Očaravajući i zamršeni koncept veštačke inteligencije (AI) već nekoliko decenija čvrsto drži kolektivnu maštu društva. Izaziva širok spektar emocija, od fascinacije izazvane strahopoštovanjem do duboko ukorenjene strepnje. Ova dualnost reakcije ljudi možda je podstaknuta neuporedivim potencijalom koji AI ima za preoblikovanje tehnologije i, zauzvrat, toka samog čovečanstva.
Ples između obećanja i opasnosti AI nije se samo predmet naučnih rasprava i etičkih debata. Takođe je prodro u samu srž popularne kulture. Jedno od najživopisnijih platna kome je naslikana saga o uticaju veštačke inteligencije je kinematografija.
Filmski stvaraoci preuzeli su ovaj koncept i utkali ga priče kroz širok spektar žanrova. Od fascinirajuće naučne fantastike do introspektivnih drama, pa čak i neočekivanih uglova komedije, veštačka inteligencija se besprekorno uklopila u kreativnu tapiseriju kinematografskog sveta.
Takvi filmovi, od kojih je svaki jedinstveni portal u neistraženu teritoriju AI, učinili su više od pukog zagrebanja po površini. Oni vode publiku kroz pejzaže spekulativnog čuda, gde se gubi granica između čovečanstva i tehnologije.
Kroz ove filmove, mi nismo samo posmatrači već aktivni učesnici u istraživanjima sveta isprepletanog sa digitalnim potomcima ljudske genijalnosti. Ovi narativi nas izazivaju da se suočimo sa svojim najdubljim strahovima, od gubitka kontrole nad našim kreacijama do egzistencijalnih pitanja o suštini svesti.
Ipak, u jednakoj meri, oni nas pozivaju da prihvatimo bezgranične mogućnosti koje veštačka inteligencija može da ponudi. Oni nam pomažu da zamislimo budućnost u kojoj saradnja između čoveka i mašine vodi ka ohrabrujućem napretku.
2001: Odiseja u svemiru (1968)
Zamršena mreža tehnologije toliko se duboko utkala u naš svakodnevni život da je razlikovanje granice između ljudske spoznaje i kompjuterskog razmišljanja postalo pravi izazov. Intriga se pojačava kada naši sve pronicljiviji tehnološki saputnici odluče da prkose našim komandama. Upravo je ovu ideju duboko istražio vizionar Stenli Kjubrik. Režiser Paklene pomorandže (The Clockwork Orange) uronio je u teške egzistencijalnih teme u svom kinematografskom remek-delu iz 1968. godine, nazvanom 2001: Odiseja u svemiru (2001: A Space Odyssey).
Ovaj dragulj kinematografije ne ispituje samo naše složeno oslanjanje na tehnologiju. On takođe razotkriva katastrofalne posledice koje mogu nastati kada se računar inteligentne svemirske letelice H.A.L 9000, čija je prava namena da pomogne astronautima, pobuni protiv njih. U svom bezosećajnom i nepokolebljivom pogledu, samo grimizno svetlo indikatora poprima zapanjujuće ledenu auru, otelotvorujući užas neuporedivih razmera.
Blade Runner (1982)
Crpeći inspiraciju iz romana iz 1968. Da li Androidi sanjaju električne ovce? autora Filipa K. Dika, reditelj Ridli Skot vodi nas u distopijsku budućnost naučnofantastičnog noara. Unutar ovog sveta, obasjanog neonskim svetlima i obavijenog smogom, odvija se simbiotska egzistencija između čovečanstva i veštačke inteligencije. Ova bića, poznata kao Replikanti, poseduju snagu koja nadmašuje ljudske pandane i oponašaju ih tako precizno da je skoro nemoguće razlikovati ih.
Ipak, njihova autonomija ograničena je životnim vekom od samo četiri godine. Kada se frakcija ovih Replikanata pobuni, tražeći jednakost nasilnim sredstvima, odgovornost za gušenje njihove pobune pada na Rika Dekarda. Deckard je agent za sprovođenje zakona budućnosti, a glumi ga Harison Ford. .
Terminator (1984)
Terminator i čuvena izjava „Vratiću se“ nesumnjivo predstavljaju remek delo naučne fantastike. Takođe bi mogao da snosi odgovornost za usađivanje semena straha društva prema veštačkoj inteligenciji.
Vojnik Kajl Riz, koga tumači Majkl Bin, poslat je u 1984. godinu sa misijom da spreči robotskog ubice da eliminiše jednu ženu. Ta žena je sudbinski predodređena da rodi jedinog spasioca čovečanstva od zastrašujuće mehanizovane pretnje.
