Zašto je Blockchain najbolji ishod kripto buma?

Blockchain VS Bitcoin 

Iako je inicijalno osmišljen za Bitcoin (BTC), danas se njegova primena uveliko proširila, a neizostavan je i za sve druge kriptovalute. One zapravo predstavljaju sredstvo razmene jednako kao što je to američki dolar, ali razlika je u tome što su kriptovalute digitalne i broj ljudi koji je počeo da ih koristi je znatno manji. Barem za sada. 

Takođe, blockchain može da sadrži podatke kao što su kopije dokumenata, podaci o transakcijama i još mnogo toga. To znači da je potencijal blockchaina daleko veći od Bitcoina i kriptovaluta, i može se koristiti za različite vrste trgovina, kao što je glasanje i slično. 

Blockchain VS banke

Oni koji su i dalje skeptični u pogledu blockchaina često se pitaju zašto bi trebalo da se odluče za ovakav vid poslovanja umesto za banke. Postoji nekoliko razloga: 

• Banke imaju ograničeno radno vreme i ne rade za praznike i vikende, dok je blockchain dostupan u svakom trenutku. 
• Banke imaju fiksne naknade za transakcije, bilo da koristite karticu, čekove ili prenos s računa na račun. U slučaju kriptovaluta, to zavisi od chaina koji koristite, ali uglavnom korisnici određuju visinu naknada ili plaćaju samo porez na dobit. 
• Ako ste korisnik banke, brzina transakcije može potrajati i do nekoliko dana, na primer u slučaju međunarodnih transakcija. Kod kriptovaluta će vam trebati nekoliko minuta ili eventualno do sat vremena ako imate slabiju internet konekciju. 
• Ako ste korisnik banke, vaš identitet (puno ime, datum rođenja, JMBG i dr) su uvek vidljivi zaposlenicima, na bankovnom računu ili kartici, dok kod kripto trgovina možete ostati potpuno anonimni. 
• Za banke je potrebno da imate neophodna lična dokumenta (lična karta, račun u banci, mobilni telefon itd), a uz kripto vam je potreban samo pristup internetu i mobilnom telefonu. 
• Kada je reč o privatnosti, vaši lični podaci zavise od bankovnih servera koji mogu postati ugroženi. Kod kriptovaluta, iako se transakcijama može ući u trag, vaši lični podaci nisu dostupni nikome osim vama. 
• Banke ponekad mogu da odluče da stopiraju vašu transakciju ako im nešto deluje sumnjivo, dok kripto možete koristi na koji god način želite. 

Kako funkcioniše blockchain?

Ako ste apsolutni početnik, možda će vam biti lakše da razumete blockchain kao neku vrstu baze podataka. Ono što je drugačije u poređenju sa tradicionalnom bazom podataka je da je blockchain strukturiran u grupama, takozvanim blokovima, sa ograničenim kapacitetom skladištenja. 

Od čega je blockchain napravljen?

Jednom kada se kapacitet bloka popuni, on se zatvara za dalje izmene i povezuje sa prethodno zatvorenim blokom, formirajući lanac (chain), odnosno blockchain. Svaki novi blok se dodaje na kraju lanca, što znači da je uskladišten linearno i hronološki. 

Moreover, when added to the chain, each of these blocks is marked with a timestamp. Once data is validated, it becomes irreversible. 

Štaviše, kada se doda na chain, svaki od ovih blokova dobija vremensku oznaku (eng. Timestamp).  Kada se utvrdi valjanost podataka, on dobija svoju konačnu formu i ne možete se vraćati na njega (osim u izuzetnim slučajevima, što ćemo objasniti u nastavku). 

No, da bismo objasnili kako blockchain funkcioniše, prvo moramo da identifikujemo tri osnovna elementa: 

• Podaci – Svaki blok sadrži određene podatke. 
• Nonce – Skraćenica za “broj koji se koristi samo jednom” i nasumično se generiše za svaki blok. 
• Hash – Broj koji je trajno povezan sa noncem. Njegova vrednost je veoma mala i zato počinje sa mnogo nula. 

Šta je rudarenje (mining)?

Blokovi nastaju kroz proces takozvanog rudarenja, što je zapravo referenca na iskopavanje zlata. Svaki blok nema samo svoje ‘nonce’ i ‘hash’, već i čuva informacije o svim drugim blokovima u lancu – i zato je rudarenje proces koji vremenom postaje sve teži. 

Baš kao i u iskopavanju zlata, počinjete od lakih ‘nalazišta’, ali, kako kopate sve dublje, postaje kompleksnije pronaći rude zlata. Da bi neki blok zvanično postao deo blockchaina, potrebno je da ga većina računara na mreži validira (eng. Proof of Stake). 

U proseku, novi blok nastane na svakih 10 minuta. 

