Šta su Korisnički Podaci?
Većina ljudi svakodnevno koristi Google i društvene mreže, misleći da su ove kompanije dovoljno velikodušne da pruže besplatnu uslugu. Iako bi to donekle moglo da važi, mnogi korisnici interneta ne znaju da korišćenje skoro svake internet usluge dolazi sa velikom cenom.
Dakle, kako prosečan korisnik plaća određene onlajn usluge?
Najjednostavnije objašnjenje – ostavljanjem vrednih podataka online oglašivačima i pružaocima usluga. Iako je izreka „Ako ne plaćaš za to, onda si ti produkt“ kliše, gorka istina je da nas ‘Big Tech’ kompanije poznaju bolje nego mi sami sebe.
Laički rečeno, korisnički podaci se odnose na sve podatke koje kreiraju ili poseduju korisnici. Ti podaci se prikupljaju iz različitih izvora i dovoljni su industrijskim gigantima da se bolje upoznaju sa ličnošću korisnika i pronađu nove načine da zadovolje korisničke potrebe.
Pored toga, skup korisničkih podataka je od najveće važnosti za svaku kompaniju koja ima za cilj da vas pridobije i proda vam svoj proizvod. Naravno, to je zato što vaši podaci mogu da im pokažu kako da vam prodaju proizvod ili uslugu.
Ko stvara podatke? Svako od nas. Kako ih stvaramo? Tako što postojimo.
Svaki Digitalni Otisak Koji Korisnik Ostavi Online Može se Smatrati Vrednim Podatkom
Pre nego što objasnimo kako korisnički podaci mogu biti dragoceni, hajde da definišemo koje informacije se smatraju korisničkim podacima. Za početak, korisnički podaci se mogu sortirati u nekoliko kategorija, uključujući:
- Lične identifikacije: Ovo može biti zakonsko ime korisnika, broj socijalnog osiguranja, vozačka dozvola ili broj pasoša, adresa i tako dalje.
- Informacije o finansijama i plaćanju: Mnoge aplikacije za mobilno plaćanje čuvaju osetljive finansijske informacije korisnika, uključujući brojeve kreditnih ili debitnih kartica i istoriju plaćanja.
- Informacije o potvrdi identiteta: Korisnička imena i lozinke se smatraju korisničkim podacima, a korisnici ih često čuvaju na Gugl nalozima, aplikacijama, i društvenim mrežama.
- Lokacija uređaja: Podaci o lokaciji mogu značajno da utiču i na strateško donošenje odluka, targeting i poslovanje.
Foto ilustracija: Freepik
Imajte na umu da ovo nije kompletna lista. To je zato što svaki digitalni otisak koji korisnik ostavi na internetu može se smatrati vrednim podatkom. Svaki klik, preuzimanje, komentar ili lajk je informacija koju kompanije žele da iskoriste za sopstvenu dobit.
Kako i Zašto su Vredni Korisnički Podaci? I Ko ih Želi?
U današnjem svetu, korisnički podaci su dragocen resurs. Precizniji su od bilo koje ankete ili istraživanja, i često su posmatrani kao veoma precizan alat koji podstiče sve marketinške strategije.
Dakle, ko te naše podatke želi, i na koje načine im mogu biti vredni?
Tri primarne grupe koje targetiraju korisničke podatke su:
- Kompanije
- Platforme
- Kriminalci
Kao što je ranije navedeno, kompanijama su potrebni korisnički podaci da bi utvrdile koji oglasi bi mogli da se koriste za dolaženje do određene ciljne publike. Čim oglašivač sazna na koga treba da usmeri reklame, lako je kreirati savršenu strategiju oglašavanja koja im štedi milione dolara kroz jednostavnu selekciju oglasa i kategorizaciju korisnika.
Kako Kompanije Koriste Korisničke Informacije?
