Zašto su nam potrebne regulative
Veštačka inteligencija (AI) pruža niz dalekosežnih koristi sa svojim potencijalom da pojača sposobnosti postojeće tehnologije. Kada su pravilno obučeni, algoritmi mogu donositi nepristrasne odluke, ubrzati procedure i učiniti ih efikasnijim, rešavati složene probleme i pružiti još nekoliko mogućih prednosti društvu. Međutim, AI takođe može predstavljati nekoliko poteškoća i rizika, uključujući sajber napade, nezakonitu upotrebu autonomnog oružja, moguće nepravilno rukovanje modelima zbog nedostatka odgovarajuće obuke itd.
Foto ilustracija: Freepik
Sjedinjene Američke Države su bile na putu da usvoje formalne propise kako bi obezbedile jasne smernice za industriju i zaštitile društvo, istovremeno ostavljajući prostor za inovacije. Vladine politike treba da spreče zloupotrebu i pogrešnu upotrebu tehnologija, a treba izbegavati i potpune zabrane, tako da industrija može sarađivati sa vladama i akademskom zajednicom u pronalaženju održivih rešenja.
Investicije, infrastruktura i obuka su ključni za radnu snagu, a postavljanje odgovarajućih propisa o razvoju i upotrebi veštačke inteligencije činiće svet sigurnijim. Američke agencije poput NIST, Ministarstva odbrane (DoD) i Ministarstva unutrašnjih poslova (DHS) treba da postave osnovne standarde bezbednosti i protokole kako bi se zaštitili od potencijalnih rizika poput sajber bezbednosti, dezinformacija i lažnih informacija.
Uspostavljanje pravila
Sjedinjene Američke Države su početkom aprila 2023. godine napravile početne korake u regulisanju AI. Prema izveštaju Guardian-a, američko Ministarstvo trgovine nedavno je izdalo zahtev za javne doprinose u razvoju mehanizama odgovornosti za veštačku inteligenciju. Traže pomoć u pružanju američkim zakonodavcima vrednu strukturu za evaluaciju ove tehnologije.
Povelja o pravima koju je predstavila administracija Džoa Bajdena obuhvata pet ključnih elemenata koje preduzeća treba da imaju na umu prilikom kreiranja sistema veštačke inteligencije (AI), zaštita privatnosti podataka, sprečavanje algoritamske pristrasnosti, održavanje jasnoće u vezi sa upotrebom i primenom automatizovane tehnologije. Kako bi unapredio bezbednost i podstakao poverenje javnosti, Nacionalni institut za standarde i tehnologiju (NIST) je uveo strukturu upravljanja rizicima vezanim za AI, niz opcionih smernica koje organizacije mogu usvojiti kako bi minimizirale moguće opasnosti.
Do sada, čet botovi i druge AI tehnologije su široko prihvaćene od strane preduzeća u raznim sektorima, bez obzira na brige u vezi sa privatnošću, dezinformacijama i nedostatkom uvida u proces obuke. To je omogućeno odsustvom restriktivne savezne regulative ili okvira koji bi regulisao predstavljanje ovih AI alata, što je doprinelo brzom usvajanju rešenja kao što je ChatGPT.
Gde se nalazi Evropa u svemu tome?
Kako se tehnologija veštačke inteligencije sve više širi, važno je primeniti regulative radi zaštite ličnih i poverljivih podataka od potencijalnih opasnosti, kao što su predrasude i lažne informacije. Na primer, Google-ovi ChatGPT i Bard već su demonstrirali generisanje netačnih podataka. Kako bi se rešili ovi problemi, Evropska komisija je u aprilu 2021. godine uvela AI zakon (AI Act) radi regulisanja upotrebe veštačke inteligencije unutar Evropske unije.
Prelazeći na trenutnu situaciju, Savet Evropske unije je predstavio zajednički stav o ovom zakonu, a Evropski parlament uskoro treba da glasa o nacrtu AI zakona. Zatim se očekuje dijalog između Komisije, Parlamenta i Saveta, što će na kraju dovesti do usvajanja zakona do kraja 2023. godine. Na taj način, EU predvodi uspostavljanje globalnog standarda, kojeg će se i druge zemlje koje posluju sa Unijom takođe morati pridržavati.
Ključ je u ravnoteži
Umesto suzbijanja kreativnosti, regulacija veštačke inteligencije treba da se posmatra kao način promovisanja odgovorne inovacije koja koristi svima. Izgradnja uravnoteženog pristupa inovaciji i odgovornosti zahteva jedinstveni napor koji uključuje sve zainteresovane strane.
Foto ilustracija: Freepik
Od ključne je važnosti da developeri veštačke inteligencije teže stvaranju AI sistema sa bezbednošću, transparentnošću i imajući na umu širu javnost. Kreatori politika treba aktivno da učestvuju u procesu formiranja propisa koji se bave rizicima veštačke inteligencije. Organizacije civilnog društva imaju ključnu ulogu u garantovanju da propisi poštuju vrednosti pravičnosti i ljudskih prava.
Osim toga, ljudi treba da budu imaju svest o veštačkoj inteligenciji i potencijalnim implikacijama koje ona ima na društvo. Na taj način, javnost može da učestvuje u procesu regulacije. Na kraju, ne smemo zanemariti globalne implikacije regulativa na polju veštačke inteligencije. Kako veštačka inteligencija nije ograničena na jednu naciju ili region, međunarodna saradnja je ključna za uspostavljanje jedinstvenog sistema regulativa na polju veštačke inteligencije.
Oblikovanje budućnosti putem regulativa
EU i SAD imaju ogroman zadatak pred sobom u stvaranju pravila za veštačku inteligenciju, jer ovi propisi mogu postaviti globalni standard zbog obilja kompanija prisutnih i baziranih u EU i SAD. Sada je na političarima i liderima da izrade pravila koja će poboljšati živote ljudi i uspostaviti jednakost.
Pregovaračima bi moglo biti predloženo da koriste veštačku inteligenciju u nadi da će doneti uštede ili oživeti ekonomiju. Ali biranje prečica u javnim uslugama ili korišćenje veštačke inteligencije bez javne koristi može biti štetno za naš način života i slobode koje cenimo. EU i SAD treba da istraže kako će naša društva imati koristi od veštačke inteligencije kako bismo ostvarili naša prava i slobode.
Čini se da će većina regulativa biti usmerena ka transparentnosti i etičkoj upotrebi veštačke inteligencije. Takođe, moguće su i dodatne promene koje će „obuzdati” veštačku inteligenciju onakvu kakvu je danas poznajemo i kakvom smo je zamislili. Ovaj pristup može biti logičan zbog straha da veštačka inteligencija postane previše moćna, što je već slučaj u jednom smislu. Trenutno je teško predvideti kako će tačno izgledati budućnost veštačke inteligencije, ali će biti interesantno pratiti njen razvoj i naše interakcije s njom.
Zaključak
Rast veštačke inteligencije nudi prednosti i nedostatke za naše društvo. Njen transformacioni potencijal i sposobnost da poboljša naše živote su neosporivi, ali su takođe opravdane i zabrinutosti u vezi sa njenim uticajem na zaposlenost, predrasude, bezbednost i sigurnost. Da bi se garantovalo da se veštačka inteligencija pravilno razvija i koristi, potrebnaje inkluzivna, etička i univerzalna politika. Takva regulativa treba da se kreira uz učešće svih relevantnih strana kako bi se efikasno izbalansirali napredak i odgovornost i kako bismo bili sigurni da svi imamo koristi od veštačke inteligencije.
