S tim u vezi, krajem januara je u Beogradu održana treća po redu panel diskusija u organizaciji Serbian AI Society. Na ovom panelu smo imali prilike da čujemo koliki učinak Srbija ima u razvoju veštačke inteligencije i kakvim rezultatima možemo da se nadamo u bliskoj budućnosti kao i da li smo na pravom putu ili će biti potrebno još dosta truda i rada da bismo išli ruku pod ruku sa velikim igračima iz AI sveta?
Šta je Serbian AI Society i čemu teži?
Serbian AI Society (SAIS) je organizacija osnovana na našim prostorima 2020. godine sa ciljem da okupi ljude iz ove industrije koji se bave veštačkom inteligencijom, kako u tehničkom, tako i u akademskom, ili nekom drugom domenu. Iako ne postoji dugo na sceni, SAIS udruženje uspelo je da okupi preko 250 članova koji su doprineli razvoju same organizacije, ali i same industrije u Srbiji.
Izvor: SAIS
Ova organizacija uspela je da osnuje pet radnih grupa koje se bave pitanjima AI-a u obrazovanju, nauci, javnom sektoru, i privredi i tome kako etika i veštačka inteligencija mogu, iliti moraju, međusobno da se preklapaju.
Jovan Stojanović i Stefan Sredojević su osnivači organizacije Serbian AI Society, i za sada je jasno da SAIS ima velike planove za budućnost. Neki od njihovih ciljeva su:
- Razvijanje i održavanje razvoja AI ekosistema
- Pozicioniranje Srbije među najboljim svetskim AI ekosistemima
- Promovisanje AI-a među kompanijama i u IT industriji
- Analiza i diskusija uticaja veštačke inteligencije na etička, ekonomska i socijalna pitanja
Panel diskusija: Stanje veštačke inteligencije u Srbiji
U Beogradu je 31. januara održana treća po redu panel diskusija u organizaciji SAIS-a, sa ciljem da se ljudi iz zajednice, ali i naši građani upoznaju sa tim kako se Srbija u proteklih godinu dana razvijala kada je u pitanju veštačka inteligencija.
Gosti ove panel diskusije bili su Dragan Pleskonjić, osnivač Glog.ai projekta, Ana Poledica, profesorka na Fakultetu organizacionih nauka, Dubravko Ćulibrk, profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, i Stefan Badža, savetnik u Kabinetu predsednice Vlade Srbije.
Diskusija je otvorena pitanjem o razvoju veštačke inteligencije u Srbiji. Ono što smo saznali je da je u Srbiji uveliko oformljena strategija za razvoj ove tehnologije. Još važnije, Srbija je na pravom putu jer je ove napore uložila dosta pre mnogih bogatijih i većih zemalja, koje možda i imaju više resursa i prilika da se bave razvojem veštačke inteligenicije.
Osim toga, osnovan je i Institut za veštačku inteligenciju, prvi ovog tipa u jugoistočnoj Evropi. Stoga ne samo da smo u velikoj prednosti u odnosu na druge prosperitetnije zemlje, već smo i AI pioniri regiona. Govornici su takođe pomenuli da se u Srbiji ulažu sredstva u infrastrukturu, hardver i softver, i da će ove resurse moći da koriste ne samo odabrane partije, već i mnoge istraživačke zajednice, fakulteti i startapi.
Foto ilustracija: Freepik
Još jedna divna i obećavajuća vest je to da je, prema UNESCO anketi, Srbija jedna od 11 država u svetu koja je u svim državnim školama uvela AI u svoj nastavni plan i program. Ova promena se dogodila 2021. godine, kada je u nastavni plan i program za predmete tehnike i tehnologije i informatike i računarstva uvedeno nekoliko lekcija iz oblasti AI za učenike sedmog i osmog razreda osnovnih škola. Ali, nismo se tu zadržali. U Novom Sadu, Kragujevcu, Beogradu i Nišu pokrenuto je više master programa koji su direktno povezani sa veštačkom inteligencijom.
Ovo su male, ali značajne promene za buduće generacije koje već sada imaju priliku da se upoznaju sa tom tehnologijom, nauče nešto više o njenim prednostima i manama i na vreme dobiju opciju stručnog usavršavanja na tom polju. Ipak, iako uspevamo malim pobedama da krojimo budućnost veštačke inteligenicije u Srbiji, naša zemlja i dalje nije sinonim za razvoj AI-a.
Razvoj veštačke inteligenicje u Srbiji: Koja nam to karika nedostaje?
Da bismo postali konkurentni igrači u AI ekosistemu, neophodno je da što više ljudi i preduzeća uvidi značaj veštačke inteligenicje. S tim u vezi, Stefan Badža napomenuo je tokom diskusije da je važno naći načine da približimo veštačku inteligenciju građanima, i da je to process na kom se trenutno radi. Takođe je dodao da država pokušava da kroz besplatnu AI platformu omogući besplatan pristup startapima i istraživačima sa ciljem da je koriste za lični napredak i istraživanja.
Etika je veliki problem u AI zajednici, počevši od toga kako se podaci za treniranje veštačke inteligencije prikupljaju, do toga da li su te informacije precizne. Odnosno, često se postavlja pitanje da li prikupljeni podaci diskriminišu ili narušavaju određena prava nekih grupa ili zajednica.
Stefan Badža se i na tu dilemu nadovezao time što smatra da smo uspeli da idemo ruku pod ruku sa ostatkom Evrope. Po njegovim rečima, kreiraju se etičke smernice uz podršku nevladinih organizacija, startapa, i drugih ljudi umešanih u razvoj veštačke inteligencije kako bismo pokazali odgovornost.
Ako se pitanje etike u industriji veštačke inteligencije reši, ili makar svede na minimum, samim tim će i različiti sektori sa više entuzijazma početi da traže i primenjuju načine na koje ova tehnologija može doprineti njihovoj organizaciji.
Ovo su bile neke od najvažnijih teza sa panel diskusije „Stanje veštačke inteligenicje u Srbiji“. Celo predavanje možete pronaći na SAIS Instagram nalogu, a ako nemate Instagram, ceo snimak diskusije možete da očekujete na YouTube kanalu Serbian AI Society u februaru 2023.
