NFT-jevi su jedinstvene digitalne verzije jednog umetničkog dela, na primer, i predstavljaju potvrdu autentičnosti zapisanu na blockchainu. Osim toga, NFT-jevi se mogu zasnivati na fizičkoj umetnosti, muzici, kolekcionarskim predmetima ili drugim vrstama digitalne imovine. Iako neki možda misle da su NFT-jevi prolazni trend, zanimljive su implikacije koje imaju kada su pitanju tradicionalna tržišta umetnina i digitalna umetnost, što bi moglo ukazivati na to da NFT-jevi imaju budućnost u svetu umetnosti. U nastavku ćemo govoriti više o tome kako su NFT-jevi integrisani u tržište umetnina i kakvu budućnost NFT-jevi mogu imati u digitalnom prostoru.
Prekid tradicionalne putanje
Decenijama su umetnici bili prisiljeni da slede dobro utabani put, od početaka karijere u galerijama i predstavljanja svoje umetnosti u muzejima i pred kolekcionarima. Nakon toga obično bi došlo na red sekundarno tržište aukcijskih kuća, pa su tako galerije i aukcijske kuće zaista postale market mejkeri u oblasti umetnosti. I tu na pozornicu stupaju NFT-jevi!
Uz NFT-jeve, umetnici mogu preskočiti ovaj deset godina dug proces, prekinuti ga i direktno se obratiti kupcima. Osim toga, takav pristup takođe je poremetio cene na tržištima umetnina jer su galerije obično bile te koje su određivale cene za novu umetnost. „Likvidnost” umetničkog dela samo bi bila unapređena kada stigne na sekundarno tržište. U osnovi, svaka prodaja na sekundarnom tržištu znači da prihodi idu trenutnom vlasniku, a ne umetniku.
Umetnik gotovo nije imao nikakve koristi od bilo kakvog kasnijeg povećanja cene umetničkog dela dok NFT-jevi menjaju tu situaciju, pa postaju jedna od najvažnijih prednosti za umetnike. Ugovori ugrađeni u NFT-jeve mogu da odrede da se određeni procenat vraća u umetnikov novčanik nakon svake prodaje.
Ovaj oblik demokratizacije umetnosti i tržišta znači da možda raste i broj kupaca i potencijalnih umetnika koji sada mogu da ostvare veću zaradu od svog rada.
Rast NFT-jeva
Prema podacima DappRadar-a, vodeće kolekcije u NFT prostoru imaju obim od po preko milijardu dolara. U 2021. godini, NFT tržište ostvarilo je ukupnu prodaju od 22 milijarde US dolara, što je 220 puta više u poređenju sa prodajom u vrednosti od 100 miliona dolara u prethodnoj godini Tradicionalna tržišta umetnina nikada ranije nisu zabeležila tako nagli porast vrednosti. Istinu govoreći, tradicionalna tržišta umetnina ostvaruju prodaju u vrednosti od otprilike 60 milijardi dolara godišnje, uz 10% odstupanja od ovog iznosa na bolje ili na gore.
Imajući u vidu tako veliki rast, neki već prepoznati umetnici požurili su da kreiraju vlastite NFT projekte, što je dodatno povećalo uzbuđenje oko NFT-jeva. Na primer, Damien Hirst je objavio Currency Project, a Tom Sachs je lansirao Rocket Factory kao NFT projekt.
Nakon ovih hrabrih pokušaja poznatih umetnika, galerije su počele da sarađuju sa svojim umetnicima u novom NFT prostoru. Galerije poput Kate Vass i Konig Galerie promovisale su NFT dropove. Neke čak su pokrenule svoj meta-univerzum, a neke čak imaju i vlastito NFT tržište.
Digitalna umetnost predstavlja nove mogućnosti
Tehnološki napredak je uveo nove mogućnosti na tržištu umetnina, naročito na digitalnom tržištu umetnina. Na primer, Botto Project predstavlja decentralizovanog Al umetnika za koga zajednica bira rad koji će biti kreiran i mintovan kao NFT. Zahvaljujući komponenti veštačke inteligencije, digitalni umetnik će se vremenom prilagođavati ukusu zajednice i stvarati samo umetnička dela koja su većinski odobrena od strane zajednice.
Imajući u vidu brzu evoluciju karakterističnu za blockchain projekte, NFT-jevi su brzo uveli novu mogućnost u digitalnom svetu umetnina, a to su NFT-jevi za profilne slike (PFP). Interesovanje za ove algoritamski generisane PFP NFT-jeve je eksplodiralo zahvaljujući popularnim projektima poput CryptoPunks i Bored Ape Yach Club (BAYC) koji su označili početak i zaradili milione dolara.
