Ono što je nekada bila tema epizode serije Black Mirror, danas je realnost brzorastuće industrije „digitalnog zagrobnog života“ (Digital Afterlife). Procenjuje se da ovo tržište trenutno vredi više od 100 milijardi funti, dok tehnološke kompanije širom sveta ubrzano razvijaju takozvane „deathbot-ove“ (botove smrti).
Tehnologija koja ne dozvoljava odlazak
Pokušaji komunikacije sa onostranim nisu novost, od spiritističkih seansi do medijuma, čovečanstvo vekovima traži način da premosti jaz smrti. Međutim, veštačka inteligencija sada nudi nešto mnogo uverljivije i dostupnije masama, piše BBC.
Dr Dženi Kid sa Univerziteta u Kardifu, koja je vodila istraživanje o ovom fenomenu, opisuje rezultate kao „fascinantne, ali uznemirujuće“. Tehnologija koristi digitalne tragove koje ostavljamo za sobom – imejlove, glasovne poruke i objave na društvenim mrežama – kako bi kreirala digitalnu kopiju ličnosti.
Između utehe i zamke
Za neke, poput Džejmsa Vlahosa koji je kreirao AI verziju svog oca obolelog od raka, ovo je „interaktivni kompendijum“ koji pomaže da se očuva sećanje. Ipak, stručnjaci za podršku u žalosti upozoravaju na suštinski problem: AI botovi su onoliko dobri koliko i podaci koje dobiju.
„Gubitak i tuga su duboko ljudski procesi koji se menjaju i adaptiraju kroz vreme. AI botovi to ne mogu – oni su statični. Oni mogu biti stepenica u procesu tugovanja, ali nikako konačna destinacija“, objašnjavaju stručnjaci iz grupe Workplace Bereavement.
Tehnička ograničenja i „digitalni identitet“
Iako je marketing ovih kompanija agresivan, tehnologija je još uvek u fazi razvoja. Tokom testiranja platformi, istraživači su naišli na bizarne situacije. Dr Kid je pokušala da kreira sopstveni bot, ali je rezultat bio razočaravajući: „Uopšte nije zvučao kao ja, zapravo je zvučao kao da je iz Australije.“
Pored tehničkih nesavršenosti, javljaju se i ozbiljna etička pitanja:
- Evolucija ličnosti: Šta ako AI verzija vas počne da govori stvari koje nikada ne biste rekli?
- Iskrivljeno sećanje: Da li digitalna simulacija može da zameni i na kraju „pokvari“ stvarna sećanja porodice na preminulu osobu?
- Komercijalizacija tuge: Da li je moralno da porodice plaćaju pretplatu kako bi „održavale u životu“ digitalnu verziju svojih bližnjih?
Uprkos ogromnoj vrednosti industrije, dr Kid je skeptična po pitanju toga da li će ovo postati mejnstrim. Tradicije i rituali oko smrti su duboko ukorenjeni u svakoj kulturi, a činjenica da tehnologija još uvek nije masovno prihvaćena sugeriše da možda postoji prirodna granica koju ljudi nisu spremni da pređu.
Dok su jedni otvoreni za ideju da njihovi potomci „četuju“ sa njihovim digitalnim duhom, drugi ističu važnost prava na odlazak, ne samo fizički, već i digitalni. Pitanje više nije da li možemo da pobedimo smrt pomoću koda, već da li to zaista želimo.
