Šta je zavisnost od telefona?
Na samom početku treba reći da mnogi naučnici nisu zadovoljni terminom „zavisnost od telefona“ i tvrde da se taj termin previše koristi, čime se umanjuje ozbiljnost ovog poremećaja.
Umesto toga, treba da naučimo da razlikujemo simptome koji podsećaju na zavisnost i pravi psihijatrijski poremećaj.
Umesto da ih posmatramo kao sredstvo koje izaziva zavisnost samo po sebi, pametni telefoni su sredstvo koje nam omogućava pristup potencijalnim aktivnostima koje izazivaju zavisnost i koja imaju loš uticaj na zdravlje (…). Kao kad bismo rekli da je neko zavisnik od boce umesto od alkohola ili zavisnik od igle a ne od određene droge.
Carbonell X, Panova T and Carmona A (2022)
Commentary: Editorial: Significant influencing factors and effective interventions of mobile phone addiction.
Front. Psychol. 13:957163. doi: 10.3389/fpsyg.2022.957163
Drugim rečima, ne treba govoriti o zavisnosti od telefona već o zavisnosti od aktivnosti koje nam telefoni omogućavaju, što znači da treba da usmerimo pažnju na ponašanje a ne na uređaj.
U stvari, „problematična upotreba pametnih telefona“ se na početku odnosila na kockanje, problematičnu upotrebu društvenih mreža ili gejminga. Ili, preciznije rečeno, kada te aktivnosti počnu da negativno utiču na našu svakodnevnicu.
Razlog zbog koga pametni telefoni povećavaju potencijalno štetna ponašanja jeste zato što su dostupniji i pristupačniji.
Štaviše, čak i ako ponašanje ne preraste u poremećaj, ljudi nisu svesni da treba da zatraže profesionalnu pomoć zato što su i svi oko njih na pametnim telefonima.
Zavisnost od pametnih telefona raste širom sveta
Uprkos činjenici da je ova tema bila predmet mnogih debata u poslednje dve decenije, ipak nemamo dovoljno pouzdanih empirijskih studija o zavisnosti od pametnih telefona.
Bez obzira na to, naučnici su pronašli vredne podatke za merenje zavisnosti od pametnih telefona širom sveta na osnovu meta-analize studija objavljenih u periodu između 2014. i 2020. upotrebom lestvice koja meri zavisnost od pametnih telefona.
Studija je obuhvatala 33.831 učesnika između 18 i 35 godina starosti iz 24 zemlje.
Ovo su najvažniji podaci:
- Više od 80% populacije u zemljama sa visokim prihodima poseduje pametni telefon.
- Polovina korisnika svih pametnih telefona u razvijenim zemljama veruje da ih preterano koriste.
- Najproblematičnija upotreba pametnih telefona primećena je u Kini i Saudijskoj Arabiji, zatim u Maleziji, Brazilu, Južnoj Koreji, Iranu, Kanadi i Turskoj.
Možda se pitate šta je zajedničko za navedene zemlje?
Autori ovog istraživanja tvrde da su sve ove zemlje usmerene na kolektivni identitet (collectivist countries) u kojima je veliki naglasak na važnosti društvene hijerarhije i konformiteta.
Štaviše, poznate su kao zemlje u kojima je naglašena važnost poštovanja društvenih normi (cultural tightness), koja se ponekad može tumačiti kao kulturološko podsticanje da se ostane u redovnom kontaktu pomoću pametnih telefona.
I ne samo to. Postoji veza između kolektivizma i nomofobije, termina koji se koristi da se opiše anksioznost koju osećate kada vam telefon nije pri ruci.
S druge strane, upotreba pametnih telefona u opuštenijim i individualističkim zemljama kao što su Nemačka i Francuska nije toliko problematična.
Kada je reč o uzrastu i polu, mlađa ženska populacija beleži problematičniju upotrebu pametnih telefona.
Posledice preteranog korišćenja pametnih telefona
Problematična upotreba pametnih telefona obično je se povezuje sa vremenom koje provedemo gledajući u ekran (screen time).
Međutim, uprkos uvreženom mišljenju, čak i ako provedemo dosta vremena na telefonu, to ne mora nužno imati negativne posledice, navodi se u prethodno pomenutom istraživanju.
Za neke ljude može biti korisno ako provedu nekoliko sati u razgovoru sa prijateljima, dok na druge, koji koriste društvene mreže svega nekoliko minuta dok pokušavaju da uče ili spavaju, to može ostaviti puno veće posledice.
“Smartphone addiction is increasing across the world: A meta-analysis of 24 countries”, Jay A. Olson, and others.
Kako onda možemo znati je li vreme provedeno na telefonu problematično?
Ovo su neki od najčešćih pokazatelja:
- Kognitivno oštećenje;
- Nizak kvalitet sna;
- Depresija.
Drugim rečima, dokazano je da ograničavanje vremena provedenog na telefonu ima pozitivan efekat na smanjenje depresije i bolji kvalitet sna.
Ali nije baš tako jednostavno, zar ne?