Foto ilustracija: Freepik

Prednosti blockchaina

Prednosti blockchaina su brojne i obično se odnose na sledeće: 

• Eliminiše se mogućnost ljudske greške; 
• Smanjuju se troškovi za administrativne takse i sl; 
• Nije podložan korupciji, budući da je decentralizovan; 
• Bezbedniji je i privatniji u poređenju s tradicionalnim finansijskim transakcijama; 
• Promoviše transparentnu tehnologiju i pojačano vlasništvo korisnika nad podacima; 
• Predstavlja bezbedniju alternativu za čuvanje privatnih informacija tokom regularnih aktivnosti kao što su bankarstvo ili glasanje. 

U čijem je vlasništvu blockchain?

Kada razmišljate o blockchainu, jedno od prvih pitanja koje vam padne na pamet je – u čijem je vlasništvu blockchain? 

Odgovor na ovo pitanje i jeste svrha blockchaina. 

Ne postoji nijedna osoba ili grupa koja je vlasnik blockchaina.   

Tačnije, ako to razmatramo na primeru Bitcoina, možete videti da svi korisnici koji su deo mreže imaju udeo u donošenju odluka – bez njihove validacije, nikakva promena ne može biti odobrena. 

Primene blockchain tehnologije

Blockchain je nastao s konkretnom idejom, ali se važnost njegove primene vremenom razgranala: 

• Blockchain tehnologija može poboljšati komunikaciju i saradnju u lancu snabdevanja. 
• Može da poboljša efikasnost lanca snabdevanja i da eliminiše gubitke oštećene ili izgubljene robe. 
• Takođe se može koristiti za smanjenje papirologije, vreme obrade i povećanje opcija finansiranja za mala preduzeća. 
• Blockchain može da smanji bezbednosne rizike, eliminiše prevare i obezbedi transparentnost na skalabilan način. 
• U kontekstu kripto trgovine, blockchain vodi evidenciju o svakoj transakciji i zato je superioran u poređenju sa gotovinom. 

Istorija blockchaina

Za manje od 15 godina, blockchain je transformisao svet kakav poznajemo. Sa svakom novom inovacijom, čini se da može unaprediti budućnost čovečanstva i napraviti revoluciju u načinu na koji razmišljamo o novcu, vlasništvu, proizvodnji dobara ili umetničkom stvaranju, kao i o ljudskoj povezanosti. 

Aleksandar Matanović, CEO & Founder of ECD

Počeci usvajanja blockchaina

U nastavku hronološki najvažnije prekretnice u razvoju blockchaina: 

1991 – Istraživači Stjuart Haber i V. Skot Storneta po prvi put su predstavili ideju o blockchain tehnologiji. 

2008 – Osoba (ili grupa) pod pseudonimom Satoši Nakamoto je objavila “Bitcoin: A Peer-to-Peer Electronic Cash System”. 

2009 – Prva realna primena blockchain tehnologije napravljena je u Bitkoin transakciji između Satošija Nakamota i kompjuterskog naučnika Hala Finija. 

2010 – Prvu ikada kupovinu Bitkoina napravio je programer Laslo Hanycez. Iskoristio je 10.000 BTC da kupi dve pice u vrednosti od 60 dolara. Kasnije te godine, tržišna kapitalizacija Bitkoina premašila je milion dolara. 

2011 – Jedan Bitkoin vredeo je koliko i jedan dolar, a organizacije kao što je Wikileaks počele su da prihvataju BTC donacije. 

2012 – BTC ulazi u pop kulturu i pominje se u TV serijama kao što su “Dobra žena”, a dobija i sopstveni časopis “Bitcoin Magazine”, koji je pokrenuo BTC developer Vitalik Buterin. 

2013 – Jedan BTC raste do vrednosti od 100 dolara, a tržišna kapitalizacija je premašila milijardu dolara. 

2014 – Mnoge velike kompanije usvojile su BTC (Zynga, PayPal), dok je Buterin prikupio 18 miliona dolara u BTC-u za svoj Ethereum projekat. Takođe, mintovan je prvi NFT. 

What is blockchain? pic.twitter.com/vTyWA4snXQ

— Vala Afshar (@ValaAfshar) November 17, 2022

Šira primena blockchaina

Nakon nekoliko godina, čak su i najskeptičniji među nama počeli da uviđaju prednosti blockchaina, te njegova primena postaje sve veća: 

2015 – Preko 100.000 prodavaca počelo je da prihvata BTC

2016 – Tehnološki gigant IBM predstavio je svoje viđenje BTC primene u cloud tehnologiji. 

2017 – Jedan BTC dobija vrednost od 1.000 dolara, a kitalizacija kripto tržišta procenjena je na 150 milijardi dolara. 

2018 – IBM predstavlja blockchain bankarsku platformu. 

2019 – Kineska centralna banka najavila je razvoj sopstvene kriptovalute. 

2020 – Godina pandemije pokazala je da blockchain može biti neizmerno vredan za skladištenje medicinskih podataka i informacija o pacijentima. Do kraja 2020. godine BTC je vredeo skoro 30.000 američkih dolara. 

2021 – BTC je postao zvanično sredstvo plaćanja u El Salvadoru, dok je Tesla kupio 1,5 milijardi dolara u BTC-u. Istovremeno, popularnost Web 3.0 i Metaverse je na vrhuncu. 

