Prva američka procena DeFi rizika tvrdi da su kripto tržišta pretnja po nacionalnu bezbednost 

DeFi prostor u brojkama 

Verovatno već imate neku predstavu o tome šta je DeFi, ali u svrhu boljeg razumevanja ovog teksta osvrnućemo se na najčešće korišćenu definiciju. DeFi predstavlja virtuelne protokole i usluge koje se koriste za peer-to-peer (P2P) transakcije i gotovo po pravilu se oslanjaju na pametne ugovore izgrađene na blockchainu. 

Prema podacima pomenutim u izveštaju „DeFi Illicit Finance Risk Assessment” iz 2023. godine, koje je objavilo američko Ministarstvo finansija, postoji na hiljade entiteta koji nude DeFi usluge, iako je samo mali broj njih registrovano ili beleži značajnu aktivnost korisnika. 

Kada je reč o tržišnoj vrednosti, gotovo je nemoguće da se ona precizno utvrdi. Agregator podataka koji je citiran u ovom izveštaju i koji prati oko 2.000 DeFi usluga širom sveta, procenio je ukupnu vrednost kripto imovine zaključane u nekom protokolu (eng. total value locked – TVL) na 39,77 milijardi US dolara zaključno sa 19. decembrom 2022. godine. 

21/ I read the Assessment as a major warning shot for crypto: The United States is going to be swinging.

Remember, everything we've seen so far has mostly been enforcement against CeFi.

I think this could be the moment where DeFi fundamentally changes.

I hope I'm wrong.

— Orlando Cosme (@Orlando_btc) April 6, 2023

Kategorija DeFi usluga sa kojima ste verovatno najviše upoznati jesu decentralizovane menjačnice (DEX). Naime, postoji oko 650 DEX-a sa kombinovanom vrednošću od 15,85 milijardi US dolara, pokazuju podaci od 19. decembra 2022. godine. 

Posle DEX-a, DeFi usluge koje imaju najveći zabeleženi TVL jesu davanje ili uzimanje pozajmica, a čija je procenjena vrednost oko 10,85 milijardi US dolara na osnovu 197 pojedinačnih pružalaca usluga. 

Takozvani yield protokoli koji nagrađuju korisnike za ulaganje virtuelnih sredstava na servisima takođe čine značajan udeo; 60 ovakvih protokola ima kombinovanu TVL od preko 8,66 milijardi US dolara. 

DeFi usluge sa manje značajnim udelom uključuju građenje na unakrsnim čejnovima (eng. cross-chain bridges), likvidno ulaganje (eng. liquid staking) i algoritamske stablecoin-ove (eng. algorithmic stablecoins).  

Bez obzira koliko ovi brojevi isprva zvučali impresivno, oni zapravo predstavljaju relativno mali udeo ukupne aktivnosti na tržištima virtuelnih sredstava. Preciznije, prema drugom agregatoru podataka navedenom u ovom izveštaju, oni čine samo 3% ukupne aktivnosti upravljanja virtuelnom imovinom. 

Dakle, problem sa kojim ovaj izveštaj pokušava da se uhvati u koštac jeste da pružaoci DeFi usluga ne sprovode kontrole protiv pranja novca/borbe protiv finansiranja terorizma (eng. Anti-Money Laundering/Combating the Financing of Terrorism – AML/CFT) ili druge procese za identifikaciju klijenata, što bi trebalo da se promeni u bliskoj budućnosti kako bi se smanjila količina nezakonitih aktivnosti. 

Prepoznati DeFi rizici 

U ovom izveštaju primetno je da se DeFi doživljava kao beskrajan prostor za nezakonitu dobit, s obzirom na to da ova oblast za sada nije regulisana. 

