Šta je kriptovaluta?
Pre nego što se udubimo u razliku između koina i tokena, hajde da prvo objasnimo šta je to kriptovaluta. Najprostije rečeno, kriptovaluta je digitalni ili virtuelni novac zasnovan na blockchain tehnologiji. Blokchain, s druge strane, predstavlja digitalni registar (distributed ledger) kojim upravljaju mreže kompjutera. Slično tefteru, registar beleži transakcije povezane sa različitom imovinom kao što je novac, nekretnine ili intelektualna svojina.
Bilo koji podaci koji se dele na blockchainu su transparentni, neposredni i nepokretni. Posledni izraz naznačava da sve što je zapisano na blockchainu ostaje tamo zauvek. Niko, čak ni administrator ne može ništa obrisati ili izmeniti. Pošto je blockchain uglavnom decentralizovan, nijedno vladino telo kao što su banke ili finansijske institucije ga ne može nadzirati. Stoga, bilo bi prelako da se ista sredstva potroše dva (ili više) puta, ili da se taj virtuelni novac falsifikuje. Makar u teoriji.
Kako bi se ovo sprečilo, za obezbeđivanje kriptovaluta koristi se metoda koja se zove kriptografija. Ček, šta mu sad dođe kriptografija?! To je način obezbeđijivanja podataka od neovlašćenog pristupa korišćenjem enkripcije. Zapravo je kriptografija ono što blockchainu daje sve one osobine kojima se diči – privatnost, bezbednost i nepokretnost.
Kratka istorija kriptovaluta
Pojam kriptovalute je možda mlad, ali to nije slučaj sa kriptorafijom. Njeni koreni datiraju iz 1980-tih godina kada je pronađen takozvani blinding algorithm. S obzirom da se bavi bezbednošću i nepokretnim digitalnim transakcijama, algoritam je bio kamen temeljac za razvoj današnje digitalne valute.
Korišćenjem kriptografije, grupa ljudi je 2008. godine razvila osnove onoga što je danas vođa na kripto tržištu. 2009. godine, prva kriptovaluta nazvana Bitcoin (BTC) otišla je u etar. Osim pod pseudonimom Satoši Nakamoto, njen pravi stvaralac nikada nije otkriven. Naravno, prošlo je neko vreme dok Bitcoin nije dostigao vrednost koju danas ima i postao formalno priznat kao sredstvo plaćanja. Prvi koji je to uradio bio je WordPress 2012. godine.
Uspon Bitcoin-a podstakao je razvoj drugih kriptovaluta. Danas, u 2023. godini, nakon nešto više od jedne decenije, ima preko 20.000 kriptovaluta.
Čemu služe kriptovalute?
S obzirom da kriptovalute ne kontrolišu finansijske institucije ili vlada, one se uglavnom koriste za internacionalne online transfere novca. Ovo je upravo razlog zbog koga je Bitcoin napravljen – da izbegne čekanja i visoke naknade tipične za banke i platne promete. BTC je omogućio skoro trenutne transfere novca s jednog kraja sveta na drugi.
Ali da li je online transakcije novca jedina svrha kriptovaluta? Pa to uglavnom zavisi od toga da li pričamo o koinovima ili tokenima, kao i o blockchain-ovima na kojima su kreirani.
Šta je koin?
Najprostije rečeno, koin (coin) je digitalna imovina koja potiče sa blockchain mreže na kojoj je zasnovana.
Bitcoin je pokrenuo razvoj blockchain-a, da li od samog početka kao potpuno nove mreže ili kao poboljšane verzije Bitcoina. Blockchain se može razviti i korišćenjem unapred izgrađene otvorene platforme, ali to, osim što iziskuje dosta vremena, zahteva i određeni nivo iskustva. Kreiranje i pokretanje koina bez ili van blockchain-a nije moguće.
