Dugoočekivana Tomorrow konferencija u Beogradu u startu je najavljivala preko stotinu govornika i oko 40,000 posetilaca. Iz onoga u šta se publika u Srbiji mogla uveriti prethodnih godina, što veće brojke – to veći problem (kašnjenje programa, gužva u salama, sporo kretanje između panela…).
Međutim, Tomorrow je u startu osigurao prednost i nagovestio da će zamerke koje je publika imala na drugim konferencijama možda ipak biti eskivirane. Ta početna prednost bila je prostor; Štark Arena ima kapacitet ne samo da u teoriji primi ovoliko ljudi već i da ih kvalitetno ugosti, odnosno da imaju dovoljno prostora da se slobodno kreću, da se izdvoje ukoliko žele da sa nekim panelistom razmene ideje nasamo, da ne sede zbijeni skoro sedam sati koliko traje program, i tako dalje.
Drugim rečima, prostor je sam po sebi garantovao potpuni ugođaj, počev od momenta kada zakoračite stepenicama i počnete da se osećate kao da se upravo priključujete nekom velikom i važnom događaju, što je Tomorrow, na kraju, i bio.
Da li je Arena svaki dan bila krcata?
Nije.
To se može protumačiti rečima Skota Pejdža, američkog muzičara i preduzetnika, ali i jednog od panelista na konferenciji:
Decentralizacija je sve. Ljudi moraju da se probude i da shvate šta dolazi. Trebalo je da napune ovu Arenu, ali zato ste vi pioniri. Edukujte se i pokušajte da pomognete drugima da se edukuju.
Kada se saberu utisci od prethodna tri dana, neminovno je da se čovek zapita šta je zajedničko većini panelista koji su ove godine bili pozvani da govore u Beogradu. Neki od njih su bili poznati široj javnosti, ali je isto tako za mnoge od njih publika čula po prvi put.
No, već pri najosnovnijoj pretrazi govornika, jasno je da je reč o relevantnim ljudima koji u svojim zemljama, ili na širem planu, kreiraju inovativne prakse i menjaju dosad ustaljene obrasce.
Dakle, pored toga što je svako od njih ekspert u svojoj oblasti i ima etablirano ime, ovo su neke od prvih asocijacija:
- Njihovo obraćanje ima izuzetno motivišući efekat;
- Ne “prodaju maglu” nego govore jasno, konkretno, predstavljaju opipljive rezultate svog rada u želji da dopru do publike i poruče joj da bude proaktivna i uporna;
- Pored toga što svako od njih ima impresivan background i što su radili sa najzvučnijim imenima i institucijama, vrlo su prizemni, pristupačni, radoznali i otvoreni za razgovor;
- Iako itekako poznaju stručne termine, nastoje da budu neformalni i duhoviti kako bi što bolje približili temu i držali pažnju.
Tomorrow je bio drugačiji po još jednoj odluci, koja će možda u budućnosti postati imperativ, budući da je efikasnija, održivija, smislenija i da odgovara na potrebe današnje publike.
O čemu se radi?
Na primer, veliki deo današnje publike preferira serije u odnosu na filmove zato što ima mogućnost da se “veže” za likove. Sličnom logikom, panelisti na ovoj konferenciji su se pojavljivali više nego jedanput, na različitim panelima, u različitim ulogama (nekad su bili govornici, nekad moderatori), i tako su dobili priliku da ispričaju raznovrsne aspekte svog iskustva i prepreke koje su ih oblikovale u današnje osobe.
Tako su posetioci mogli da dobiju nekoliko delova slagalice i da bolje razumeju kredibilitet i motive određenog govornika ili govornice. Takođe, oni su stalno “minglovali” po sali ili hodnicima, tako da je svako ko je bio zainteresovan da bolje upozna nekog panelistu ili mu postavi dodatna pitanja, mogao to da učini vrlo lako.
Štaviše, panelisti su iskreno govorili o zabrinutostima koje imaju i izazovima sa kojima se suočavaju, najčešće u komunikaciji sa regulatornim telima.
“Trenutna situacija je takva da mi pošaljemo zvaničan mail i čekamo do 30 dana da nam odgovore. Kad komunikacija zakaže, izgubimo puno uloženog vremena i resursa, a sve smo to mogli da predupredimo da smo imali dvočasovni sastanak s njima. I ne samo to, bolje bi razumeli šta mi radimo, a nama bi bilo jasnije šta oni očekuju od nas”, rekao je Marko Matanović iz ECD i dodao da bi voleo da postoji bolja, otvorena komunikacija sa regulatornim telima, koja treba da uvaže savete eksperata iz industrije.
Veliki je akcenat stavljen i na primenu tehnologije u svakodnevnom životu potrošača, kako je naglasio Martin Petrič iz World Metaverse Council:
Kao što je ranije postojao larpurlartizam (umetnost radi umetnosti), tako danas imam utisak da postoji tehnologija radi tehnologije. Ne treba prvo odabrati tehnologiju, pa razmišljati o tome u koje svrhe je upotrebiti, nego jasno definisati problem, dobro razmisliti o mogućem rešenju, pa tek onda odlučiti koju tehnologiju koristiti i da li je uopšte neophodna.
Pored tech tema, na mnogim panelima se pominjala i važnost mentalnog zdravlja, osvešćene upotrebe tehnologije, zdravih digitalnih navika i lične odgovornosti za zaštitu podataka.
Štaviše, poslednji panel pred zvanično zatvaranje konferencije nazvan je “Life is Live”, na kom je najavljena i istoimena kampanja koja će se u narednom periodu provoditi u Srbiji, a biće podržana i od strane evropskih organizacija, i koja ima za cilj da mlađu populaciju podstakne da kombinuje online i offline aktivnosti.
Da bi kvalitetno provodili vreme na internetu, pre svega, moramo deci dati šansu da imaju lepu realnost. Moramo im ponuditi načine za zabavu koji nisu uslovljeni novcem.
Snežana Klašnja, savetnica ministra turizma i omladine
Na kraju, svako ko je posetio konferenciju sigurno je sa sobom poneo neku misao, ili nekoliko njih, koju čuva kao unutrašnji moto. Ili je možda čuo pitanje na koje i dalje nema odgovor, ali će u narednim nedeljama pokušati da ga odgonetne.
Jednu od najslikovitijih, za one kojima je možda promakla, izrekao je Michael Cutajar iz Metaverse Architects:
“Gradimo digitalnu budućnost koja je ogledalo čovečanstva.”
Ili, drugim rečima, način na koji koristimo tehnologiju danas, direktno oblikuje svet u kojem ćemo živeti sutra. Uzevši tu poruku u obzir, jasno je da naziv Tomorrow konferencije nimalo nije bio slučajan.