Izvor: 2023 DeFi Illicit Finance Risk Assessment 

I ne samo to, već je jasno iskomunicirano da su decentralizovana kripto tržišta pretnja po nacionalnu bezbednost. Kako tvrde, ono što DeFi čini privlačnijim za kriminalce jeste to što, u mnogim slučajevima, nisu u obavezi da pruže informacije o identifikaciji korisnika. Pored toga, to je ono što onemogućava praćenje ovih nezakonitih prihoda. 

U izveštaju se prepoznaju sledeće tehnike koje pomenuti akteri koriste za pranje novca: 

1. DEXs i Cross-Chain Bridges – Obično se koriste za pretvaranje jednog virtuelnog sredstva u drugo; 
2. Mixers – Efikasne za brisanje traga izvora, odredišta ili iznosa uključenog u transakciju, što se može obaviti kroz različite mehanizme; 
3. Liquidity Pools – Stavljanjem sredstava u tzv. liquidity pools, pomenuti subjekti mogu da generišu sredstva od naknada za trgovinu virtuelnim sredstvima. 

Pored pranja novca, subjekti koji čine pomenute nezakonite radnje mogu da počine i druge sajber zločine putem hakovanja i pljački na DeFi servisima, navodi se u izveštaju. 

Među njima su: 

• Ransomware; 
• Krađa; 
• Prevare i podvale; 
• Trgovina drogom. 

Sa druge strane, naglašeno je da je tek nakon procene rizika moguće zabeležiti potencijalne prednosti DeFi usluga. 

Na koga se odnosi ovaj izveštaj?   

Ovaj izveštaj se odnosi na finansijske institucije koje su obavezane Zakonom o bankama kojim je uređena i tajnost podataka (eng. Bank Secrecy Act – BSA) i srodnim propisima kako bi pomogli vladi u otkrivanju i sprečavanju pranja novca. Međutim, ona „ne menja postojeće zakonske obaveze, ne izdaje bilo kakva nova regulatorna tumačenja ili uspostavlja bilo kakva nova nadzorna očekivanja.” 

This is why I've taken a backseat from DeFi and reduced my accumulation over the last few months. I see the value in certain projects but I see the risk to growth from terrible U.S. regulation and attacks.

The Treasury see's it as a threat to the FEDs ability to print money and… https://t.co/MP1dkVri7C

— DivXMaN (@crypto_div) April 6, 2023

Štaviše, ovaj izveštaj bi trebalo da posluži privatnom sektoru kao smernica za strategije ublažavanja rizika protiv zloupotrebe DeFi usluga i za unapređivanje kontrole sajber bezbednosti.  Drugim rečima, objavljivanje ovog izveštaja znači da su regulatorne politike za DeFi na vidiku. 

Izvor: 2023 DeFi Illicit Finance Risk Assessment  

Ovaj izveštaj je pokrenuo pregršt pitanja. 

Na primer, jedan od argumenata je da DeFi čak i ne podleže BSA pošto nisu posrednici i nemaju direktnog dodira sa sredstvima korisnika. 

2/ The report fails to acknowledge the fact that DeFi interfaces are not intermediaries, do not handle user funds, and are in fact not subject to the Bank Secrecy Act. pic.twitter.com/0hTzjer3YJ

— willywonka.eth ⌐◨-◨ (@willyogo) April 7, 2023

Štaviše, tvrdi isti korisnik, DeFi interfejsi ne omogućavaju transakcije koje već nisu dostupne svakome ko ima internet konekciju. 

S druge strane, u izveštaju se tvrdi da će subjekti koje je BSA definisala kao finansijske institucije, bez obzira da li su centralizovane ili decentralizovane, morati da ispoštuju navedene obaveze. 

Izvor: 2023 DeFi Illicit Finance Risk Assessment 

Ne čudi činjenica da su se složili da se „najviše pranja novca, finansiranja terorizma i nezakonitog prenosa novca po obimu i vrednosti transakcija najčešće dešava u fijat valuti ili u svakom slučaju tradicionalnijim metodama koje su izvan ekosistema virtuelne imovine.”