Kada su prve kompanije u Srbiji, pre petnaestak godina, počele da razvijaju i primenjuju takve sisteme, bilo je neophodno klijentima objasniti da nije reč o nekakvim video-nadzorima i interfonima, već o ozbiljnoj automatici u zgradarstvu.
„Danas je to jedna totalno druga priča, jer iole ozbiljniji objekti, ne samo u nekim delovima gradova gde žive imućniji ljudi, zahtevaju neki stepen automatike. Mi smo pre nekoliko godina krenuli da ugovaramo čitave blokove zgrada gde su svi stanovi automatizovani. ’Building management system’ je krenuo kako zbog svesti investitora o uštedi energije tako i zbog regulativa koje su usvajane, poput energetskih pasoša i slično. Danas ja ne znam za novi objekat, bilo koje namene, koji nema neki stepen automatizacije”, poručuje prof. dr Velimir Čongradac, vlasnik kompanije ION Solutions u Novom Sadu.
U odnosu na vreme kada je počela primena BMS sistema, pa sve do danas, akcenat je i dalje ostao na uštedi energije. Međutim, šta se promenilo u poslednje dve-tri godine? Promenila se svest korisnika prostora o značaju komfora.
„Dakle, kada govorimo o energiji, objekat se hladi, greje, ventilira i osvetljava u skladu sa prisustvom ljudi u prostoru; međutim, ono što je sada definisano novim sertifikatima jesu senzori koji potvrđuju kvalitet prostora u kom ljudi borave. Senzori beleže kvalitet vazduha, kretanje temperature, pa čak i čovekov doživljaj prostora u kom boravi u tom trenutku. Mi smo merili površinsku temperaturu čoveka na zglobovima ruku, koja, prema nekim istraživanjima, pokazuje osećaj čovekovog komfora u tom trenutku. Dakle, kada imamo ’open space’ radnu sredinu, sa muškarcima i ženama, od kojih neki imaju 20-ak, a drugi oko 60 godina, nekome je hladno, nekom je toplo… To je sad taj trend i top tema u poslednjih nekoliko godina”, ističe naš sagovornik.
Sa druge strane, Velimir Čongradac, koji je, između ostalog, i profesor na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, ističe i konkretne prednosti:
„Cena sistema u pametnim kućama je poput jednog danas standardnog i opšteprihvaćenog televizora za dnevnu sobu od 60 inča. Na nivou stanova došli smo otprilike do 1500 evra za sistem, a da li je to samo privilegija imućnijih? Ja mislim da nije. Ja očekujem da se narednih godina sistem kabliranja u zgradama promeni, jer pametne kuće to iziskuju u nekoj meri. Ja sam uveren u to da će postavljanje kablova biti unapred pripremljeno za sistem pametnih kuća i da će to sigurno biti standard u bilo kom objektu.”
A kada govorimo o pametnim kućama i zgradama, logično je da izađemo malo i napolje, da prošetamo kroz pametne gradove. Međutim, tu se postavlja logično pitanje: da li su pametni gradovi sigurna budućnost ili samo utopistička želja?
„Ja bih rekao da pametni gradovi nisu budućnost, nego sadašnjost. Tehnologija koju mi koristimo opšteprihvaćeni je standard iz te oblasti i obuhvata kompletnu integraciju svega. Mi bez problema sa našim sistemom jednu zgradu integrišemo sa svim zgradama u nekom gradu ili naselju. Sistem podržava povezivanje svih tih objekata, podržava deljenje energije među tim objektima, analizu potrošnje energije po objektu, međusobnu podršku, mrežu punjača automobila, sa rezervnom kopijom celog sistema. To nije neka daleka budućnost, to je trenutni progres i razvoj, koji će i kod nas i u svetu biti sve prisutniji”, zaključuje profesor Čongradac.
Da su pametni gradovi naša stvarnost, možemo videti kroz upotrebu nekih globalnih servisa, kao što je Gugl, ali i primenom nekih sistema koji se već koriste u našim gradovima, kao što je praćenje gradskog prevoza ili raskrsnica koje prepoznaju opterećenje saobraćaja u različitim smerovima. Sve su to primeri pametnih gradova koji kod nas već postoje i dokazuju nam da je budućnost uveliko stigla.