Kompanije mogu da prikupe informacije o tome kako pojedinci interakuju sa njihovim kampanjama oglašavanja na mreži koristeći kolačiće, određene URL adrese koje se prate, pixel tracking i druge tehnike. Ciljano oglašavanje se kreira nakon analize ovih podataka da bi se dobio uvid u tržište i kupce.
Foto ilustracija: Freepik
Dakle, industrijski giganti ulažu milijarde dolara u korisničke podatke jer im to može pomoći da prilagode svoje marketinške strategije kako bi zadovoljili zahteve korisnika.
Na primer, korisnički podaci mogu biti toliko specifični da kompanije na kraju znaju sve o osobi, uključujući njene osobine ličnosti, preferencije, porodicu, seksualnu orijentaciju i političku stranku za koju su glasali. Kada se prikupe i analiziraju, ove informacije su prilika za kompanije da shvate potrebe publike i nauče kako da prilagode svoje proizvode ili usluge i pretvore ih u neophodnost.
Zašto su Podaci Korisnika Potencijalni „Plen“ na Social Platformama?
Podaci o korisnicima su veoma atraktivni za istaknute onlajn platformove, uključujući Facebook, YouTube, Instagram, Twitter, pa čak i LinkedIn. Ove platforme su plodno tlo za podatke o potrošačima, jer skoro svaki post, video ili lajk može da im pruži uvid u ponašanje korisnika i njegove preferencije.
Ne samo da prikupljeni podaci pomažu kompanijama da poboljšaju korisničko iskustvo, već im omogućava da zarade dodatno time što kontrolišu ko dobija priliku da se reklamira na njihovim platformama. Pored toga, kompanije imaju tendenciju da posluju sa drugim biznisima ili kompanijama kako bi selekcija reklama bila što relevantnija.
„Da bismo vam pokazali relevantnije oglase, primamo i koristimo podatke koje nam oglašivači i drugi partneri pružaju o vašoj aktivnosti na njihovim veb lokacijama i aplikacijama, kao i o nekim vašim vanmrežnim interakcijama, kao što su kupovine. Na primer, možemo vam pokazati oglas za majicu na osnovu vaše posete sajtu odeće.“ Komentariše Facebook centae za podršku korisnicima.
Ista stranica Facebook centra za pomoć zatim potvrđuje da ljudi mogu da isključe ovu postavku u svakom trenutku. Evo citata koji dalje objašnjava kako funkcionišu ciljani oglasi na Fejsbuku.
„Ova postavka kontroliše da li možemo da vam prikažemo personalizovane oglase na Fejsbuku na osnovu podataka o vašoj aktivnosti pridobijenih od naših partnera. Ako isključite ovu postavku, oglasi koje vidite će se možda i dalje zasnivati na vašoj aktivnosti na našoj platformi. Oni se takođe mogu zasnivati na informacijama od određenog biznisa koji je podelio listu pojedinaca ili uređaja sa nama, ako je vaš profil usklađen sa informacijama sa te liste.“
Izvor: Facebook Help Center
Da li su Korisničke Informacije ‘Derivat’ Koji Podstiče Krađu Identiteta Online?
Prema Varonis-u, brutalni napadi sile ili upotreba ukradenih ili izgubljenih kredibiliteta čine preko 80% hakerskih napada. Pored toga, sajberkriminalci mogu ukrasti korisničke podatke za ucenu, krađu identiteta ili sledeću onlajn prodaju koju inicira svako ko je voljan da plati za ukradene korisničke podatke.
Foto ilustracija: Freepik
Zarada sajberkriminalaca će se razlikovati u zavisnosti od tipa korisničkih podataka koji se iznuđuju. Tako, na primer, neko može da prodaje brojeve kreditnih kartica za znatno veći iznos nego što bi dobio za prodaju kućnih adresa korisnika.
Koliko za Niz Podataka?
