Kako Genesis funkcioniše?
Genesis je, dakle, AI alat koji apsorbuje informacije i detalje o aktuelnim događajima i na osnovu njih kreira novinarske priče. Poput postojećih alata, njime se može upravljati uz pomoć promptova, kako bi finalni rezultat odgovarao uredničkoj politici različitih medija.
Kako piše The Guardian, Google je trenutno u početnoj fazi istraživanja ovog AI alata, koji bi, prema njihovim rečima, mogao pomoći novinarima pri kreiranju naslova ili prilagođavanju stila pisanja. Naglasili su da tehnologija nije namenjena da zameni novinare.
Ovi alati nisu namenjeni da zamene ulogu koju novinari imaju u izveštavanju, kreiranju i fekt-čekingu svojih članaka. Naš cilj je da novinarima pružimo mogućnost korišćenja novih tehnologija na način koji poboljšava njihov rad i produktivnost, baš kao što omogućavamo alate za asistenciju unutar Gmail-a i Google Docs-a.
Predstavnici kompanije Google u izjavi za The Guardian
Za sada, Google je ovaj alat predstavio velikim medijskim kućama poput New York Times-a, Washington Post-a i Wall Street Journal-a koji, po svemu sudeći, nisu bili oduševljeni.
“Deluje nam da se trud koji se ulaže u produkciju tačnih i kreativnih vesti uzima zdravo za gotovo,” kratko su prokomentarisali predstavnici New York Times-a, prenosi The Guardian.
Međutim, ukoliko su planovi kompanije Google takvi da će prioritizovati ovaj alat pri rangiranju medijskog sadržaja, je li uopšte važno ako ga pojedini mediji ne prihvataju?
Osim toga, nije li jedan od argumenata zagovornika AI alata da, prihvatili vi njih ili ne, vaša konkurencija zasigurno hoće?
Tome u prilog svedoče i podaci računovodstvene grupe KPMG objavljeni prošlog meseca, koji pokazuju da AI alati mogu zameniti oko 43% poslova koje obavljaju autori, pisci i prevodioci.
Šta o tome misle novinari?
Razgovarali smo sa dvema novinarkama iz različitih redakcija, kako bismo saznali koje je mišljenje profesije o upotrebi AI alata u novinarstvu, kada oni mogu biti korisni a kada štetni, i može li publika prepoznati AI generisani sadržaj od autorskog.
Za WebMind govore novinarke Sanja Kosović i Irena Čučković.
WEBMIND: Mogu li AI alati biti korisni novinarima i u kojim situacijama?
SANJA: Smatram da AI alati mogu biti veoma korisni novinarima i unutar samih redakcija, posebno manjih. Od novinara, posebno u lokalnim redakcijama, danas se često očekuje da budu jack of all trades, odnosno da se u sve razumeju po malo: počev od društvenih mreža, preko videa, montaže, pa nekad i grafičkog dizajna – i onda se vraćamo na njihov glavni posao, što je novinarstvo. Tako mali timovi neretko budu pretrpani hrpom nekih “nenovinarskih” poslova, a posebno ako je u pitanju medij civilnog društva, koji podrazumeva i pisanje projekata, izveštaja i slično, što oduzima mnogo vremena, a neophodno je za rad i funkcionisanje redakcije.
Smatram da AI može znatno pomoći novinarima, da bude neki vid asistenta, tako što će ubrzati i olakšati taj deo “nenovinarskog” posla. Osim toga, AI alatke znatno mogu olakšati i rad na istraživačkim pričama. Na primer, slanje 200 Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja na 200 različitih adresa je posao koji oduzima mnogo vremena i živaca. Zamisli sada, umesto da sediš i klikćeš po nekoliko sati da se pošalju svi ti mejlovi – AI to uradi umesto tebe u roku od kojeg minuta: počev od prikupljanja adresa, preko prilagođavanja tih zahteva, a na kraju i samog slanja.
IRENA: Verujem da AI alati mogu biti korisni, mada do sada nisam imala prilike da ih koristim konkretno u svom novinarskom radu. Pretpostavljam da AI alati mogu olakšati novinarima/kama obavljanje nekih rutinskih poslova i tekstova koji ne zahtevaju visok stepen kreativnosti. Kao i u slučaju svake druge tehnologije, pitanje je njene primene i toga kako ćemo je učiniti korisnim pomoćnim sredstvom za nas.
WEBMIND: Kada oni mogu biti štetni po medijski sadržaj?
IRENA: Onda kada se u potpunosti oslonimo na AI alate. Mislim da nam oni mogu biti pomoć u radu, ali nikako ne mogu zameniti novinara/ku u potpunosti. To znači da je za neki sadržaj koji je kreiran uz pomoć AI ipak važno da on prođe i novinarsku proveru kojom će se možda urediti neki njegovi segmenti.
