Ekspert za sajber bezbednost: Zdrava doza paranoje nije naodmet [Video Intervju]

„Inovacije se okreću od funkcionalnosti ka politici” 

U duhu nedavno usvojene regulative u Evropi, a koja uključuje Digital Services Act i Digital Markets Act, ali i one čije se usvajanje uskoro očekuje (AI Act), razgovarali smo sa Vladimirom Radunovićem, direktorom programa sajber bezbednosti i e-diplomatije u Diplo fondaciji. Reč je o međunarodnoj nevladinoj organizaciji koja, u širem smislu, radi na edukaciji i podizanju svesti zemalja u razvoju iz oblasti digitalnih politika, zaštite podataka privatnosti, i drugo. 

Njegova funkcija, kako i sam potvrđuje, upućuje na to da je sajber bezbednost postala suštinski geopolitička stvar. 

„Kada je internet počeo da funkcioniše masovno, od nekih 2000. pa nadalje, kad smo imali milione, pa potom i milijarde korisnika, sva tehnološka rešenja i komercijalna rešenja bila su podređena funkcionalnosti. Danas to više nije tako, pogledajte samo cepanje tržišta po vrednosnom sistemu. Države se trude da bolje kontrolišu tehnologije i to kako one utiču na vrednosni sistem, bilo da je to demokratija, autokratija ili nešto treće. Na taj način, inovacije se okreću od funkcionalnosti ka politici”, objašnjava Radunović u razgovoru za WebMind. 

„Nikome se ne isplati da izađe sa evropskog tržišta” 

On dodaje da, u takvom modelu, dolazi do mogućnosti stvaranja regulatornih okvira na način da države štite suverenitet, koliko god je to moguće u digitalnom svetu, te nastoje da zadrže podatke građana na nacionalnim, lokalnim serverima.   

„U tom smislu, sve manje poverenja imamo u biznise koji su danas pritisnuti ne samo tržišnom utakmicom nego i regulatornim okvirima pojedinačnih država i geopolitikom. Na primer, neko ko se plaši da će ga FBI pratiti, ranije se uzdao da će ga sakriti Apple enkripcija ili nešto slično. Danas više ni kompanijama ne možemo da verujemo, jer to više nije pitanje tržišta”, smatra stručnjak za sajber bezbednost. 

Ipak, prema njegovim rečima, postoji poverenje u evropski zakonodavni okvir koji je osmišljen da štiti prava korisnika i kojem se sve velike kompanije, uključujući i Apple, moraju podrediti ukoliko žele da posluju na evropskom tlu. 

„Evropa je shvatila da u svetu takvom kakav je, a sa njenom ekonomskom moći, može koliko-toliko uticati na regulatorni vrednosni sistem, u kontekstu zaštite individualnih prava, ljudskih prava, kroz jaku regulativu i kroz kontrolu uvoza tehnologije. Iako se to primenjuje za evropske građane, suštinski, pošto su igrači globalni, oni moraju poštovati ta pravila ako hoće da igraju sa Evropom”, kaže Radunović i dodaje da je Evropa veliko ekonomsko tržište te se nikome ne isplati da izađe iz nje. 

Šta stručnjak za sajber bezbednost preporučuje korisnicima?

Pitali smo Vladimira Radunovića koje bi praktične savete podelio sa čitaocima WebMind-a kako bi što bolje zaštili svoju privatnost online i izbegli mogućnost zloupotreba i sajber napada.
Ovo su njegove preporuke:

1. Isključite GPS kada ga ne koristite.
2. Ne morate baš sve da dokumentujete.
3. Nije istina da “ako nije bilo na Instagramu, nije se ni dogodilo”.
4. Budite svesni da, kada nešto pošaljete online, to više ne može da se vrati i može jednog dana biti upotrebljeno protiv vas.
5. Čak i ako izbrišete neki fajl sa uređaja, ukoliko je sačuvan na Cloud-u, njegov trag i dalje postoji.
6. Pridržavajte se digitalne higijene, pametno koristite uređaj i razmislite pre nego što nešto uradite – zdrava doza paranoje nije naodmet.
7. Ipak, ne treba preterivati u ovoj vrsti “autocenzure” i treba uživati u osnovnom pravu da kažete ono što mislite i da se borite za svoja prava.

„Mnogo pričamo, a malo se borimo za naša prava” 

Iako je, kako navodi, Kina najeklatantniji primer kršenja ljudskih prava i privatnosti, sve se češće slične prakse pojavljuju u Evropi i SAD, a time i u Srbiji. 

„U pojedinim kineskim gradovima je izuzetno razvijeno prepoznavanje lica i praćenje na različite načine, uz opravdanje da to čini društvo bezbednijim. To je ozbiljna debata, koju treba voditi na pravi način, kao i pitanje kamera u Beogradu. Takođe pod okriljem nacionalne bezbednosti, kada ulazite, na primer, u Ameriku, mogu tražiti od vas da pogledaju sadržaj vašeg telefona. Imaju pravo na to te vam, ukoliko odbijete da pokažete telefon, mogu zabraniti da uđete u zemlju”, objašnjava sagovornik. 

Iz tih razloga, naglašava važnost postojanja aktivnih građana, koji se uključuju u javne debate i bore za svoja prava i regulatorni okvir. 

„To deluje kao nešto što se podrazumeva, ali nije tako, kao korisnici smo mnogo pasivni. Mnogo pričamo o tome, a zapravo se malo borimo za naša prava, što bi trebalo da bude jako važno. Internet je sada vodeći medij za informisanje, pogotovo za mlađe generacije, a on vam daje mogućnost da bukvalno izmenite realnost – bilo da je to vezano za rat u Ukrajini, izbore u Srbiji ili proteste u Kini. Mnogo je teško proveriti ko stoji iza neke informacije i da li je ona realna i koliko. I toga će biti sve više”, napominje Radunović. 

Na pitanje kako se odbraniti od toga, odgovara jednom rečju – svest.

„Svest, na prvom mestu. Odgovornost svih nas koji taj sadržaj delimo, jer smo i mi, građani, novinari na neki način. Tu je i odgovornost novinara da stoje iza svake te reči i pokušaju da je raščlane. I, naravno, regulatorni prostor, ali to je već ozbiljnije pitanje”, primećuje on. 

Kompletan razgovor pogledajte u videu iznad.