Dok korisnici naivno dele trenutke sa putovanja, porodične proslave ili selfije s kućnim ljubimcima, moćni AI alati u pozadini analiziraju svaku sliku – i sve što se na njoj nalazi – kako bi platforma što duže zadržala pažnju svojih milijardi korisnika.
Algoritmi za fotografije su otišli mnogo daleko
Na ovo je prvi upozorio britanski stručnjak za sajber bezbednost Jake Moore, bivši savetnik policije za digitalne pretnje, koji tvrdi da mnogi korisnici nemaju pojma koliko su daleko algoritmi danas otišli. „Ljudi veruju da slike ostaju samo u okviru njihovog profila ili prijatelja, ali u realnosti, sve se analizira. Lica, mesta, pa čak i stvari u pozadini – sve je to materijal koji se koristi za generisanje novih priča i preporuka“, objašnjava Moore.
Način na koji ova tehnologija funkcioniše zasniva se na modelima mašinskog učenja koji prepoznaju objekte i povezuju ih sa sadržajem koji bi mogao da vas zainteresuje. Recimo, ako vas Facebook prepozna na slici sa koncertnog događaja, verovatno će vam ponuditi slične muzičke priče ili čak predložiti da sami podelite „sećanje“. Na taj način, bez mnogo truda s vaše strane, platforma oživljava vaše podatke i stvara novi sadržaj.
Problem je, međutim, što ova praksa otvara niz pitanja o granicama privatnosti i kontrole nad sopstvenim digitalnim tragovima. Dok većina korisnika zna da Facebook koristi podatke za ciljani marketing, malo ko je svestan da su i njihove fotografije – privatni momenti – postale sirovina za AI eksperimentisanje, objavio je portal MSN.
Moore zato savetuje korisnicima da dvaput razmisle pre nego što objave fotografiju, pogotovo ako na njoj ima drugih ljudi koji možda nisu dali saglasnost za ovakvu upotrebu. Takođe, preporučuje se da se redovno proveravaju postavke privatnosti i da se jasno odredi kome i na koji način delite fotografije i druge medijske fajlove.
Za sada, Facebook se nije zvanično oglasio o detaljima kako se ovi alati koriste, niti da li korisnici mogu da isključe ovu funkcionalnost. Dok AI neumorno generiše nove sadržaje, čini se da je na nama samima da povučemo crtu između praktičnosti i privatnosti – i da se zapitamo gde prestaje
