Kako je ova uredba uspostavljena pre nastanka društvenih mreža i posle brojnih onlajn incidenata koji su se odigrali upravo na ovim platformama i koji su najčešće rezultirali na štetu korisnika, došao je trenutak, prirodno, da sud preispita neophodnost ove odredbe. Odluka koja će biti doneta je svakako sudbinska kako za platforme na kojima veći deo planete troši svakodnevno svoje vreme tako i za internet ovakav kakvog poznajemo.
Ali zašto je „Section 230“ sudbonosan za internet na koji smo navikli i kako ishod odluke suda može da utiče na našu budućnost?
Saznajte u nastavku ovog teksta!
Šta je „Section 230“ i Zašto je Važan za Internet?
“Section 230“, kao deo Communication Decency Act (CDA), je odredba koju je donela američka vlada čime je zaštitila ljude od osetljivog sadržaja i regulisala pravo na slobodu govora na internetu.
Svrha „Section 230“ jeste da olakša kompanijama poput Facebook-a i Youtube-a da ne brinu o tome šta korisnici postavljaju na društvenim mrežama.
CDA je po prvi put stupio na snagu 1996, kada ga je odobrio američki Kongres. To se desilo dve godine pre nego što je Google osnovan i skoro deceniju pre nego što nam je stigao Facebook.
Svrha „Section 230“ jeste da olakša kompanijama poput Facebook-a i Youtube-a da ne brinu o tome šta korisnici postavljaju na društvenim mrežama. Drugim rečima, ove velike tehnološke kompanije ne snose odgovornost za sadržaj koji će postaviti treće lice, što znači da one postoje samo da bi omogućile prostor za komunikaciju.
Foto ilustracija: Freepik
Tako da u slučaju kada korisnik prekrši zakon i postavi osetljiv sadržaj na internet, zakon se sprovodi i jedino korisnik snosi krivičnu odgovornost, a ne kompanije koje nude prostor za taj rad.
Kako „Section 230“ Utiče na Regulaciju Internet Prostora i Zaštitu Internet Korisnika?
„Section 230“ je stupio na snagu mnogo pre nego što smo kolektivno imali svest o internetu i društvenim mrežama. Sa tim u vezi, ova odredba nije potpuno osmišljena za društvene mreže kakvu imamo danas. Mada, stari trodecenijski zakon i dalje nas se tiče.
Primera radi, odredba se pokazala povoljnom za marginalizovane grupe i nedavne društvene pokrete. Dok ona sprečava da se druge kompanije osećaju zabrinuto zbog manje-više spornog sadržaja, ljudi i dalje mogu slobodno da dele svoja mišljenja i učestvuju u peer-to-peer komunikaciji.
Foto ilustracija: Freepik
Što znači da marginalizovane grupe, tj. manjinske grupe ljudi mogu da iskoriste društvene mreže poput Facebook-a i Twitter-a da bi prenele svoju poruku, informišu druge o svojim ličnim društveno-ekonomskim statusom, kao i problemima sa kojima se suočavaju u zajednici. I ne samo to, već su istomišljenici mogli da organizuju proteste i društvene pokrete, zahvaljujući toj odredbi.
Da nje nema, vlasnici društvenih mreža bi mogli da uklone sadržaj koji nije u skladu sa njihovim političkim ili verskim opredeljenjem. Takođe, imali bi veću slobodu da diskriminišu druge koji ne dele njihove vrednosti.
Koga u Stvari Štiti „Section 230“ i Zašto?
Nakon pažljive analize američkog zakonodavstva, postaje jasno da zakon najviše ide u prilog velikim tehnološkim firmama. Međutim, povlastice naizgled imaju i ljudi različitih pripadnosti, pa da ih uporedimo.
Već smo ustanovili da odredba 230 u osnovi brani platforme i korisnike interneta od krivičnih sankcija za informaciju postavljenu od strane trećeg tela. Definisali smo internet platforme kao velike tehnološke korporacije i korisnike kao pojedince koji često postavljaju osetljiv i zakonski normalan sadržaj.
Međutim, sproveđenje ovog zakona je teži u praksi nego što smo mislili. Primera radi, tehnološkim pomakom ljudi sada imaju više mogućnosti u internet prostoru kada je u pitanju poslovna ili mrežna komunikacija, i odredba sada stavlja pod okriljem niz raznoraznih zajednica i poslova.
Sada npr. blogeri koji dopuštaju posetiocima da komentarišu njihove objave su zaštićeni od parnica, a osobe koje komentarišu imaju pravo da podele svoje mišljenje na internetu zahvaljujući Section-u 230. Dalje, Section 230 takođe dozvoljava vlasnicima platforma da uklone sadržaj ako nije u skladu sa zakonom i spreče, npr. mržnju u svojoj online zajednici.
Bez ove odredbe ne bismo mogli da imamo pristup forumima koji su posvećeni ocenjivanju proizvoda i usluga. Što znači da bi kompanije mogle da pokrenu upravni spor protiv osoba koje su postavile lošu ocenu, sprečavajući online zajednicu da iznesu istinu.
Čeka se Odluka Suda: Sledi Transformacija ili Haos!
Efektivnost ove odredbe je stavljena pod znak pitanja mnogo pre nego što su nedavna dešavanja dobila veliku pažnju javnosti. Primera radi, mnogi političari i influenseri, tj. osobe koje putem društvenih mreža zarađuju novac, su pokrenuli raspravu oko ovog zakona tokom vladavine bivšeg američkog predsednika Trampa, kada je on zaključio tokom njegovog mandata da odredba dopušta da društvene mreže cenzurišu konzervativce.
