FTX berza je s početka ličila na Njujoršku berzu, gde su korisnici čuvali, kupovali i trejdovali svoje kriptovalute. Osnovao ju je 2019. tada 28-godišnji Sem Bankman-Fried (SBF). Kako bi povećao popularnost svoje berze kreirao je kompleksnu marketinšku strukturu iz koje je crpeo novac, između ostalog, za plaćanje reklama za Super Bowl i prava na imenovanje NBA tima Miami Heat.
Nakon neverovatnog uspona, kompanija i njen generalni direktor sada se suočavaju sa kolektivnom tužbom na Floridi u kojoj se navodi da je Bankman-Fried kreirao šemu kriptovaluta dizajniranu s ciljem da iskoristi investitore. U tužbi se spominju neke od najvećih poznatih ličnosti, kao što su Steph Curry, Shaquille O’Neal, Naomi Osaka i Kevin O’Leary. U ovom trenutku ne znamo ishod tužbe; međutim, biće zanimljivo saznati šta je prethodilo padu, a šta bi moglo da usledi u budućnosti.
Ko je Sam Bankman-Fried (SBF)?
Bankman-Fried-a ulazi u svet investicija nakon što je diplomirao fiziku na prestižnom MIT-u 2014. godine, i pridružio se kompaniji Jane Street Capital kao trejder. Tamo se specijalizovao za strategije arbitražnog trgovanja fondovima kojima se trguje na berzi kriptovaluta (tzv. ETF fondovi).
Arbitražno trgovanje u osnovi podrazumeva kupovinu imovine na jednom tržištu i trenutnu prodaju na drugom po višoj ceni, ostvarujući nešto što neki smatraju profitom bez rizika. Od 2017. godine, njegovo učešće u svetu kriptovaluta postalo je sve vidljivije uporedo sa postepenom popularnošću bitkoina (BTC) u mejnstrim finansijama, premašujući 10.000 US dolara po koinu.
U to vreme, infrastruktura za kripto trgovinu bila je u povoju, gde je uprkos velikoj potražnji investitora, broj naprednih razmena bio ograničen, a SBF je tu video svoju šansu. Primetio je da su mogućnosti za arbitražu u kriptovalutama ogromne, i zaradio svoj početni novac koristeći japansku arbitražnu trgovinu. Kupio je BTC u SAD i prodao ga u Japanu uz profit od 10%.
FTX – Od zvezda do trnja
Kada je počeo da zarađuje od svog biznisa, SBF je odlučio da osnuje trgovačku firmu Alameda Research u novembru 2017. Na svom vrhuncu, Alameda je zarađivala između 3 i 4 miliona US dolara dnevno u digitalnom trgovačkom prostoru. Štaviše, SBF je nastavio da niže uspehe zbog nedostatka razvijene i raznolike kripto berze.
Tako je nastao FTX čiji naziv potiče od „razmene fjučersa“, koja se odnosi na trgovinu fjučersima u tradicionalnim finansijama koje trgovci koriste da pretpostave u kom pravcu će se cene tradicionalnijih sredstava kretati u bliskoj budućnosti.
U prvim danima berze, likvidnost je bila glavno pitanje; privlačenje sredstava je obično predstavljalo veliki problem, zbog čega je većina berzi čamila u osrednjosti. Berza kojoj nedostaje likvidnost neće imati korisnike, a berza bez korisnika neće privući likvidnost, stvarajući začarani krug iz kojeg većina berzi ne uspeva da izađe.
SBF-ovo rešenje je iskorišćeno da bi Alameda Research-a obezbedila likvidnost za FTX. Berzu, koja je prvobitno otvorena u Hong Kongu iz regulatornih razloga, a potom preseljena na Bahame. Na svom vrhuncu, FTX je bila druga najveća kripto berza, odmah posle Binance-a, sa Coinbase-om za petama.
Početkom novembra 2022, medijske kuće su objavile da su najveći deo imovine kompanije Alameda bile kripto kovanice koje je izdao FTX.
Nekoliko dana kasnije, pojavile su se vesti da je FTX pozajmljivao imovinu korisnika Alamedi bez njihovog pristanka i izdao sopstvenu valutu koju je Alameda koristila kao kolateral. Ovo je podstaklo regulatore da detaljno provere FTX zbog potencijalnog kršenja zakona o hartijama od vrednosti, što je dovelo do velikog povlačenja novca sa FTX. Veliki kripto investitori, uključujući Binance, počeli su da prodaju kriptovalute sa FTX berze, pa su Alameda i otprilike preko 100 drugih firmi podnele zahtev za bankrot.
