Prema podacima koje je izneo Niantic, igrači su tokom godina generisali više od 30 milijardi real-world fotografija i skenova – kroz funkcije poput skeniranja PokéStop lokacija i AR interakcija. Na prvi pogled, to su bezazleni snimci fontana, parkova, ulica ili murala. U praksi, to je ogroman, globalni dataset.
Svaki od tih snimaka nosi niz vrednih podataka:
tačnu GPS lokaciju
ugao kamere
svetlosne i vremenske uslove
način kretanja kroz prostor
Drugim rečima, milioni korisnika su godinama nesvesno mapirali svet u tri dimenzije – iz svih mogućih uglova.
Ono što ovu priču čini posebno zanimljivom jeste šta se dešava sada. Niantic koristi ovaj dataset za razvoj sistema vizuelne navigacije, koji omogućavaju mašinama – poput dostavnih robota – da se kreću kroz grad bez oslanjanja isključivo na GPS.
Zašto je to važno?
Zato što GPS često nije dovoljno precizan u urbanim sredinama. Vizuelno razumevanje prostora – prepoznavanje zgrada, trotoara, prepreka – ključ je za sledeću generaciju autonomnih sistema.
U tom kontekstu, ono što su igrači Pokémon GO radili svih ovih godina postaje neprocenjivo: oni su praktično pomogli da se izgradi detaljna, vizuelna mapa sveta koju sada mogu da koriste AI sistemi.
Najveći datasetovi ne nastaju u laboratoriji
Ova priča otvara šire pitanje: kako zapravo nastaju najvredniji AI datasetovi danas?
Tradicionalno, mislimo na laboratorije, istraživačke timove i pažljivo kontrolisane eksperimente. Ali realnost je drugačija – najbogatiji podaci sve češće dolaze iz svakodnevnog ponašanja korisnika.
Društvene mreže treniraju modele za razumevanje jezika. Navigacione aplikacije mapiraju saobraćaj u realnom vremenu. A igre poput Pokémon GO – treniraju mašine da “vide” svet.
U tom smislu, granica između korisnika i “data generatora” gotovo da više ne postoji.
Gde je granica?
Iako je fascinantno koliko daleko ovakvi sistemi mogu da odu, ostaje i legitimno pitanje: koliko korisnici zapravo znaju o vrednosti podataka koje generišu?
U slučaju Pokémon GO, većina ljudi je želela samo da uhvati Pokémone. Malo ko je razmišljao o tome da učestvuje u izgradnji infrastrukture za buduće AI sisteme.
I to možda jeste ključna poenta ove priče: najveće tehnološke promene danas se ne dešavaju samo kroz inovacije – već kroz masovno, često nesvesno učešće korisnika.