Neizbežni primer koina je, očekivano, Bitcoin, kog pokreće blockchain istog imena. Osim što se koristi za plaćanje robe i usluga, BTC se koristi i za plaćanje naknada za transakcije na mreži. Kao prva kriptovaluta, BTC je pokrenuo razvijanje drugih koina koji su nazvani altkoinovi (altcoins).
Ono što svi koinovi imaju zajedničko su tri osnovne osobine: mogu se koristiti kao novac, mogu se rudariti, i funkcionišu na svom blockchain-u. Koinovi koji su trenutno među top 10 su:
- Bitcoin (BTC)
- Ethereum (ETH)
- BNB (BNB)
- Ripple (XRP)
- Cardano (ADA)
- Dogecoin
- Polygon (MATIC)
- Solana (SOL)
- Polkadot (DOT)
- Litecoin (LTC)
Kako se kreiraju koinovi?
Kod većine blockchainova, novi koinovi se dobijaju procesom koji se naziva rudarenje (mining), koji uključuje validiranje novih transakcija. Rudari (miners), tj. osobe koje ih validiraju dobijaju nagrade u vidu novih koinova. U isto vreme, korisniku se naplaćuje naknada svaki put kada obavi transakciju na blockchain-u. Ta naknada se dalje koristi kao nagrada za rudare.
Postoji više mehanizama rudarenja, ali najpoznatiji su Proof of Work (PoW) i Proof of Stake (PoS).
Šta je token?
Token predstavlja digitalnu jedinicu vrednosti koja predstavlja imovinu ili korist. Kreiraju se na već postojećem blockchain-u i zato se ne mogu rudariti procesom validacije transakcije već se mintuju. Koliko će tokena biti mintovano zavisi od uslova koji određuje blockchain projekat na kome se razvijaju tokeni.
S obzirom da funkcionišu na drugim blockchain-ovima, tokeni se baziraju na pametnim ugovorima (smart contracts). Kad god se potroši neki token, on se pomeri sa jednog mesta na drugo, za razliku od koina čije se mesto ne menja, već samo iznos računa. Savršeni primer ovoga je trejdovanje NFT-jem (non-fungible token). Pošto su jedinstveni predmeni sentimentalne ili umetničke vrednosti, njima se mora ručno baratati.
U top 10 tokena spadaju:
- Tether (USDT)
- USD Coin (USDC)
- Binance USD (BUSD)
- Shiba Inu (SHIB)
- Dai (DAI)
- Wrapped Bitcoin (wBTC)
- Unused LEO (LEO)
- Chainlink (LINK)
- Bitcoin Cash (BCH)
- Stellar (XLM)
- OKB (OKB)
Kako se kreiraju tokeni?
Pošto tokeni nemaju svoj blockchain već se razvijaju na već postojećim, njihovo kreiranje je malo drugačije u odnosu na koinove. Najprostiji način za kreiranje tokena je implementiranje posebnih već napravljenih rešenja za stvaranje tokena. Za korišćenje ovakvih platformi nije neophodno znanje kodiranja, jer je proces sličan kreiranju web sajtova korišćenjem kreatora web stranica.
Međutim, potrebno je više tehničkih veština za stvaranje tokena sa malo naprednijim osobinama jer se prvo moraju razviti pametni ugovori. To su samoizvršavajući digitalni ugovori čiji su uslovi uneti u blockchain u vidu koda.
Koin protiv tokena: glavna razlika
Najprostije rečeno, glvna razlika između koina i tokena je ta što koin ima svoj blockchain. S druge strane, token se kreira na već postojećem blockchainu koji ima svoju kriptovalutu. U najvećem broju slučajeva to su Bitcoin, Ethereum, or Binance Smart Chain.
Um, čekaj, polako. Da, zvuči zbunjujuće u početku. Da bi vam bilo jasnije, uzmite Bitcoin (BTC) ili Ether (ETH) za primer. Ta dva koina su razvijena na sopstvenoj platformi, Bitcoin i Ethereum. Kao takve, obično se koriste kao sredstvo plaćanja.