Šta je sa korisnicima? Hoće li im biti nadoknađena šteta?
Među individualnim korisnicima i investitorima koji su imali imovinu na FTX-u, bilo je više tradicionalnih investicionih firmi koje su takođe imale imovinu na FTX-u. Preduzetnička firma Sequoia Capital, i Ontario Teacher’s Pension čuvali su milione na berzi i obe firme su otpisale ove investicije sa FTX-om kao izgubljen novac.
Foto ilustracija: Freepik
Kada je reč o bankarskim propustima, država obično osigurava depozite korisnika, u nekim slučajevima čak i do 250.000 US dolara, ali ne postoji mehanizam osiguranja štediša u kripto investiranju, jer je prostor uglavnom neregulisan.
Erik Snajder, šef odeljenja za stečaj u advokatskoj firmi Vilk Auslander u razgovoru za CNN objasnio je šta podrazumeva bankrot i kako korisnici mogu da vrate svoja sredstva.
„Brojilac je imovina, a imenilac odgovornost. Podelite jedno sa drugim, a [rezultat] je ono što svi dobijaju. Ali ako ljudi povlače svu imovinu, onda brojilac i neće imati neku važnost.”
U suštini, Snajder implicira da je pohod na banke i povlačenje sredstava bilo kap koja je prelila čašu kada je u pitanju FTX i pokazuje da korisnicima ostaje sasvim malo, ako uopšte nešto i ostane za njih, jednom kada se sve završi.
U čemu je greška?
Pre svega, greška koju je SBF napravio je prepltianje FTX-a i Alamede, što je dovelo do značajnih gubitaka i navodne upotrebe sredstava korisnika za povećanje bilansa stanja Alamede. Dok su se i Alameda i FTX borili sa likvidnošću, pohod na banke i povlačenje sredstava na čelu sa korisnicima i većim institucijama gurnuo je FTX dalje u propast.
Pored toga, SBF, poznat po svojoj filantropskoj prirodi požurio je da spasi neke od ugroženih berzi i kripto zajmodavaca, između ostalog i ugovor u kreditu od 500 miliona US dolara sa bivšim zajmodavacem kripto novca Voyager Digital-om; navodno, FTX je platio 1,4 milijarde US dolara za njegovu imovinu.
Iako je teško izabrati jednu odluku koja je dovela do kolapsa, niz loših poslovnih dogovora i loših odluka na kraju su doveli do neuspeha FTX-a, a korisnici su opet izgubili milione u kripto sferi.
Ko je kriv?
Za finansijsko uništenje tih razmera retko se može okriviti jedna osoba.
Preduzetnici (Venture Capitalists – VC) i investitori u kriptovalutama su delimično krivi, s obzirom da se moglo reći da te stranke ili nisu izvršile potrebnu detaljnu analizu pre ulaganja ili je došlo do nesporazuma između njih i onoga što je FTX predstavljao.
Preduzetnički krugovi obično prilično blisko sarađuju na promociji određenih investicija, kako bi namamili nove učesnike i povećali cenu imovine. Podaci pokazuju da je preduzetničko ulaganje u kriptovalute skočilo sa milijardu US dolara u 2017. na 33 milijarde dolara 2021. godine. Kada je reč o velikim ulaganjima u kripto berze ovi investitori često kontrolišu davanje tokena na berzi. Broj tokena koje mogu da proizvedu je „neregulisan”, a protokol koji njima upravlja lako može da se promeni.
To predstavlja nepravilan oblik inicijalne javne ponude (Initial Public Offering – IPO) bez ikakvih propisa, u osnovi dodeljujući nultu vrednost kriptovalutama, nakon što su izabrali da povuku svoj novac. Na kraju, ako neko mora da preuzme krivicu za pad FTX-a, to bi pre svega trebalo da budu investitori (VC) koji su stvorili berze koje podsećaju na kazina, sa igrama i čipovima, i tako namamili naivne korisnike i investitore da prokockaju svoj teško zarađeni novac.
Svakako, postoje i drugi krivci, pre svega regulatori koji su nemoćni ili nisu voljni da stvore sistem koji bi mogao da zaštiti korisnike. I, na kraju, i sami korisnici koji u potrazi za brzom i lakom šemom za pravljenje novca koji odlučuju da investiraju u tokene i berze čije su poslovne prakse od početke bile sumnjive.