Dok je distopijska saga Džejmsa Kamerona nesumnjivo gurnula Arnolda Švarcenegera u centar pažnje, ona je takođe uvela novi osećaj straha za egzistenciju koji je odjeknuo kod publike širom sveta. Ovo je još jedan film koji nas tera da razmislimo šta se može dogoditi kada mašine počnu samostalno razmišljati. Kako bismo odgovorili ako bi oni utvrdili našu zastarelost?
Robokap (1987)
Kroz fuziju ljudske genijalnosti i napredne robotike, naučnici u akcionom filmu Robokap (RoboCop) Pola Verhovena iz 1987. godine oživeli su budućnost sprovođenja zakona obloženu blistavim hromom. U zaokretu nenamernog nagoveštaja, film je nesvesno ponovio mnoga vojna dostignuća koja su očigledna u današnjem svetu.
Pre nego što su krenuli u misiju transformacije nesrećnog policajca Aleksa Marfija (Piter Veler) u mehanizovani entitet, prvo su predstavili ED-209, tešku mašineriju za sprovođenje zakona obeleženu nepokolebljivom perspektivom o pitanjima morala.
U okviru sada već legendarne scene u sali za sastanke, Verhoven je majstorski uhvatio postojanu – i jezivu – suštinu veštačke inteligencije. Scena uranja gledaoce u sukob koji naglašava nepopustljivu prirodu mašina. Uverite se i sami – imate samo dvadeset sekundi.
Matrix (1999)
Pre više od dve decenije, vizionarske rediteljke Lana i Lili Vahovski pozvale su nas da uzmemo crvenu pilulu i upustimo se u Matriks. Ovaj revolucionarni film prvi je uveo ideju da fasada stvarnosti može biti samo iluzija.
U ne tako dalekoj budućnosti, gde se čovečanstvo nalazi okovano dominacijom robotske veštačke inteligencije i zarobljeno u kompjuterski generisanoj simulaciji, uzvišeni konceptualni okvir filma neprimetno je usklađen sa njegovim vizuelnim čudima koja izazivaju strahopoštovanje.
Matrix je usredsređen na putovanje skromnog hakera, gospodina Andersona (Kijanu Rivs) dok se budi u svojoj dubokoj ulozi sajber mesije, Nea. Film prevazilazi granice ekrana i poziva publiku da preispita samu stvarnost. Njegovo tematsko istraživanje ostaje snažno kao i uvek, i neprestano nas primorava da ispitamo istinitost našeg okruženja.
Veštačka inteligencija (2001)
Retki su filmovi koji tako duboko uranjaju u enigme koje otkrivaju oblast kompjuterske svesti kao što je Veštačka inteligencija (AI: Artificial Intelligence) Stivena Spilberga. Objavljen pre više od dve decenije, 2001. godine, ovaj film prati Dejvida, maloletnog robotskog entiteta. Dejvid je bio pažljivo napravljen da popuni prazninu koja nastala u životu jednog para nakon bolesti deteta.
Međutim, kada se par čudesno oporavi, Dejvid biva napušten. Kreće na put samootkrivanja kako bi se preobrazio u pravog ljudskog dečaka i zadobio naklonost svoje usvojiteljke.
Spilberg nas vešto tera da razmišljamo o odgovornosti zajednice koja je kreira veštački život i zamršenim zagonetkama stvarnog sveta koje je teško razotkriti. Veštačka inteligencija majstorski opipava ovaj složeni teren i primorava nas da procenimo etičke zamršenosti koje proističu iz naših kreativnih poduhvata u carstvo veštačke inteligencije.
Ja, robot (2004)
Zasnovan na romanu Ja, robot Isaka Asimova, istoimeni film predstavlja Vila Smita u ulozi detektiva Dela Spunera. Smeštena u 2035. godinu u distopijskom carstvu, priča se odvija u društvu gde visoko inteligentni roboti rade u javnim službama. Da bi osigurali ljudsku bezbednost, moraju da poštuju tri zakona robotike.
U centru priče je detektiv Spuner koji istražuje navodno samoubistvo Alfreda Leninga (Kromvel), osnivača kompanije US Robotics. Dok detektiv pokušava da otkrije istinu iza Leningove smrti, sumnja pada na robota po imenu Soni koji je dizajniran da oponaša ljudski život.