SANJA: Ja lično ne vidim veliku štetu, ali, kao i sa svim tehnologijama, mogu biti štetni u zavisnosti od toga u koje svrhe i na koji način će ga sam korisnik/novinar koristiti. Ja, lično, gledam na AI kao na neki “produžetak” naših veština i sposobnosti. Imam utisak kao da će AI alati u bliskoj budućnosti biti ono što je Google danas – sasvim normalna i uobičajena alatka. Ukoliko tako gledamo, možemo i sami reći da se primeti po kvalitetu teksta kada je nešto nedovoljno istraženo, traljavo, sa Vikipedije i slično, a kada je u neki rad uloženo dosta truda.
WEBMIND: Velike medijske kuće poput Reuters-a već neko vreme koriste AI alate za pomoć pri pisanju vesti, ali je i u tim slučajevima neophodna intervencija novinara/urednika pri pregledu i fekt-čekingu. Koje je vaše mišljenje o toj praksi?
SANJA: Smatram da je to sjajno. Kada su u pitanju faktografski žanrovi, koji su generalno pisani po nekom, nazovimo to, šablonu, da će AI tu dosta ubrzavati i olakšavati posao novinarima, ali da, naravno, uvek bude neophodna intervencija novinara. Ubrzavanjem tih rutinskih poslova, pa i rada na svim nenovinarskim delovima posla u redakcijama, novinari će imati više vremena da se posvete ozbiljnim pričama i ozbiljnom novinarskom radu, samim tim što su novinari danas, posebno u lokalnim redakcijama, mahom konstantno u nekom burnout-u.
IRENA: Kao što rekoh, smatram da AI alati mogu biti dobra stvar za novinare onda kada su oni obučeni da ih koriste i kada se ne oslanjaju u potpunosti na tehnologiju, već je koriste kao pomoćno sredstvo kako bi brže ili efikasnije obavili određeni posao.
WEBMIND: Smatraš li da su AI alati korisni za automatizaciju novinarskih poslova kao što je SEO, priprema copy-a ili čak pisanje medijskih projekata?
IRENA: Rekla bih da za njih važi isto što i za novinarsku praksu – ne znam koliko bi bilo pametno prepustiti da isključivo AI piše SEO i copy-je, pa i medijske projekte, ali sigurno može biti od pomoći u nekim aspektima, kao što je, na primer, istraživanje određene teme.
SANJA: Apsolutno. Već sam navela i projekte i društvene mreže kao primer. Volela bih da napomenem da ne mislim će AI umesto novinara u potpunosti raditi taj posao, ali svakako da će mnogo olakšati, samim tim što će dati neke ideje, pa onda korisnik može na osnovu toga da to prilagodi. Novinarstvo i mreže su kreativni poslovi, te se neretko dešava da ljudi u tim profesijama imaju neke kreativne blokade. Meni se više puta desilo da sedim i gledam u neki copy i da ne mogu da ga smislim jer mi “stoji mozak”. Onda odem na ChatGPT i bam – njegov predlog me podstakne na neko novo razmišljanje.
WEBMIND: Pošto ste i same učestvovale u pisanju projekata, mislite li da će se organizacije u velikoj meri oslanjati na ove alate i da li će to uticati na kvalitet i konačnu ocenu projekta? Drugim rečima, je li lako uočljivo ako neko koristi AI u ove svrhe?
SANJA: Mislim da sve zavisi od toga u čijim rukama je AI alat, te da će se znatno osetiti razlika kada je nešto napisano samo uz asistenciju AI-a, i kada je nešto mahom napisano uz pomoć AI-a. Ipak, kod samih projekata, važna je ideja i originalnost, način na koji će ta ideja biti realizovana; potrebna je doza kreativnosti i neke autentične “ljudskosti”, po mom mišljenju, isto kao i u drugim kreativnim poslovima. AI može nama da pomogne sa nekim rutinskim stvarima, sa birokratskim načinom izražavanja kada je u pitanju pisanje projekata i slično, ali, što se mene tiče, ne može baš da zameni tu našu autentičnost. Ipak je to samo alatka koju je napravio čovek i koja uči iz naših iskustava.
IRENA: Ono što je moje dosadašnje iskustvo korišćenja AI u pisanju jeste da su opisi koje možete dobiti često uopšteni, i na osnovu toga se donekle može zaključiti da li je neko koristio AI. Sa druge strane, ChatGPT mi je bio koristan u pisanju projekata, ali ne kao alat koji će nešto napisati umesto mene, već kao vrsta napredne pretrage u istraživanju, gde zadam određenu temu i onda tražim da me odvede ka izvorima iz kojih je povukao neke svoje tvrdnje. To je vrsta pretrage koju bih mogla obaviti i na „old school“ način, ali ovako uštedim neko vreme i za takve stvari mi je ChatGPT prilično koristan.
