Ovaj skup novih funkcija predstavlja značajnu promenu u načinu na koji Chrome prikuplja korisničke podatke u korist oglašivača. Umesto da se oslanja na kolačiće treće strane (third-party cookies), Chrome sada direktno pristupa vašoj istoriji pregledanja kako bi prikupio informacije o vašim interesovanjima i preferencijama u svrhe oglašavanja. Ova promena, koja se razvija još od 2019. godine, izazvala je značajne kontroverze, pri čemu su mnogi kritičari izrazili zabrinutost zbog njenog uticaja na privatnost korisnika.
Važno je shvatiti kako ovaj sistem funkcioniše i odlučiti da li ćete se uključiti ili isključiti, posebno imajući u vidu da Chrome održava svoju poziciju najčešće korišćenog pretraživača na svetu. Na kraju krajeva, ovaj pretraživač čini 63% tržišnog udela od maja 2023. godine (sa Safarijem na drugom mestu sa 13%).
Šta su kolačići?
Hajde da prvo napravimo korak unazad i razumemo koncept „kolačića“ (cookies). Godine 1994. kompjuterski inženjer Lou Montulli iz Netscape-a napravio je revoluciju u pretraživanju interneta tako što je izmislio „kolačić“. Po prvi put, veb stranice su mogle da pamte korisnička podešavanja, lozinke, podešavanja jezika, pa čak i kolica za kupovinu.
Prvobitno, kolačići su bili namenjeni da olakšaju privatnu razmenu informacija između korisnika i veb lokacije, poznatu kao kolačić prve strane. Međutim, u roku od nekoliko godina, oglašivači su smislili načine da „hakuju“ kolačiće kako bi pratili korisnike, što je dovelo do stvaranja kolačića trećih strana.
Zamislite kolačić prve strane kao ljubaznog prodavca koji pamti vaše želje i spreman je da pomogne dok ste u njihovoj prodavnici. S druge strane, kolačić treće strane više liči na špijunsku grešku iz starog filma. Prisluškuje sve u vašoj sobi i deli informacije sa svojim saveznicima.
Ovaj „špijun“ može da postavi svoj kolačić na različite veb lokacije kako bi nadgledao vaše aktivnosti na mreži i prikupljao podatke. Ako ste se ikada zapitali zašto vam Facebook prikazuje oglase povezane sa nedavnom pričom vesti koju ste pročitali, verovatno je to zbog kolačića treće strane.
Neregulisano praćenje i nadzor na mreži putem kolačića bili su norma do 2018. godine kada su doneti Opšta uredba Evropske unije o zaštiti podataka (GDPR) i Kalifornijski zakon o privatnosti potrošača (CCPA). Ako ste primetili povećanje broja iskačućih obaveštenja o kolačićima i zahteva za prihvatanje, možete zahvaliti GDPR i CCPA za podizanje svesti i zaštitu privatnosti korisnika.
Prvi veb pretraživači koji su preduzeli korak ukidanja podrške za kolačiće trećih strana bili su Apple-ov Safari 2017. i Mozilla Firefox 2019. Google, iako je glavni igrač u onlajn oglašavanju, relativno je spor sledio u eliminisanju kolačića trećih strana. iz svog Chrome pretraživača. Sa uvođenjem zaštićenog okruženja privatnosti, Google ima za cilj da postepeno ukine kolačiće, a proces se očekuje da počne negde 2024. godine.
Po čemu se Privacy Sandbox razlikuje od kolačića?
Iako su tehnički detalji složeni, evo nekoliko ključnih tačaka.
Umesto da se oslanja na kolačiće treće strane za isporuku oglasa širom interneta, Chrome će implementirati nešto što se zove teme oglašavanja. Ovo su široki rezimei vašeg ponašanja pri pregledanju koji se čuvaju lokalno (kao što je vaša istorija pregledanja). Kompanije mogu da im pristupe na zahtev kako bi prilagodile oglase vašim interesovanjima.
Pored toga, postoje funkcije kao što je Protected Audience, gde se prikazuju oglase u svrhe „ponovnog marketinga“ i Attribution Reporting, koji prikuplja podatke o klikovima na oglase. Da bi ilustrovao prethodni slučaj, ako je Chrome otkrio da gledate listu tostera, možda ćete naknadno videti oglase tostera negde drugde.
U suštini, umesto da kolačići treće strane budu alatka za nadzor, Chrome će ugraditi funkcije koje one omogućavaju direktno u svoj sistem.
Da li je ovo nužno loše?
Google je predstavio Privacy Sandbox kao sredstvo za poboljšanje privatnosti korisnika. Međutim, ne dele svi ovu perspektivu.
Kada su ove funkcije uključene, Google, jedna od najvećih svetskih kompanija za oglašavanje, dobija mogućnost da posmatra vaše aktivnosti na mreži širom veba.
Tehnologija praćenja takođe može imati potencijalne prednosti. Na primer, može biti zgodno ako vas onlajn prodavnica povremeno podseća da zamenite četkicu za zube ili podseća da ste prošle godine u isto vreme kupili rođendansku čestitku svojoj majci. Prenošenje kognitivnih zadataka, kao što su ovi podsetnici, je dragocen način na koji automatizacija može pomoći čovečanstvu. U situacijama koje zahtevaju preciznost, to može učiniti naše živote praktičnijim i prijatnijim.
Međutim, ako vam se ne dopada ideja o stalnom nadzoru, alternativa kolačićima trećih strana ne mora nužno biti novo zaštićeno okruženje privatnosti u Chrome-u. Možete u potpunosti da onemogućite praćenje.
Šta možete da uradite?
Ako želite da sprečite da se vaše onlajn aktivnosti prate u reklamne svrhe, imate na raspolaganju nekoliko jednostavnih opcija .
Možete se odlučiti za specijalizovane pretraživače koji ne prate aktivnost kao što su su DuckDuckGo i Brave. Safari i Firefok već podrazumevano blokiraju kolačiće treće strane.
Alternativno, možete prilagoditi podešavanja Chrome-a. Naravno, ako ste zadovoljni nekim ciljanim oglašavanjem, možete da ostavite podešavanja zaštićenog okruženja privatnosti uključena.
Da biste prilagodili ili onemogućili ova podešavanja, kliknite na tri tačke u gornjem desnom uglu i idite na Podešavanja>Privatnost i bezbednost>Privatnost oglasa. Ipak, nije jasno da li isključivanje ovih funkcija potpuno sprečava Chrome da prikuplja ove podatke ili samo sprečava deljenje podataka sa oglašivačima. Više detalja o svakoj funkciji možete pronaći na Help stranici Google Chrome-a.