Autostoperski vodič kroz galaksiju (2005)
Adaptiran prema istoimenom romanu čuvenog Daglasa Adamsa (The Hitchhiker’s Guide to the Galaxy), film počinje postavljanjem kontroverznog pitanja: šta biste uradili da se jednog kobnog jutra probudite i saznate da vanzemaljci prete da unište svet? Upravo tako počinje neobično putovanje Artura Denta koji kreće u svemir u pratnji vanzemaljskih/robotskih disidenata.
Dent, koga tumači Martin Friman, uhvati se u koštac sa teškom situacijom zaštite svog prebivališta od rušenja. Međutim, njegov život dobija neviđeni preokret kada ga prijatelj naglo odvodi u daleki svemir. Artur uskoro otkriva da ovo nije običan prijatelj, već vanzemaljac koji ga spašava od neminovnog uništenja Zemlje.
Voli (2008)
Piksarov neskriveno sentimentalni animirani dragulj Voli (WALL-E) stvara ljubavnu priču koja graciozno zaobilazi područje čovečanstva. Zamišljena u ne tako dalekoj budućnosti, priča se odvija u svetu uništenom posledicama prevelikog iscrpljivanja dragocenih resursa Zemlje od strane čovečanstva.
Dok krećemo na kosmičko putovanje u potrazi za novim utočištem, grupa robota za čišćenje ostaje iza nas da ublaži pustoš koji smo napravili. Usred ove pozadine, Voli, sladak robotić velikih očiju zaljubljuje se u Evu, drona čiji je zadatak da istražuje Zemlju u potrazi za znakovima života.
Spretno tkajući dirljivu i srceparajuću priču, Voli sugeriše jednu radikalnu ideju. Veštačka inteligencija, u svojoj povezanosti, može prevazići potrebu za čovečanstvom. Ova avantura se odvija kao svedočanstvo o moći prijateljstva. Pokazuje da čak i u svetu lišenom čovečanstva, veze iskovane između AI entiteta mogu ponovo procvetati.
Ona (2013)
Sa filmom Ona (Her), režiser Spajk Džonz ulazi na nepoznatu teritoriju, ispitujući neistražene granice interakcije ljudi i računara kroz prizmu tehnološke romanse. Hoakin Finiks otelotvoruje Teodora, introverta koji bistvuje u samoći. Njegov život dobija nepredviđeni preokret kada uđe u neobičnu vezu sa svojom AI virtuelnom asistentkinjom Samantom.
Zaista, njihova veza se nikada ne materijalizuje u fizičkim susretima. Međutim, stvara se konekcija, što navodi i Teodora i gledaoce da se zapitaju šta je to ključno za istinski značajan i emotivan odnos.
Iako se dešava u bliskoj budućnosti, film Ona izlazi iz vremenskih okvira kako bi istražio iskustva već usađena u naše savremeno postojanje. Filmsko istraživanje interakcije između čovečanstva i tehnologije odjekuje našim trenutnim interakcijama sa virtuelnim asistentima poput Alekse, premošćujući jaz između spekulativnog pripovedanja i naše trenutne stvarnosti.
Ex Machina (2014)
Priča koju je ispričao reditelj Aleks Garland u filmu Ex Machina odražava narativ izvučen direktno iz tehnoloških publikacija. Priča prati briljantnog milijardera koji poziva mladog programera na udaljeno sklonište. Njegova misija je da pažljivo proceni autentičnost najnovije kreacije – humanoidnog robota po imenu Ava.
Oplemenjen naprednim sintetičkom svešću, krajnji cilj podrazumeva procenu autonomije ove veštačke inteligencije. Međutim, kako se narativ razvija, razgraničenja koja razdvajaju logiku od emocija se zamagljuju, usmeravajući priču ka opasnom ishodu.
I Am Mother (2019)
Australijski sajberpank triler iz 2019., Ja sam majka (I Am Mother), okuplja glumačku ekipu sa Klarom Rugard, Lukom Hokerom, Rouz Birn i Hilari Svonk. Ovaj filmski poduhvat priča priču usredsređenu na mladu devojku poznatu isključivo kao Kćerka. Njena primarna negovateljica, Majka, je AI robot.
Dvojac naseljava izolovano podzemno utočište nakon globalne kataklizme koja je poharala planetu. Primarna funkcija Majke podrazumeva upotrebu ljudskih embriona za stvaranje novih generacija, u pokušaju da obnovi populaciju Zemlje.
Ipak, ravnoteža je narušena kada se pojavi zagonetni stranac, što je navelo Kćer da otkrije uznemirujuća pitanja u vezi sa pravom istorijom planete — pitanja na koja majka odlučno odbija da odgovori.
