Kako Google može da prepozna sadržaj koji je generisala veštačka inteligencija (Al)?
Kad smo prvi put čuli da je ChatGPT u stanju da napiše uverljive eseje, zanimljive opise, ozbiljne pesme i ispravne kodove, opšta populacija se podelila u dve grupe:
- Oni koji se pitaju kako da iskoriste ovaj potencijal;
- Oni koji su se uplašili za budućnost svoje profesije.
U tekstu ćemo govoriti o obe grupe.
Prepoznavanje teksta koji je generisala veštačka inteligencija nije novi izazov za Google. U stvari, takvi tekstovi su predmet istraživanja godinama unazad.
I ne samo to. Čak i sadržaj (content) koji koristi algoritme za zaštitu od provere plagijata može da se prepozna, kao i sadržaj koji se prevede sa drugog jezika.
Jedna od najčešćih metoda jeste upotreba BERT algoritama da se reči zamene sinonimima. Ipak, sadržaj koji generiše GPT-3 (i 3.5) je ipak sofisticiraniji u poređenju sa prethodnim verzijama i alternativama, tako da postoji potreba za razvojem novih načina identifikacije ovog sadržaja.
Ideje već stižu od OpenAl tima u formi „nevidljivih vodenih žigova“. Oni kažu da ti žigovi treba da postanu industrijski standard.
Naime, ova forma kriptografskih vodenih žigova treba da pomogne u prepoznavanju sadržaja koji je generisala veštačka inteligencija. Ali, kako bi ga svi usvojili, on mora biti efikasan, jeftin, da ne zahteva ozbiljno računarstvo, te da ne utiče na kvalitet proizvoda.
U ovom trenutku, tako nešto još ne postoji. Ali, vremenom, to bi trebalo biti rešenje za sprečavanje plagijarizma i spamovanja (spamming).
Zašto je to toliko važno za Google?
Zato što sadržaj koji generiše Al nije u skladu sa smernicama kompanije Google i smatra se spamom. Preciznije, sadržaj koji generiše Al a koji nema određenu vrednost smatra se „sadržajem koji liči na spam“.
Ipak, postoji još jedna bitna stvar u tom nedefinisanom prostoru – ako koristite alat za unošenje ispravki (rewriting tool) nakon što ste koristili ChatGPT, finalni rezultat se ne može detektovati. Nećemo vam davati više ideja.
Da li ChatGPT može da zameni pisce web sadržaja (Content Writers)?
Pošto smo odgovorili na najvažnije pitanje u vezi sa prepoznavanjem tekstualnog sadržaja koji je generisala veštačka inteligencija, pokušajmo odgovoriti zašto toliki broj profesionalaca misli da ih ova tehnologija ugrožava.
Za Radio televiziju Srbije (RTS), naučni saradnik u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije i rukovodilac istraživačke grupe „Human Computer Interface” dr Dragiša Mišković rekao je sledeće:
„Ova tehnologija predstavlja suštinu budućih proizvoda koji će biti primenjeni u interakciji između ljudi i mašina. Isto tako, možemo posmatrati ovo i kao igračku koja ima za cilj da nas privuče, da nas zaseni i da postanemo zavisni i spremni da sutra odvojimo određeni sumu novca za proizvode koji eksploatišu ovu tehnologiju. S treće strane, možemo ovo posmatrati i kao opasnost za svoju profesiju”, smatra dr Mišković.
Bili smo svedoci i glorifikacije i skepticizma u vezi sa GPT tehnologijom u prethodnih nekoliko dana. Ali osećaj da je Al naš rival na radnom mestu je legitiman. Dr Mišković to objašnjava sledećim rečima:
„Treba naglasiti da, sa te profesionalne strane, mi zaista dobijamo konkurenciju. Mi ulazimo u trku sa veštačkom inteligencijom, a suština toga je da nećemo pobediti ako se budemo svi bavili veštačkom inteligencijom već je suština da budemo svi stručnjaci u svom domenu. Dobrog lekara, profesora, dramaturga, režisera, veštačka inteligencija neće moći nikad da zameni. Ali loše hoće, i to veoma brzo”, uveren je on.
To je dobra vest za sve koji svoj posao shvataju ozbiljno. Međutim, oni koji su navikli da se provlače i zabušavaju, možda bi trebalo da razmotre svoje izbore.
Da li upotreba ChatGPT-a u obrazovanju otvara nove mogućnosti za plagijarizam?
Ako ste se upustili u neku online diskusiju o ChatGPT-u, verovatno ste naleteli na frustrirane nastavnike koji sada imaju još jedan problem sa kojim moraju da se nose. Izgleda da softveri za proveru plagijata koje su koristili do sada ne rade na ovom sofisticiranom chatbot-u, te učenici uspevaju da se provuku.
Ovaj problem bi trebalo da bude rešen kada nevidljivi vodeni žig dobije širu primenu, ali šta da rade do tada?
Tačnije, da li GPT-3 predstavlja pretnju globalnom obrazovnom sistemu?
Dr Dragiša Mišković nije pobornik te ideje.
„Ako tako posmatramo, i sam internet je ugrozio školstvo. I pojava digitrona je ugrozila školstvo. Suština je da školstvo treba da pripremi ljude za sadašnje i buduće vreme, samim tim mora biti u skladu sa svim onim što se dešava. Problem je malo širi, mi kao društvo treba da promenimo naš stav prema obrazovanju. Ako nam je cilj samo da dobijemo tu zadovoljavajuću ocenu, nije bitno da li smo prepisali, našli preko interneta ili nam je chatbot izgenerisao; pitanje je samo tehnike”, objašnjava on.
Naposletku, umesto da se osećaju bespomoćno, generalni savet za nastavnike jeste da prihvate činjenicu da je ova tehnologija budućnost i da probaju da objasne učenicima kada je njena primena prihvatljiva, ali i kakve posledice može imati preveliko oslanjanje na nju.
