Tvorci popularnih Al alata suočavaju se sa tužbama za kršenje autorskih prava
Rat protiv robota i Al-a tema je koja je već pažljivo razrađena u mnogim knjigama naučne fantastike i filmovima. Međutim, dok se umetnici i kompanije bore sa najnovijim Al trendovima. konačno možemo reći da to više nije samo deo imaginarnog sveta.
Sredinom januara 2023, pojavila se tužba koju je pokrenula ugledna kompanija u oblasti vizuelnih medija, Getty Images, protiv kompanije Stability Al. Stability Al je tvorac Stable Diffusion, popularnog Al alata za pretvaranje teksta u sliku koji je nastao 2022. godine.
Izvor: Stable Diffusion
Slučaj Getty protiv Stability Al-a jedan je od prvih slučajeva koji uključuje Al alate i probleme sa autorskim pravima. Ovaj sudski slučaj važan je i zbog toga što ima predispoziciju da promeni zakon koji se tiče autorskih prava i konačno nam pruži pojašnjenje o tome šta može a šta ne može da se toleriše.
Tužba je podneta u Velikoj Britaniji, u državi koja ima neke od najstrožih zakona u oblasti autorskih prava. Ali šta je dovelo do toga i da li to jedina tužba protiv Stability Al-a?
Pa, Al modeli koji pretvaraju tekst u slike oslanjaju se na milijarde slika sa interneta i informacije koje se tamo nalaze a koje ovi alati koriste da kopiraju sadržaj i ponude vam jedinstveni rezultat nakon svakog zahteva. Problem leži u tome što kompanija Getty Images tvrdi da je kompanija vlasnik Stable Diffusion nezakonito prikupljala i obrađivala fotografije kompanije Getty za svoje potrebe i bez saglasnosti druge strane.
Stability Al nije tražio nikakvu dozvolu tog tipa od kompanije Getty Images i umesto toga, po našem ubeđenju, izabrao da ignoriše moguće opcije za dozvole i dugoročnu zakonsku zaštitu u pokušaju da zadovolji svoje komercijalne interese.
Kaže se u saopštenju kompanije Getty Images
Ipak, sačekajte. Nismo još završili.
Getty nije jedina kompanija koja tuži Stability Al, niti je Stability Al jedina kompanija koju tuže zbog kršenja autorskih prava. Otprilike u isto vreme, Mathew Butterick i tim pravnika podneli su tužbe protiv kompanija Stability AI, Midjourney, i DeviantArt. Oni će zastupati interese tri člana umetničke zajednice: Kelly McKernan, Karla Ortiz, i Sarah Andersen. Butterick se odlučio na ovaj korak zato što „Al treba da bude fer i etičan prema svima“ i verovatno se nada da tužba može dovesti do ozbiljnih promena i ponovo vratiti moć u ruke umetnika.
Foto ilustracija: Freepik
Sudeći po sudskim dokumentima, kompanije su koristile rad zaštićen autorskim pravima koji je vlasništvo hiljada umetnika kao podatke za trening veštačke inteligencije ali nisu obezbedili naknadu za te usluge niti su tražili saglasnost od tih umetnika.
Sudski proces pokrenuo je ono što je neminovno pa je nešto što je trebalo da posluži kao zabavna i korisna aplikacija sada deo pravnih zavrzlama i pitanja. Jedno od najvažnijih jeste ko je vlasnik slika u ovom slučaju i ko je tu zaista umetnik. I, naravno, postavlja se i pitanje u koji deo interneta botovi mogu da zalaze ako obrada podataka bez nadzora može za posledicu imati kršenje autorskih prava.
Nadamo se da ćemo u toku ovog sudskog procesa dobiti konkretne odgovore na ova pitanja.
Šta je Al umetnost i kako nastaje?
AI umetnost odnosi se na umetnička dela koja nastaju pomoću veštačke inteligencije. Na tu vrstu umetnosti nailazimo u različitim veličinama i oblicima što znači da u pitanju može biti priča koju je za vas napisao ChatGPT, miks vaših omiljenih pesama, ili generisana slika Mona Lize ukrašena pomoću tri sloja Snapchat filtera. Opcije su beskonačne. Drugim rečima, ako je umetnost rezultat rada veštačke inteligencije u pitanju je umetnost čiji je autor veštačka inteligencija, tzv. Al umetnost.
Izvor: DALL-E
U poslednje vreme često nailazimo na AI umetnost na tržištu a revolucionarni alati veštačke inteligencije izazivaju poseban hajp koji korisnicima nudi beskrajne mogućnosti u svetu umetnika.
