The Circular Built Environment Playbook
Jedan od najznačajnijih trenutaka ovog događaja bio je predstavljanje publikacije “The Circular Built Environment Playbook” autora Svetskog saveta za zelenu gradnju (WorldGBC), koja je privukla pažnju prisutnih. Publikaciju je predstavila dr. Carolina Montano Owen, istaknuta stručnjakinja u oblasti održive gradnje.
Publikacija ističe hitnu potrebu za prelazak sa linearnih sistema eksploatacije resursa na ciklične, u cilju smanjenja štete koju nanosimo planeti. Trenutno, samo 7,2% svetske ekonomije funkcioniše u okvirima cirkularne ekonomije, dok ostatak funkcioniše linearno, izvlačeći, transformišući, koristeći i bacajući materijale i proizvode. Ovaj nelinearni pristup uzima danak kako na našem zdravlju, tako i na planeti.
Publikacija ističe da je cirkularna ekonomija ključna komponenta održivog rešenja i poziva sve vlade i sektor građevine da prioritetno tretiraju ogroman ekološki otisak naših trenutnih sistema i da omoguće prelazak na cirkularne modele koji stvaraju društvenu vrednost za sve. Ovaj prelazak u sektoru građevine može doneti ekonomske benefite vredne do 4,5 biliona dolara do 2030. godine, ističe se u publikaciji.
“The Circular Built Environment Playbook” nudi više od 20 strategija za implementaciju cirkularnog dizajna, izgradnje i upravljanja u sektoru građevine, uz ilustracije najboljih praksi iz celog sveta. Ova publikacija bi trebalo da predstavlja neprocenjiv resurs u vodjenju neophodne promene sistema od linearnog ka cikličnom pristupu.
Ovaj događaj i predstavljanje publikacije naglašavaju ključnu ulogu Srbije i regiona u globalnom naporu ka održivoj budućnosti, podstičući promene koje će doneti koristi kako za naše društvo, tako i za okolinu.
Circular Economy – Closing Loops Means Being Fit for the Future
Pored toga, prisutni su imali priliku da se upoznaju i sa još jednom značajnom publikacijom. Naime, Društvo za održivu izgradnju Nemačke (DGNB) predstavilo je publikaciju pod nazivom “Circular Economy – Closing Loops Means Being Fit for the Future”, koju je predstavio dr. Stephan Anders.
Ova publikacija se bavi sve aktuelnijom temom cirkularne ekonomije koja postaje sve relevantnija i u građevinskom sektoru. Koncept cirkularne ekonomije obećava očuvanje resursa kroz njihovu materijalnu obnovu i ponovnu upotrebu, kako bi se osigurala njihova dostupnost i kvalitet za buduće generacije.
Publikacija ističe da “poslovanje kao i obično”, odnosno ekonomska aktivnost koja sledi linearan model, više nije moguće u svetlu trenutnih klimatskih promena, nedostatka resursa i sve većih geopolitičkih zavisnosti. DGNB stoga namerava aktivno doprineti istraživanju potencijala cirkularne ekonomije u građevinskom sektoru i promovisati njenu implementaciju i integraciju u praksu izgradnje.
Ova publikacija nudi različitim ciljnim grupama u građevinskom sektoru i sektoru nekretnin konkretne pristupe, rešenja i alate kako bi, koristeći postojeće znanje, doprineli implementaciji cirkularne ekonomije. Arhitekte i urbanisti, na primer, mogu naučiti kako da prepoznaju i koriste odgovarajuće alate kako bi koncept cirkularne ekonomije integrisali od samog početka procesa planiranja. Pored toga, proizvođačima se pruža osnova za odgovaranje na potrebe i zahteve klijenata u budućnosti, kako bi postali pioniri u građevinskoj industriji koja je spremna za budućnost.
Ovaj događaj je jasno naglasio ulogu cirkularne ekonomije u transformaciji građevinskog sektora ka održivoj i odgovornoj budućnosti, istovremeno podstičući stručnjake i aktere u industriji da preduzmu korake ka cirkularnom pristupu, koji će imati ključnu ulogu u očuvanju resursa za buduće generacije.
Mapa za ponovnu upotrebu
Na kraju, predstavljena je i publikacija pod nazivom “Mapa puta za ponovnu upotrebu, reciklažu ili valorizaciju građevinskog betonskog otpada i analiza postojećeg stanja iz oblasti upravljanja betonskim otpadom”, koju su predstavili članovi Saveta zelene gradnje Srbije, Ivan Ignjatović i Ana Nadaždi.
Ova publikacija zauzima ključno mesto u tranziciji ka održivoj, cirkularnoj i klimatski neutralnoj ekonomiji u Srbiji, čime se ispunjava obaveza zemlje kao potpisnice Agende 2030 (UN 2015), Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Publikacija se sastoji iz dva dela.
Prvi deo publikacije pruža detaljnu analizu trenutnog stanja u Srbiji u vezi sa upravljanjem betonskim otpadom nastalim tokom građevinskih i rušilačkih aktivnosti. Ova analiza predstavlja osnovu za razvoj “Mape puta”. Cilj ove analize bio je identifikacija postojećih strateških i zakonodavnih okvira, kao i trenutne prakse u oblasti upravljanja građevinskim otpadom. Takođe, analiza je imala za cilj da pokaže stepen usklađenosti regulatornog okvira i stvarne prakse u Srbiji u poređenju sa zemljama koje već imaju značajan procenat reciklaže i ponovne upotrebe ovog tipa otpada. Osim toga, analiza je identifikovala primere dobre prakse koji bi, uz minimalne prilagodbe nacionalnom kontekstu, mogli da se primene u Srbiji.
U drugom delu publikacije predstavljeni su koraci koji bi trebali da vode ka usaglašavanju nacionalnog okvira sa okvirom Evropske unije u vezi sa reciklažom betonskog otpada i ponovnom upotrebom materijala dobijenih ovim procesom. Ovi koraci obuhvataju promene postojećih regulativa i, u manjoj meri, donošenje novih zakonskih i/ili tehničkih dokumenata i smernica. Kroz tekst su opisane neophodne izmene, razlozi za njihovo donošenje, kao i dokumenti kroz koje bi se ove izmene sprovele. Osim tehničkih koraka, “Mapa puta” takođe sadrži modele i mehanizme podrške koji bi doprineli većoj cirkularnosti u upravljanju betonskim otpadom, uključujući subvencije, finansijske instrumente, takse i slične mere.
Ključni izvor informacija za izradu ove “Mape puta” bili su rezultati ankete sprovedene među različitim učesnicima u oblasti građevinskog otpada, od planiranja i projektovanja, preko rušenja i transporta, do reciklaže i transformacije otpada u nove proizvode. Ukupno je u anketi učestvovalo 272 učesnika.
Ova publikacija predstavlja važan alat za razvoj održivih praksi u upravljanju građevinskim otpadom u Srbiji, doprinoseći tako tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji i ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.
