mladi poseduju ideje, tehničko znanje i inovativnost, ali često nemaju pristup velikim investitorima, širokim poslovnim mrežama i godinama građenom poverenju partnera i tržišta. Zbog toga se i dešava da se mladi inovatori sve češće udružuju sa mentorima, bivšim profesorima, iskusnim investitorima ili menadžerima koji njihovu ideju pretvaraju u održiv biznis.
I u Evropi trend potvrđuje sličnu sliku – analiza na skoro 3000 evropskih startapa pokazala je da su osnivači stariji od 50 godina čak tri puta češće lansirali proizvode koji su istinski novi na tržištu. Svaka dodatna decenija radnog i životnog iskustva donosi sigurnost da se prepoznaju niše, tržišne rupe i realni problemi za koje vredi razvijati rešenje. S druge strane, mladi timovi češće eksperimentišu s novim aplikacijama, softverskim servisima, funkcionalnostima i optimizacijama, pa je i broj manjih, inkrementalnih inovacija znatno veći među njima. Tu se najbolje vidi razlika: stariji osnivači češće pokreću radikalne iskorake, dok mladi donose brzinu, agilnost i hrabrost da probaju ono što je drugima nezamislivo.
Kada se pogleda šira slika, jasno je da se tehnološki i IT svet ne može posmatrati kroz jednostavnu podelu na „mlade genijalce” i „starije veterane”. Pravi uspeh dolazi upravo iz spoja – mladi stručnjaci sve više unose svežinu i digitalnu hrabrost, dok stariji donose znanje kako se inovacija štiti, skalira i plasira globalno. To potvrđuje i rast popularnosti startap akceleratora, programa mentorske podrške i zajedničkih fondova u kojima generacije rade rame uz rame. Upravo tu se formira nova, možda i najzanimljivija faza razvoja globalne tehnologije – svet u kome će ideje nastajati brže nego ikada, ali gde će ih iskustvo čuvati da ne izgore pre nego što promene način na koji živimo.
Izvor: BIZLife magazin
