U nastavku teksta, predstavićemo vam pionire u ovoj oblasti, kao i neke od uspešnih projekata, a objasnićemo vam i zašto je Solana mnogo bolji izbor od Ethereuma kada je u pitanju decentralizovana filantropija.
Tradicionalni sistem donacija je OUT – Kripto Filantropija je IN
Filantropija je dobrotvorno davanje pojedinaca i organizacija značajnim ciljevima i uključuje doniranje novca, ulaganje vremena, ali i druge oblike altruizma. Početak pandemije samo je uvećao postojeće globalne probleme i doprineo većem siromaštvu, gladi u svetu i lošim uslovima života uopšte. Nikada nije bilo toliko teško za prosečnu osobu, koja je takođe pogođena ovim okolnostima, da se uključi u filantropiju, a u isto vreme ona nikada nije bila potrebnija.
Mit je da samo ogromne svote novca mogu napraviti razliku. Svaki dinar, ako se nalazi u pravim rukama jeste vredan. I tu dolazimo do prvog problema.
Foto ilustracija: Freepik
Verovatno vas je na ulici zaustavio predstavnik neke dobrotvorne organizacije, tražeći od vas donaciju. Ili ste im dali nešto novca samo da ih se otarasite ili ste bili sumnjičavi prema njihovim motivima i pitali se gde će novac zaista završiti. I ne krivimo vas – ako niste uvereni kako je vaš novac doprineo tom cilju, kako onda možete biti sigurni da ga na taj način ne bacate u vetar?
Baš zbog tog nepoverenja, stari sistem donacija mora biti preispitan; trebalo bi da smo dovoljno evoluirali da osmislimo nove načine da pomognemo onima kojima je to potrebno.
Ako bi postojala mogućnost da izaberete cilj kojem želite doprineti, da stupite u kontakt s ljudima kojima pomažete, to bi bio mnogo značajniji odnos prema filantropiji, zar ne?
Ako je vaš odgovor potvrdan, onda imamo dobre vesti – Web 3.0 je to učinio mogućim.
Kripto filantropija se značajno razlikuje od tradicionalnih načina dobrotvornog davanja. Te razlike menjaju demografiju donatora, modele finansiranja, pa čak i motive za doniranje.
Kako funkcioniše Kripto Filantropija?
Kripto filantropija je izuzetno popularna među milenijalcima koji važe za ‘humanitarno nastrojenu generacija’, navodi izveštaj Fidelity Charitable.
- 9 od 10 milenijalaca smatra dobrotvorno davanje važnim delom svog života.
- 3/4 ispitanih milenijalaca sebe smatra filantropima.
Štaviše, ova studija je pokazala da je 45% vlasnika kriptovaluta doniralo najmanje 1.000 američkih dolara u dobrotvorne svrhe u 2020. u poređenju sa 33% drugih donatora. I Ne samo to, #CryptoGivingTuesday je duži vremenski period bio viralni hešteg na Twiteru.
Ipak, 46% kripto donatora kaže da je bilo teško pronaći organizaciju koja prihvata kriptovalute. Srećom, tu u pomoć pristižu decentralizovane autonomne organizacije (DAO).
Da potpuno pojednostavimo sliku – ono što su nevladine organizacije bile na Webu 2.0, to je DAO na Webu 3.0. Bar kada je filantropija u pitanju.
DAO čini zajednica čiji članovi dele interese i vrednosti i obično se okuplja oko cilja u koji članovi te zajednice veruju. Budućnost DAO-a je da bude kompjuterski programirana, bez potrebe za ljudskom intervencijom ili kontrolnom silom, ali još smo daleko od toga. Pošto ne postoji autoritet, razumljivo je da se svaka odluka donosi demokratskim glasanjem.
Da vidimo kako to funkcioniše na primeru DAO Honey Badges, decentralizovane autonomne organizacije koja podupire pokretače promena, pojedince s margina društva, koji su isključeni iz tradicionalnih procesa dodele grantova i stipendijskih programa, ali važe za izuzetne humanitarce koji donose promenu u svojim zajednicama.
“Imamo NFT kolekciju od 10.100 NFT-ova, namenjenih finansiranju pokretača promena. Svrha je da se stvori zajednica kojoj je stalo do davanja i koja želi da pronađe održiv način za to. Sve tantijeme preusmeravamo iz naših sekundarnih tržišta u ‘wallet’ zajednice i onda ih svakog meseca podelimo i distribuiramo pokretačima promenama, koji već čine svet boljim mestom, samo su im bila potrebna dodatna sredstva da bi njihov uticaj bio vidljiviji i učinkovitiji”, objasnila je G. D Anderson, osnivačica Honey Badges-a u podkastu ‘Women of Web 3.0‘.
