Dok mnogi još razmišljaju o veštačkoj inteligenciji kao dalekoj budućnosti, nova studija sa kanadskog Univerziteta Dalhousie pokazuje da se promena već dešava – i to brže nego što mislimo. Najugroženiji? Zaposleni u kancelarijama, marketingu i ljudskim resursima.
Veštačka inteligencija više nije samo tehnički izazov za programere – postaje realnost i u kancelarijama, marketinškim agencijama i korporativnim odeljenjima za ljudske resurse. Nova studija istraživača sa Univerziteta Dalhousie otkriva da upravo u tim sektorima postoji najveći strah od automatizacije, ali i najkonkretniji razlozi za brigu.
Koliko AI utiče na radno mesto?
Istraživanje je obuhvatilo više od 800 ispitanika u Kanadi, analizirajući njihov odnos prema tehnologiji i procenu da li bi AI mogao da utiče na njihovo radno mesto. Rezultati su pokazali da se najveći rizik prepoznaje u oblastima koje podrazumevaju obradu podataka, komunikaciju, kreiranje sadržaja i rutinske administrativne zadatke.
„Ovo nije apstraktna pretnja. Ljudi koji se bave poslovima vezanim za komunikacije, marketing, pa čak i upravljanje ljudskim resursima, svesni su da veštačka inteligencija može da preuzme dobar deo njihovih svakodnevnih zadataka“, kaže prof. Sylvain Charlebois, jedan od autora studije.
Prema podacima, 86,6 odsto zaposlenih u oblasti komunikacija i marketinga smatra da će AI imati direktan uticaj na njihov posao. Nasuprot tome, samo 33 odsto zaposlenih u sektoru nege ili obrazovanja vidi AI kao neposrednu pretnju, što potvrđuje procenu da su profesije koje zahtevaju ljudsku empatiju i fizičku prisutnost – za sada – bezbednije.
Iako se najčešće govori o otpuštanjima i gubitku poslova, istraživanje ukazuje i na drugačiju perspektivu – tehnologija se ne doživljava isključivo negativno. Mnogi ispitanici, naročito među mlađom populacijom, vide u AI-u mogućnost da se oslobode ponavljajućih zadataka i usmere na kreativniji deo posla.
„AI ne mora da znači kraj karijere, ali svakako znači kraj određenih rutina“, objašnjava Charlebois. „Oni koji budu spremni da nauče kako da sarađuju sa tehnologijom, a ne da joj se opiru, imaće konkurentsku prednost.“
Zanimljivo je i to da žene češće izražavaju zabrinutost za budućnost svojih radnih mesta, naročito u sektorima gde dominira ženska radna snaga – poput administracije i HR-a. Stariji ispitanici pokazuju više rezerve prema tehnologiji, dok mladi do 34 godine pokazuju najveći nivo otvorenosti za učenje novih alata, objavio je portal CTVNews.
Zaključak studije je jasan: AI neće zameniti sve poslove, ali će iz korena promeniti način na koji se oni obavljaju. Najvažnija veština u godinama koje dolaze biće – prilagodljivost. Oni koji na vreme prepoznaju promene i investiraju u nova znanja, biće korak ispred. Ostali bi mogli da ostanu zatečeni u trenutku kada se promene konačno preliju i na njihovu svakodnevicu.