2022 – Kao posledica inflacije, vrednost kripto tržišta smanjila se za dva triliona dolara.  

Da li je blockchain budućnost? 

Iako je blockchain prvenstveno korišćen u industriji bankarstva i finansija, on je zapravo tehnologija ‘opšte namene’, što znači da se može koristiti u različitim sektorima. Stručnjaci veruju da ovde leži potencijal blockchaina te da će on obeležiti narednih nekoliko godina. 

Kristos Makridis, profesor na Državnom univerzitetu Arizone

Najvažniji pokretači tehnologije

Oblasti u kojima se očekuje da blockchain najviše doprinese: 

• Pametni ugovori – Dizajnirani su da automatizuju ugovoreno izvršenje i isporuku pomoću jednostavne komande “kada/ako ______”. 
• IoT – Primena blockchaina će poboljšati IoT lanac snabdevanja i upravljanje IoT uređajima. 
• NFT – Na osnovu blockchain tehnologije, NFT-evi mogu uticati ne samo na digitalnu umetnost već i na saobraćaj, obrazovanje, marketing i još mnogo toga. 
• Sajber bezbednost – Sajber kriminalci ne mogu da pristupe blockchain-u jer je decentralizovan i potrebna je saglasnost većine korisnika da bi se nešto izmenilo. 
• Kriptovalute – Blockchain je za sada jedini način da se transakcije prate a da ipak bude obezbeđena potpuna privatnost i ispravnost. 

Kako blockchain može revolucionarizovati glasanje?

Okrenimo se na trenutak fikciji i probajmo zamisliti kako bi blockchain tehnologija mogla da se implementira u sisteme glasanja.  

Recimo da je svakom građaninu dodeljen token, a svakom kandidatu adresa ‘walleta’. Glasanje bi i dalje ostalo anonimno, ali bi svaki glas mogao da se prati u realnom vremenu, eliminišući svaki falsifikat ili nenamerne ljudske greške napravljene tokom brojanja glasova. To ne samo da bi glasanje učinilo transparentnijim, vremenski efikasnijim i jeftinijim, nego bi podstaklo i veći broj ljudi da izađu i glasaju, znajući da će rezultati biti pouzdani. 

Znajući da političke stranke širom sveta ucenjuju ljude da glasaju za njih kako bi zadržali posao, ako bi se uvela blockchain tehnologija, to bi bilo nemoguće, kao što je pokazao primer u Zapadnoj Virdžiniji. 

Foto ilustracija: Freepik

Šta nije u redu sa blockchain-om danas?

Uz sve prednosti koje idu uz blockchain tehnologiju, dolazi veliko interesovanje i ogroman broj korisnika; međutim, kad god je finansijska dobit u pitanju, postoje ljudi koji će pokušati da dođu do njega kršeći pravila. 

Da li blockchain može biti hakovan?

Kada je reč o blockchainu, svako odstupanje od propisanih pravila je mnogo uočljivije i, zahvaljujući mogućnosti praćenja transakcija, nemoguće je da se iko provuče. Međutim, bilo je hakerskih pokušaja u prošlosti. 

Određene bitkoin berze su bile hakovane i, kao posledica toga, ljudi koji su držali svoja sredstva na tim tržištima izgubili su sve. Dakle, svaki put kada premestite BTC (ili ga ukradete, u ovom slučaju), može se ući u njegov trag i utvrditi gde je prebačen, ali identitet korisnika (odnosno hakera) može da ostane anoniman. 

Hakovanje blockchaina je mnogo teže. Već smo pomenuli da su te ‘baze podataka’ iste na svačijem računaru tako da, ako bi haker probao da izmeni podatke kako bi ukrao sredstva od korisnika, to ne bi bilo u skladu sa većinom mreža i stoga bi promena bila nevažeća. 

Osim toga, to bi bilo moguće samo ako bi haker kontrolisao preko 50% ukupnog broja blockchain kopija. Čak i ako je taj uslov ispunjen, oni bi morali da izmene sve prethodne blokove, vremenske oznake i hash-ove, što bi zahtevalo apsurdno velike svote novca i ljudskih resursa.  

Drugim rečima, možete mirno da spavate. 

Ostale manjkavosti blockchaina

Vremenom su prepoznate i određene manjkavosti u blockchainu. One se uglavnom odnose na: 

• Rudarenje je skup i energetski zahtevan proces. Postoji čak i podaci da, na globalnom nivou, Bitkoin troši više energije od cele Danske. 
• Mnogi su kritikovali Bitkoin zbog toga što ne može obraditi puno transakcija za kratko vreme, ali danas neki chain-ovi mogu mnogo brže to da naprave. 
• Blockchain ima istoriju korišćenja na dark web-u i njegova loša reputacija je nažalost ostala poznata do danas. 
• Izostaje regulacija – odnosno zakonska regulativa varira od zemlje do zemlje i to je razlog zašto mnogi još uvek nemaju poverenja u blockchain. 
• Neki tvrde da određeni chainovi proizvode ogromno zagađenje po okolinu.