Zaista, ova tehnologija menja način na koji kreiramo i percipiramo inventivnost. Možemo je koristiti da unapredimo efikasnost, prevaziđemo kreativne blokade i izrazimo našu maštu i kreativnost, čak i ako nužno ne posedujemo veštine za tako nešto.
Ali da je neophodna?
I, što je još važnije, da li je etična?
Da li Al potiskuje individualnost umetnika?
Stvaranje, pozajmljivanje i recikliranje su u osnovi evolucije svakog umetnika. Ne postoji umetnik kome nečiji rad nije poslužio kao inspiracija. Možda je bila u pitanju pesma, zgrada, bašta ili slika – nailazimo na inspiraciju na svakom koraku a često toga nismo svesni. Neki mogu da tvrde da je cela umetnička zajednica beskrajna spirala reciklirane kreativnosti ali to je tema za neku drugu debatu.
Naravno, to nije nužno loša stvar. Različite umetničke grupe sa specifičnim stilovima ili filozofijama usvajaju umetničke pokrete, i omogućavaju umetnicima da koriste iste osnove i koncepte da stvore nešto zaista autentično. Ako ste umetnik, znaćete o čemu govorim – takva praksa postojala je mnogo pre renesansnog perioda i nastaviće da postoji u svakoj sledećoj generaciji.
Foto ilustracija: Freepik
Međutim, moderna vremena donose i moderan pristup što znači da ne postoji jasna linija između onog što jeste ili nije dozvoljeno u okviru umetničke zajednice. Svi znamo da je krađa nečijeg rada koji zatim potpišemo kao svoj neetičan postupak ali, ako uzmemo u obzir sve nove tehnologije, da li nam je možda potrebna nova definicija krađe?
Na tom mestu Al umetnost stupa na scenu. Proces treninga veštačke inteligencije uključuje predstavljanje različitih informacija Al programima koje oni mogu da iskoriste da nauče novu komandu ili proces. Pa tako ako želite da kreirate jedan Al alat koji generiše umetnički rad, prvo što treba da uradite jeste da omogućite pristup umetnosti vašem Al botu kako biste mu obezbedili dovoljno informacija da odgovori na vaš zahtev.
Tu sve postaje pipavo. Mnogi Al alati funkcionišu tako dobro i nude nam visokokvalitetan rezultat zato što developeri koriste slike umetničkih dela koje su stvorili ljudi za trening Al botova. Podrazumeva se da to rade bez saglasnosti samih umetnika.
Foto ilustracija: Freepik
Ako se vratimo na prvi argument i naglasimo činjenicu da ljudi godinama recikliraju tuđu umetnost, možemo reći da je ovaj pristup umetnosti samo najnovija verzija ranijih pristupa tipa „učim od najvećih umetnika“ ili „videla sam to Pinterest-u pa ću pokušati da nacrtam sama“.
Ipak, treba da imamo u vidu da developeri Al alata koriste rad drugih ljudi bez njihove saglasnosti kako bi isprobali novu tehnologiju i profitirali od iste. Za mnoge umetnike, ovo je jako loša vest.
Kada vidite da ste uložili vreme da stvorite nešto a na kraju neko drugi profitira od toga jeste poseban oblik kapitalističke izdaje radničke klase. Imajući u vidu da je u pitanju relativno nov problem, linija koja deli ono što je dozvoljeno i ono što može dovesti do sudske tužbe izuzetno je tanka.
Neki umetnici se brinu da su im poslovi ugroženi pošto ljudi više neće plaćati hiljade i hiljade dolara za umetnička dela. Umesto toga, jednostavno mogu platiti samo mali deo te sume a Al će završiti sve ostalo u najkraćem vremenskom roku.
Drugi potencijalni problem jeste da ovi Al alati omogućavaju ljudima ulazak na tržište čak i ako tehnički nisu tvorci umetnosti koju prodaju. Osim toga, Al će novim umetnicima ponuditi pogodnosti i dozvoliti masovnu proizvodnju što bi moglo izazvati potres na trenutnom tržištu umetnina i finansijski negativno uticati na umetnike.
Imajući to u vidu, nestrpljivo čekamo rezultate najnovije sudske tužbe protiv tvoraca Al alata. U teoriji i u idealnim okolnostima mogli bismo uzeti ono što je najbolje iz oba sveta i pomoći umetnicima i tvorcima Al-a da pronađu zajedničko tle i iskoriste najnovija dostignuća. U praksi, malo je verovatno da će se baš to dogoditi. Ipak, ovi sudski procesi samo su početak i možda je prerano za nagađanja.