Zanimljiva je činjenica da se američke demokrate i republikanci slažu da postoji rupa u zakonu. Dok demokrate veruju da velike tehnološke kompanije zloupotrebljavaju „Section 230“, republikanci nastavljaju da propovedaju kako ova odredba cenzuriše njihov sadržaj.
Međutim, ova sporna odredba nije bila predstavljena američkom vrhovnom sudu sve do Oktobra 2022, kada je ovaj problem dobio više pažnje. Sada je u rukama vrhovnog suda da odluči da li će ishod biti transformacija ili haos.
Sporni slučaj uključuje pretpostavljenu povredu zakona, kada je kompanija Google dozvolila da se ekstremistička propaganda nađe na svetsko poznatoj mreži Youtube, a čiji je vlasnik sam Google.
„Detalji slučaja uključuju porodicu koja je izgubila svoju ćerku, Nohemi Gonzales, 23-godišnju studentkinju, koja je ubijena tokom islamskih terorističkih napada u Parizu, 2015. godine. Google se u ovom upravnom sporu definiše kao saučesnik u ovom terorističkom napadu, delimično jer je dozvolio algoritmu da preporuči video sadržaj ove terorističke grupe.“ izvestila je svojevremeno novinarka Rachel Lerman za Washington Post.
Kako „Section 230″ Utiče na Sudbinu Društvenih Medija?
Američka javnost nervozno isčekuje odluku američkog vrhovnog suda oko toga da li će ukinuti ili ispraviti “Section 230”. Iako Sud tek treba da odluči o sudbini ove odredbe, neki spekulišu da će se osetiti trajne posledice po društvene mreže ispravkom ili ukidanjem zakona, o ovome izveštava portal Endgadget.
Ako američki vrhovni sud odluči da bi kompanije trebalo da budu odgovorne za sadržaj koji se postavlja na njihovim društvenim mrežama, onda će morati ili da nadziru i proveravaju svaku objavu pre nego što se postavi na internet ili da odbiju nadziranje sadržaja.
Pa šta to znači za budućnost društvene mreže i prosečnog internet korisnika?
Za početak, internet predstavlja „crnu rupu“ sadržaja. Korisnici mogu da objave sadržaj kad god žele i komuniciraju sa svojim sadržajem čim stisnu dugme „share“, tj. podeli. Ako vrhovni sud ispravi ovu odredbu i ukine pravni imunitet velikih tehnoloških kompanija, zamislite koliko će vremena treba Facebook-u da obezbedi da sve objave budu u skladu sa novim pravilima.
Foto ilustracija: Freepik
Čak i sa propratnim alatkama i osobljem, velike korporacije ne bi mogle da nadziru svaku osobu pojedinačno. Sa druge strane, ako kompanije ne žele da nadziru sadržaj, ta „crna“ strana interneta će imati prevlast nad „svetlom“, i osetljiv sadržaj naći će se na feed-u popularnih društvenih mreža koje broje milione i milione korisnika.
Svakako da oba scenarija se mogu tumačiti kao ekstremni, ali u zavisnosti od odluke američkog vrhovnog suda, postoji realna šansa da ćemo se suočiti sa ovim problemima u bliskoj budućnosti.Povrh toga, bilo kakva izmena u ovoj odredbi može uticati na internet saobraćaj i interakciju sa sadržajem, kao i sa ljudima, dakle razmenu informacija na internetu kakvu mi poznajemo danas. U slučaju da kompanije ne selektuju sadržaj i korisnici mogu da objave šta god žele na internet, neke društvene mreže će postati „plodno tlo“ za terorističke organizacije, antivladine grupe i mizantrope.
Jasno je da će korisnici izbegavati ovakve društvene mreže. Naravno, ovo će proizvesti lančanu reakciju i naterati oglašivače da prestanu da uzaludno troše novac na društvene mreže ili web sajtove koji nemaju vrednost u očima korisnika. Drugim rečima, odredba nije savršena, ali pruža osećaj ravnoteže i stabilnosti u online zajednici.
U ovom trenutku, niko ne može da predvidi šta će se dogoditi, ili da li će je uopšte biti u ovoj odredbi. Mada, jedna stvar je sigurna a to je da ćemo osetiti nagle promene ukoliko američki vrhovni sud odluči da napravi ispravke u zakonu.
Ovih 26 reči su stvorile internet kakvog poznajemo danas.
Zakon ide u prilog kompanijama dajući im pravni imunitet što znači da ne snose odgovornost za korisnikovo ponašanje na internetu, u smislu šta će on postavljati ili raditi.
Zato internet platforme mogu da izbegnu finansijski icrpljujuće parnice jer zakon tretira korisnike interneta kao „information content provider“ što znači da su ljudi zakonski odgovorni za postavljen sadržaj. U pojedinačnim slučajevima, kompanije stvaraju svoju posebnu uređivačku politiku rada i pridržavaju se nje, a da ne ugroze svoj pravni imunitet u slučaju parnice.
Međutim, zaštita nije beskrajna. Od kompanija se zahteva da uklone bilo kakav osetljiv sadržaj sa društvenih mreža, kao i onih nelegalnih u slučaju povrede autorskog prava.
Osim toga, „Section 230“ zakonski brani mnogobrojne tehnološke korporacije i internet provajdere tako što ne snose krivičnu odgovornost za ponašanje drugih u sajber prostoru. Međutim, originalna svrha ove odredbe je zapravo sloboda govora, dakle dopuštanje drugima da izraze šta misle ili osećaju, a da ne osećaju strah od odbacivanja.