Nemoguće je utvrditi tačnu vrednost korisničkih podataka. Međutim, neke procene nam mogu dati jasniju sliku o tome koliko novca, u proseku, big tech kompanije zarađuju od prodaje naših podataka trećim licima.
Važna napomena: Od kritičnog je značaja pomenuti da kompanije neće bilo kome prodati korisničke podatke. Drugim rečima, korisnički podaci koje prodaju tehnološki giganti nikada ne završe u pogrešnim rukama (ili ti hakera i ljudi koji su umešani u prevarantske aktivnosti). Umesto toga, oni ih prodaju drugim organizacijama i brokerima podataka ili ih dele sa svojim korporativnim partnerima.
Prema Drum-u, jedna e-mail adresa u proseku vredi 84,50 britanskih funti (oko 11,368 dinara) prosečnom brendu.
„84.50 funti je prosek industrije i vidimo veliku varijaciju vrednosti u različitim vertikalnim sektorima; doživotna vrednost maila iz turističke industrije trenutno iznosi 236 funti, dok se cena maila unutar maloprodajnog sektora kreće od 79 funti.“ Objasnio je Ričard Dženings, vodeći Drum konsultant, u članku za Drum.
Pored toga, MacKeeper-ovo istraživanje sugeriše da cena podataka dosta zavisi od demografije korisnika.
“Na primer, cena nekoga starosne dobi između 18 i 24 godine je viša od nekoga između 25 i 34 godine, jer što ste stariji, veća je verovatnoća da će vaš novac biti vezan za račune i druge finansijske obaveze“, piše Ruslana Liščuk- tech ekspert i pisac za MacKeeper.
Korišćenje Web 3.0 Tehnologija u Službi Sprečavanja Eksploatacije Korisnika
Web 3.0 svet je još uvek u izgradnji, ali već možemo da posmatramo projekte koji će rezultirati transformacijom koja će promeniti živote svih nas. Kriptovalute su na putu da postanu primarni način plaćanja, a mi smo na ivici da zaronimo u Metaverse.
Što je još važnije, NFT tehnologija postaje mainstream, a stručnjaci širom sveta smišljaju kako da u je u potpunosti iskoriste. Pošto su NFT sertifikati o vlasništvu, oni mogu biti vezani za bilo koju imovinu, bez obzira na njenu tržišnu vrednost.
Foto ilustracija: Freepik
Ali kakve to veze ima sa korisničkim podacima?
Svi stvaramo toliko vrednih informacija samim tim što postojimo, a neko drugi profitira od toga. Iako ovo nije nova dilema, tek nedavno smo dobili potencijalno rešenje za ovaj problem.
„Iznenada, potpuno novi svet može da se otvori na osnovu NFT-eva u pogledu praćenja vlasništva nad podacima. Tu Web 3.0 ulazi u celu sliku. Kompanije i pojedinci koje grade karijeru u Web 3.0 sektoru bave se ovim disbalansom i pokušavaju da pronađu načine, da pronađu sveti gral i da svako od nas ima svoj novčanik – svi naši podaci se prikupljaju, a svako od nas može da dođe i proda podatke kome želi i prima nadoknadu za autorska prava svaki put kada se ti podaci koriste.“ Ispričala je Meirav Harel na konferenciji Splet Tech.
Ona je potom naglasila kako bi trebalo da ostvarimo osnovni dohodak zasnovan na nečemu što generišemo čak i hodanjem i disanjem ili razgovorom sa drugim ljudima.
U suštini, ovo je oličenje Web 3.0 ideologije. Ovo je budućnost kojoj se svi iz Web 3.0 sveta raduju. Naravno, proći će dosta vremena pre nego što dobijemo priliku da zaradimo novac prodavajući naše podatke big tech kompanijama. Ipak, ono što je najvažnije jeste da postoje ljudi koji aktivno rade na rešenjima koja će korisnicima omogućiti da preuzmu kontrolu nad načinom na koji se njihovi podaci koriste i dele.
