„Ljude je moguće ‘provlačiti’ kroz digitalnu fotokopir mašinu i zloupotrebljavati ih na razne načine, i ja to ne prihvatam“, rekao je nedavno danski ministar kulture Jakob Engel-Schmidt za The Guardian, nakon što je Danska uvela izmenu zakona o autorskim pravima kako bi ljudi mogli da polažu prava na sopstveni izgled. „Ovim predlogom zakona jasno poručujemo da svako ima pravo na svoje telo, glas i crte lica – što, izgleda, trenutno zakon ne prepoznaje kao zaštitu od generativne veštačke inteligencije.“
I ministar je u pravu. Deepfake sadržaji predstavljaju ozbiljan problem koji fundamentalno menja način na koji doživljavamo stvarnost. Ljudi bivaju zlostavljani, ucenjivani, pa čak i lažno optuženi za zločine koje nisu počinili. Sam softver ne možemo više zaustaviti – taj voz je odavno prošao. A obični ljudi nemaju sredstva da se sudski bore protiv deepfake snimaka.
Rešenje, kako pokazuje i danski primer, jeste da se lični izgled uključi u zakon o autorskim pravima. Predlog zakona jasno definiše neovlašćenu digitalnu reprodukciju, posebno ciljajući „veoma realistične digitalne prikaze osobe, uključujući njen izgled i glas.“ Vlada Danske planira da predlog zakona iznese na javnu raspravu pre letnje parlamentarne pauze, a formalno usvajanje očekuje se na jesen.
Prema ovom novom okviru, građani Danske bi imali zakonsko pravo da zahtevaju uklanjanje neovlašćenih deepfake sadržaja sa interneta. Takođe bi imali pravo na nadoknadu štete u slučajevima zloupotrebe digitalno rekonstruisanih umetničkih performansa. Parodije i satirični sadržaji ostali bi izuzeti iz zabrane.
„Naravno, ovo je potpuno novo pravno područje koje otvaramo i ako platforme ne budu poštovale zakon, spremni smo da preduzmemo dodatne korake“, kaže Engel-Schmidt. Digitalne platforme koje se ogluše o zakon suočiće se s ozbiljnim finansijskim kaznama, a moguće je i uključivanje Evropske komisije.
„Zato verujem da će tehnološke kompanije ovo shvatiti vrlo ozbiljno“, dodaje ministar, ističući da Danska planira da iskoristi svoje buduće predsedavanje EU kako bi promovisala slične zakone širom Evrope.
Autorska prava kao rešenje depfake-a
Ako vam sve ovo zvuči poznato – to je zato što je vrlo slično kako funkcioniše DMCA zakon u SAD-u, koji platforme obavezuje da brzo uklanjaju sadržaj koji krši autorska prava.
Međutim, autorska prava tradicionalno štite konkretna kreativna dela, a ne ideje, činjenice ili identitet osobe. Dakle, vaš glas, lice ili identitet nisu automatski zaštićeni autorskim pravima – osim ako nisu deo konkretne kreacije (npr. pesme ili fotografije).
Problem je što samo slavni i bogati imaju mogućnost da se bore protiv zloupotrebe svog lika i glasa. Skarlet Johanson može da ukloni deepfake svog glasa jednostavnom objavom na mrežama i pretnjom tužbom. Isto važi za Obamu ili Ronalda.
Ali, kao što kaže Tom Graham, CEO kompanije Metaphysic, obična osoba nema taj luksuz – osim ako ne može da se pozove na DMCA. Tada, platforma poput YouTube-a mora da reaguje.
Metaphysic je kompanija koja je napravila viralnog deepfake Toma Kruza, a zatim sarađivala sa brendovima poput ABBA, Toma Henksa i Elvisa na legalnim digitalnim klonovima.
Možeš li zaštititi svoj AI dvojnika?
„Po zakonu, ne možete da dodelite autorska prava nečemu što nije delo ljudske kreativnosti“, kaže Graham. „Dakle, ne možete zaštititi sebe – jer vi niste delo. Ali ako stvorite digitalnu verziju sebe putem AI-ja, to možete da zaštitite.“
Graham predlaže da svako može da kreira svoj AI avatar – digitalni lik koji izgleda identično stvarnoj osobi – i da upravo taj avatar dobije autorska prava. Na taj način, ako neko zloupotrebi vaš digitalni lik, to se tretira kao kršenje autorskih prava.
On je već podneo zahtev za zaštitu svog AI avatara kod američkog Zavoda za autorska prava, sa sistemom koji osigurava „ljudsku kontrolu“ u svakom koraku procesa. Korisnik mora ručno da odabere kadrove, selektuje video materijal i time unosi dovoljno „ljudskog doprinosa“ da bi se kreacija smatrala autorskim delom.
Da, zvuči komplikovano – i jeste. Zato je dansko rešenje direktnije i pristupačnije, jer građanima odmah dodeljuje prava na sopstveni digitalni lik. Ako EU prati Dansku, to bi moglo da označi početak nove ere digitalne zaštite identiteta – i možda konačno natera i SAD da krenu tim putem.