Stvar je malo drugačija sa tokenima. Oni koriste već postojeću platformu, na primer Ethereum. Njena kriptovaluta, ETH se koristi kao bi se platile naknade (gas fees) koje predstavljaju „gorivo“ za transakcije tokena na blockchain-u.
Ovde je zamka u tome što, kada je u pitanju njihova upotreba, koini i tokeni se prepliću. Kako bi se bolje razlikovali, koini se određuju kao imovina sa većinom sledećih osobina:
- Ograničena ponuda: ukupan broj sredstava je ograničen na određenu ponudu i konstantan;
- Ujednačenost: sve verzije dodeljene denominacije imaju istu vrednost;
- Zamenljivost: jedno sredstvo je jednako drugom;
- Prenosivost: sredstva se mogu preneti i zameniti;
- Deljivost: svako sredstvo se može podeliti na manje jedinice;
- Trajnost: jedinice se mogu implementirati više puta bez gubitka vrednosti;
- Prihvatljivost: sredstva su široko prihvaćena na kripto berzama kao sredstvo razmene.
Za razliku od toga, tokeni su svestraniji i prilagodljiviji, tako da njihova upotreba ide izvan novca.
Svestranost tokena
Iako upotreba tokena nije striktno ograničena na plaćanje, oni skoro da nemaju dalju podelu koja bi omogućila korisnicima da razlikuju jedne koinove od drugih. Tokeni su mnogo drugačiji po ovom pitanju, jer se mogu podeliti u četiri kategorije.
Bezbednosni tokeni (Security tokens)
Obično se većina tokena distribuiranih tokom inicijalne ponude novčića (ICO) uklapa u ovu kategoriju. Oni nemaju nikakvu drugu specifičnu korist i stoga su bolji kandidati za regulaciju.
Tokeni kapitala (Equity tokens)
U slučaju da token predstavlja bilo koju količinu akcija ili kapitala u kompaniji, naziva se token kapitala. Međutim, samo nekoliko kompanija je izabralo takav ICO zbog nepostojanja adekvatnih regulatornih smernica u vezi sa ovim pitanjem.
Uslužni tokeni (Utility tokens)
Ovi tokeni omogućavaju korisnicima pristup određenim proizvodima ili uslugama. Oni su obično izgrađeni na pametnim ugovornim koji služe određenoj funkciji u kripto ekosistemu.
Tokeni upravljanja (Governance tokens)
Ove vrste sredstava omogućavaju vlasnicima da glasaju i na taj način donose odluke o pravcu blockchain projekta. Njihova glavna funkcija je da spreče centralizovano donošenje odluka i omoguće nosiocu da učestvuje u vođenju projekta.
Tokeni za plaćanje (Payment tokens)
Primarna i jedina funkcija ovih tokena je plaćanje proizvoda i usluga. Njihov glavni cilj je da budu decentralizovano sredstvo plaćanja bez tradicionalnih posrednika. Kao takvi, nemaju druge funkcije i ne treba ih mešati sa regulisanim fiat valutama (EUR, USD, GBP).
Vredi napomenuti da ova kategorizacija nije uvek jasna. Jedan token može pasti u različite grupe u isto vreme. Dakle, bezbednosni token može da funkcioniše i kao pomoćni ili upravljački token.
Šta kupiti, koin ili token?
Neslaganje između koina i tokena nije dramatično, ali ponekad može izazvati probleme ako se redovno zanemaruje. Zgodan način da odlučite šta vam je potrebno je da obratite pažnju na ono što kupujete.
Ako imate tendenciju da kupujete proizvode češće nego usluge, onda bi vam koini mogu više odgovarati. Ako je obrnuto, uslužni tokeni bi mogli biti korisniji. Na kraju krajeva, ono što ćete kupiti zavisi isključivo od vas i toga šta više volite. Ono što treba da imate na umu, jeste da uvek dobro istražite i nikada ne trošite više novca nego što možete da priuštite da izgubite.
