Digitalna izložba Steve Jobs Archive-a uključuje snimak izlaganja koje je Džobs održao 1983. godine na Međunarodnoj konferenciji o dizajnu u Aspenu. U tom govoru, osnivač Apple-a govori o potencijalu nove tehnologije koja bi mogla da odgovara na pitanja i razmišlja poput čoveka. Po njegovom mišljenju, to je bio prirodni naslednik knjige.
Stiv Džobs i vizija budućnosti
Knjiga koju je Džobs otkrio tokom školskih dana, kako je rekao, bila je „fenomenalna stvar. Informacija je išla direktno od izvora do odredišta, bez ikakvih posrednika.“
Problem je bio što nije postojala mogućnost interakcije s njom. Bez obzira na to da li je čitao Platona, Aristotela ili nekog drugog autora, Džobsu se nije dopadalo što nije mogao da zastane i postavi pitanje tekstu. Njegova vizija budućnosti bila je sledeća:
„Mislim da, ako pogledamo narednih 50 do 100 godina, ako zaista uspemo da stvorimo ove mašine koje mogu da uhvate suštinski duh, osnovni skup principa ili osnovni način posmatranja sveta, onda kada se pojavi sledeći Aristotel, možda će on – ili ona – nositi jednu od ovih mašina sa sobom celog života, upisujući u nju sve svoje misli. Možda ćemo jednog dana, čak i nakon što te osobe više ne bude, moći da pitamo ovu mašinu: ‘Hej, šta bi Aristotel rekao o ovome?’“
Prošlo je nešto više od 40 godina od Džobsovog govora, a čini se da se svet ubrzano kreće ka ostvarenju njegove vizije. AI kompanije treniraju četbotove poput ChatGPT-a koristeći podatke iz knjiga i drugih izvora kako bi odgovarali na pitanja korisnika.
Neki čak mogu da odgovaraju kao da su poznate istorijske ličnosti. Ponekad daju tačne informacije, ponekad ne, baš kako je Džobs predvideo, ali su nesumnjivo novi način interakcije sa ljudima, idejama i istorijom.