Ovaj pristup mintovanju algoritamskih radova u velikim količinama pomaže umetnicima da steknu publiku i uvedu inovaciju i gamifikaciju. Popularni NFT umetnik, Pak, objavio je svoj Merge Project, koji je omogućio vlasnicima njegovih NFT-jeva da ih spoje i kreiraju jedinstvene nove NFT-jeve, u potpunosti u skladu sa aspektom gamifikacije digitalne umetnosti.
Građenje zajednice
Tradicionalna umetnost je često bila lično iskustvo ili jednostavno ograničena samo na nekoliko srećnih ili bogatih pojedinaca. Uz NFT-jeve, umetnici stvaraju, pored impresivnih brojeva, veze sa svojom publikom i grade zajednicu oko sebe i svojih dela digitalne umetnosti. Čet serveri na Discordu ili privatne direktne poruke koje zajednica dobija zahvaljujući razvoju tehnologije čine da nam umetnici izgledaju pristupačnije, a mi bismo se usudili da kažemo da su nam čak i simpatičniji.
Osim toga, NFT kompanije organizuju događaje uživo gde vlasnici NFT-jeva određenog umetnika ili fanovi mogu videti umetnika kako mintuje svoje novo delo uživo. Naravno, ovi događaji su praćeni živom muzikom, hranom i pićem, čineći ga društvenim okupljanjem kojem se samo retko moglo prisustvovati na tradicionalnim tržištima umetnina. Iako je većina onoga što je do sada pomenuto izuzetno pozitivno, postoje izazovi koje NFT-jevi i digitalna umetnost treba da prevaziđu pre nego što se usredsredimo samo na pozitivne strane.
Izazovi
Kada velika količina novca odlazi u nešto novo, sigurno je da će se pre ili kasnije pojaviti skemeri ili prevaranti. Zaista, digitalni prevaranti tzv. skemeri pronašli su inovativne načine za iskorišćavanje bezbednosnih propusta za krađu NFT-jeva korisnika i njihovih sredstava. Pored toga, porastao je i broj zloupotreba identiteta, kao što je bio slučaj sa lažnom prodajom Benksijevih NFT-jeva pošto NFT-jevi nude podatke o transakciji vezanoj za neko umetničko delo ali ne dokazuju identitet autora i ne mogu garantovati autentičnost nastalog umetničkog dela.
Neke su kompanije uvele sertifikat autentičnosti (COA) u svoje NFT-jeve kako bi zaštitile i umetnike i korisnike od skemera. Neki platforme dozvoljavaju samo sertifikovanim umetnicima da stvaraju i prodaju svoja umetnička dela njihovoj platformi. Naravno, postoji i pitanje uticaja na životnu sredinu koji NFT-jevi mogu imati. Prema podacima, kada je izvođač Grimes prodao svoju kolekciju NFT-jeva za 6 miliona US dolara, transakcije su potrošile toliko električne energije koliko prosečan građanin Evropske unije potroši za 33 godine.
Konačno, sa sve većim brojem špekulanata, većina NFT projekata prolazila je kroz period nerealnih vrednosti (speculative bubble) gde su vrednosti otišle daleko iznad očekivanih. Bez sumnje, umetnici su zahvaljujući tome zaradili dosta novca, zajedno sa nekim ranim usvajačima (early adopters) ali su oštećeni neki vlasnici NFT-jeva koje su platili stotine hiljada dolara, a čija je vrednost sada umanjena za 90%.
Zaključak
Činjenica da NFT-jevi ne mogu da se kopiraju ili menjaju znači da oni imaju potencijal da reše neke od najvećih problema sa kojima se suočava tržište umetnina. Stvaranje transparentnog i sledljivog registra (ledger) vlasništva nad imovinom može koristiti brojnim profesijama, ne samo svetu umetnosti, a blockchain i NFT-jevi imaju taj potencijal.
U ovom trenutku se čini da nema povratka za svet umetnosti zato što NFT-jevi predstavljaju rane faze digitalizacije tog tržišta. Ipak, oprez i razboritost su opravdani, kao i kod gotovo svake nove stvari. Za one koji žele da učestvuju, možda bi bilo najpametnije da još neko vreme ostanu po strani dok se neka pitanja ne reše. Za druge, one koji su spremni za (pre)velike rizike, ovo je pravi trenutak da se priključe.