Dodatno istraživanje pokazalo je da među korisnicima koji pripadaju generaciji Z, postoji veza između zavisnosti od pametnih telefona i kompulsivne online kupovine.
I deca nisu nikakav izuzetak od ovog pravila, pokazuju podaci istraživanja BMC Pediatrics. Istraživanje koje je obuhvatilo skoro 600 učenika od 1. do 9. razreda pokazalo je sledeće:
- Više od polovine (53,3%) se može svrstati u kategoriju zavisnika od pametnih telefona;
- U proseku, oni provedu oko 6,85 sati na telefonu svaki dan, što je duplo više nego u periodu pre pandemije;
- Pametni telefoni najčešće se koriste za društvene mreže (77,9%), surfovanje internetom (53,3%), i upotrebu kamere (50,9%);
- Neprijatnost koju izaziva preterana upotreba pametnih telefona najčešće utiče na oči (39,7%) i vrat (39,1%).
Načini za smanjenje upotrebe telefona
Naizgled, samo polovina onih koji pokušavaju da smanje upotrebu telefona kažu da je uspelo u toj nameri.
Mnogi od nas su probali „detoks od društvenih mreža“ bar jednom u životu. Ako se to odnosi i na vas, verovatno znate da rečenice poput: „Želim da napravim pauzu od društvenih mreža“, najčešće prati uzdah iznenađenja i zabrinutost bliskih ljudi.
Tako radikalan potez sigurno je nečim izazvan, zar ne?
Ponekad jeste, ali u nekim situacijama ljudi samo postanu svesni koliko energije im društvene mreže oduzimaju i da žele da vreme troše radeći nešto drugo.
Ukoliko želite da smanjite upotrebu telefona, a da pritom ne uplašite porodicu i prijatelje, probajte neke od narednih saveta:
- Ugasite notifikacije i/ili zvuk na vašem mobilnom telefonu. Na taj način, nećete imati toliko distrakcija, a ipak ćete moći da koristite telefon kad god vi poželite – a ne kad god vas neko pozove.
- Obrišite određene aplikacije sa vašeg telefona. Na primer, ako deinstalirate Instagram, i dalje ćete moći da pristupite vašem nalogu ili da objavljujete postove i storije koristeći pretraživač, ali više nećete po navici proveravati telefon.
- Komunicirajte sa vašim prijateljima i porodicom putem običnog ili video poziva ako već niste u prilici da se vidite uživo. Četovanje možda deluje lako i kao da ne oduzima previše vreme, ali zapravo puno duže traje odgovaranje na prepisku u poređenju sa dužinom prosečnog razgovora. Štaviše, kvalitet razgovora je bolji ako razgovarate uživo ili telefonom, poređenju sa dopisivanjem.
- Pronađite hobije u kojima uživate a koji ne iziskuju gledanje u ekran. Prisetite se neke aktivnosti u kojoj zaista uživate a koja ne podrazumeva upotrebu telefona. Ili potražite neki novi hobi.
- Isključite Wi-Fi kada ga aktivno ne koristite To ima mnogo prednosti, uključujući duže trajanje baterije, a tako sprečavate i povezivanje telefona sa javnom, nezaštićenom mrežom.
- Držite telefon podalje od sebe u situacijama u kojima je potrebno da ae fokusirate. Kada učite ili radite, čak i kada pametni telefon samo stoji na stolu, i dalje vas podsvesno iskušava da ga uzmete. Ako želite da se skoncentrišete na nešto, držite ga izvan vidokruga.
- Popričajte s bliskim ljudima. Umesto da ih šokirate saopštenjem da napuštate društvene mreže, recite im da ste pronašli hobije u koje biste radije uložili vreme, ili da ste zauzeti poslom ili školom.
- Kontaktirajte prijatelje češće i pitajte ih šta ima novo u njihovim životima ili da li u postoji neki interesantan događaj koji ne treba da propustite. Na taj način ćete prevazići i strah od propuštanja (FOMO) koji ćete sigurno osetiti kada smanjite upotrebu pametnog telefona.
Na kraju, nemojte od toga praviti veliku stvar. Nema potrebe da najavljujete nešto „na sva zvona“ zato što je to u stvari vaša lična odluka i nema potrebe za preteranim objašnjenjima.
Već nakon nekoliko dana, počećete da primećujete male promene u vašem ponašanju.
Na primer, bićete mnogo prisutniji u sadašnjem trenutku umesto hipnotisani ekranom pametnog telefona.
Osećaćete potrebu da podelite iskustva sa pojedinačnim prijateljima, u poređenju sa deljenjem na društvenim mrežama koje uključuje gomilu drugih ljudi.
Vremenom, shvatićete i da niste toliko nesigurni zato što ne osećate očajničku potrebu za validacijom od drugih, ili konstantnim upoređivanjem svog života sa drugima.
Sve u svemu, iako postoji mnoge prednosti kada društvene mreže koristite pažljivo i uravnoteženo, svaki korisnik treba da odluči sam za sebe šta to tačno znači za nju ili njega.
