WebMind: Da li Zakon predviđa situacije u kojima se ne plaća porez na kriptovalute ili kada se ostvaruje pravo na umanjenje obaveze?
Ilija Rilaković: Najpre treba da odredimo ko je poreski obveznik (fizičko ili pravno lice), odnosno koji poreski zakon reguliše konkretnu poresku situaciju. Zakon o porezu na dohodak građana propisuje način oporezivanja prihoda od digitalne imovine (kriptovalute i digitalni tokeni), a Zakon o porezu na dobit pravnih lica reguliše oporezivanje pravnih lica. Pored ova dva propisa, digitalna imovina može da bude predmet Zakona o porezu na dodatu vrednost i Zakona o porezima na imovinu.
Dakle, svaki od ovih zakona propisuje neke olakšice – poresko izuzimanje, kada se transakcija ne prijavljuje jer nije predmet oporezivanja (npr. poklon 100 USDT), i poresko oslobođenje, kada se transakcija prijavljuje podnošenjem poreske prijave, kada se traži povoljniji poreski tretman (npr. oslobođenje 50% poreza na kapitalni dobitak ako fizičko lice uloži novac od prodaje digitalne imovine u domaće privredno društvo).
WebMind: Postoje li neke poreske olakšice za korisnike koji su ostvarili kapitalni gubitak?
Ilija Rilaković: Kada su u pitanju fizička lica, kapitalni gubici mogu da se prebijaju sa kapitalnim dobicima. Uslov za to je da je kapitalni gubitak poreski obveznik prijavio i da je Poreska uprava rešenjem utvrdila njegovo postojanje.
WebMind: Koja su poreska oslobođenja za pravna lica, uključujući i ona koja poseduju dozvolu za pružanje usluga vezanih za digitalnu imovinu?
Ilija Rilaković: Pravna lica imaju privilegovaniji položaj nego fizička lica jer, ako prihod koji ostvare od prodaje digitalne imovine (kapitalni dobitak) ulože u domaće privredno društvo, on ne ulazi u poresku osnovicu, što efektivno znači 100% poreskog oslobođenja.
Ukoliko se radi o pravnom licu koje ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i koje je digitalnu imovinu nabavilo isključivo radi dalje prodaje u okviru obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom (tzv. „menjačnica“), ono je izuzeto od poreske obaveze jer je trgovina digitalnom imovinom osnovna delatnost. Pored toga, Zakon o PDV propisuje da se PDV ne plaća kod prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novčana sredstva.
WebMind: Koje su poreske obaveze fizičkih lica koja trejduju između kriptovaluta (npr. prebacuju iz BTC u ETH)? I postoji li neka razlika ukoliko to čine na domaćim ili stranim menjačnicama?
Ilija Rilaković: Ako govorimo o fizičkim licima, ZPDG propisuje da kapitalni dobitak nastaje i u slučaju razmene jedne vrste digitalne imovine za drugu (npr. razmena BTC za USDC). To znači da se prilikom utvrđivanja prodajne cene, uzima tržišna vrednost prava (druge vrste digitalne imovine) koja se dobija u razmenu.
Budući da je jako teško ispratiti ove transakcije, uz probleme koji važe za dokumentovanje transakcija, kao i da se vrednost kriptovaluta menja mnogo puta u toku istog dana, gde često nema značajnog prihoda za poreskog obveznika jer nema priliva na tekući račun i ne dolazi do konverzije u dinarski ili devizni iznos, mogućnost za primenu ovog pravila u praksi je upitna.
Što se tiče menjačnica, ne bi trebalo da bude razlike. Problem koji može da nastane sa stranom menjačnicom tiče se dokumentovanja transakcija. U odsustvu prakse Poreske uprave, neizvesno je šta će naše poreske vlasti da prihvate kao dokaze o transakcijama, budući da su to podaci koji se razmenjuju kroz aplikacije i mejlove, na stranom jeziku. Sa domaćim menjačnicama je lakše jer korisnici mogu da dobiju dodatnu podršku od konkretne menjačnice.
Korisničko iskustvo korišćenja „ePoreza“ mora da bude mnogo bolje, jer prosečno kompjuterski pismen građanin teško može da se snađe. U suprotnom, pravna nesigurnost i nepredvidivost ishoda poreskog postupka će da se nastavi, a to sve demotiviše obveznike da prijavljuju svoje prihode. Negativne posledice će postojati na obe strane – država ostaje bez dela prihoda, a poreski obveznici se izlažu rizicima.
WebMind: Da li se oporezuju kupovina ili držanje kriptovaluta?
Ilija Rilaković: Kupovina i držanje nisu oporezivi.
WebMind: Postoje li poreske olakšice za fizička lica koja dobiju kriptovalute na poklon ili ih naslede?
Ilija Rilaković: Značajno poresko izuzimanje postoji ako je vrednost nasleđenih, odnosno na poklon primljene kriptovalute, od istog lica u jednoj kalendarskoj godini, po svakom od tih osnova do 100.000 dinara. Ovo izuzimanje je zanimljivo kada se radi o erdropovima (eng. airdrop) koji predstavljaju iznose uglavnom male vrednosti.
Porez na nasleđe i poklon ne plaća naslednik prvog naslednog reda (potomci ostavioca), supružnik i roditelj ostavioca, odnosno poklonoprimac prvog naslednog reda i supružnik poklonodavca. Postoje i druga oslobođenja, ali ova su najčešća.
WebMind: Prema vašem mišljenju, da li su se korisnici navikli na ovakav način prijave poreza na kriptovalute? I da li je on osmišljen na način da ohrabri nove korisnike da trguju kriptovalutama ili ih, pak, još više odbija od te ideje?
Ilija Rilaković: Iskreno, osećanja su mi pomešana, a evo zašto. Dobro je što je poreski tretman digitalne imovine regulisan, jer do pre dve godine to nije bio slučaj, što je značilo veliku pravnu nesigurnost. Ono što je loše je tehnička primena tih propisa. Tako, u prvim mesecima novih poreskih pravila, poreska prijava nije sadržala opciju za prijavu kapitalnog dobitka od digitalne imovine, ali je to otklonjeno.
Međutim, poreske prijave i dalje ne mogu da se podnesu elektronski preko portala „ePorezi“ jer on nije ažuriran, što znači da moraju da se podnose u papirnoj formi. Osim toga, korisničko iskustvo korišćenja „ePoreza“ mora da bude mnogo bolje, jer prosečno kompjuterski pismen građanin teško može da se snađe.
Najzad, potrebno je razraditi zakonska rešenja kroz objašnjenja Poreske uprave i Ministarstva finansija, slično onom koje postoji za primenu testa samostalnosti preduzetnika, jer je to primer dobrog pristupa. U suprotnom, pravna nesigurnost i nepredvidivost ishoda poreskog postupka će da se nastavi, a to sve demotiviše obveznike da prijavljuju svoje prihode. Negativne posledice će postojati na obe strane – država ostaje bez dela prihoda, a poreski obveznici se izlažu rizicima.