Izvor: Honey Badges
Drugim rečima, vaša donacija, bez obzira na iznos, predstavlja vaš glas koji vam omogućava da odaberete ko će dobiti sredstva.
Primeri uspešnih projekata
NFT hajp oko digitalne umetnosti nam je pokazao da umetnici mogu dobiti oko 10% tantijema od sekundarne prodaje. Ako to primenimo u nekom drugom okruženju, jasno je kako to može biti ogroman potencijal za humanitarne organizacije.
Na primer, ideja iza ‘The Cova Dignity Collection’ sastojala se u pronalaženju umetnica koje bi donirale novac od prodaje radova i tantijema u dobrotvorne svrhe, što je rezultiralo donacijama u vrednosti od nekoliko hiljada dolara.
“Zašto bih donirala organizaciji koja ima kancelarije širom sveta kada mogu donirati peer-to-peer nekome ko se nalazi u toj situaciji, ko je, na primer, aktivista i umetnik iz Nigerije kome je potreban iPad? Mogu bukvalno da prebacim taj iznos sa mog računa na njihov račun, bez poreskih stopa, bez posrednika, i da znam tačan uticaj koji će ta donacija imati. Ima prostora za takvu vrstu rasprave, da se zapitamo postoji li bolji način za ostvarivanje humanitarnih pomoći danas?”, pita se G. D. Anderson.
Osim toga, tradicionalne kampanje za prikupljanje sredstava iziskuju sumanute količine vremena, energije, novca i tima ljudi koji bi bio posvećen samo tome. Ali, Web 3.0 je ceo proces optimizovao i učinio vremenski efikasnim.
Drugi primer naglašava trend anonimnih kripto donatora. Postoji mnogo razloga zašto bi neko želeo da zadrži svoj identitet skrivenim; kod nekih je to iz emotivnih razloga, dok drugi jednostavno ne žele da ta vrsta medijske pažnje zaseni suštinu – a to je nesebično davanje.
Foto ilustracija: Freepik
Kako je Coindesk naveo u jednom od svojih tekstova, jedna LGBTQ+ dobrotvorna organizacija dobila je ogromnu kripto donaciju i bila je zbunjena zašto bi iko želeo takvo dobro delo učini anonimno. Ispostavilo se da je dobročinitelj bio gej muškarac koji nikada ranije nije donirao LGBTQ+ organizacijama jer je ‘u ormanu’ i plašio se da će njegov identitet biti otkriven. Zahvaljujući kriptovalutama, uspeo je da učini dobro delo, a da istovremeno njegova privatnost bude nenarušena.
Zašto dobrotvorne organizacije koriste Solanu umesto Ethereuma?
I za kraj, važno je istaći još jedan aspekt decentralizovane filantropije koji se tiče troškova ali i pozitivnog uticaja na okruženje. G. D Anderson je objasnila i zašto se dobrotvorne organizacije odlučuju za Solanu umesto za popularniju alternativu, Ethereum.
“Odlučili smo se za Solanu koja je ugljenično neutralna, jer smo želeli da napravimo izbor koji odražava vrednosti našeg projekta – pristupačnost, ekološku odgovornost i upoznavanje sa blockchain tehnologijom. Ovo poslednje znači da kada žene jednom uđu u Ethereum, one se nikada ne pomeraju, dok 27-godišnji likovi zarađuju i od na drugih tehnologija. Naša misija je bila da dovedemo što više žena u ovaj novi prostor i za sada smo uspešno uveli oko 1.000 žena u Solanu”, kaže osnivačica Honey Badges-a.
Izvor: G. D Anderson
Ali postoji još jedna, možda i važnija dimenzija. Mnoge od ovih organizacije rade sa zajednicama u Africi da bi ih uveli, recimo, u Ethereum, imaju trošak od oko 200 američkih dolara za incijalni setup. Sa druge strane, sa Solanom, ove zajednice mogu nabaviti početni NFT set za svega 6 dolara.
“Ako koristite Solanu za mintovanje, ona koristi istu energiju kao i dve Google pretrage, tako da je u našem slučaju to bila jedina logična i etična opcija. Takođe, brojni ekološki osvećeni umetnici su imali problem da rade sa kompanijama i projektima koji su na Ethereum-u jer su se osećali kao da nazaduju u pogledu ekološkog učinka ako rade na blockchainu koji je štetan za životnu sredinu.
Brendovi kojima je stalo do toga treba da ostanu dosledni svojim principima”, zaključuje ona.
