Iako je veštačka inteligencija (VI) koncept star skoro 70 godina – prvi put se pojavljuje kao akademska disciplina 1956. godine – tek u poslednjih nekoliko godina je šira javnost počela da se interesuje za ovaj tehnološki fenomen i dobrobiti koje ima na različite sfere naših života.
Međutim, kao što je slučaj sa svime što nije dovoljno poznato, pojavile su se i razni strahovi i predrasude i prema VI. Tako su ljudi počeli da veruju u ekstreme poput onih da će veštačka inteligencija uništiti ljudsku rasu – setite se samo filmova i serija gde su roboti i VI predstavljani kao “loši momci” – do onih malo manje ekstremnih kao što je verovanje da će nam VI preoteti skoro sve poslove.
Neki od tih strahova mogu donekle biti opravdani, ali ono što je važno napomenuti je da nemaju nikakve veze sa tim da će VI pokoriti svet, niti bilo šta slično. Veštačka inteligencija se susreće sa ozbiljnim izazovima, naročito na polju etike, i zasigurno ima neke svoje problematične strane. Srećom, dobre strane VI daleko premašuju one loše.
O benefitima veštačke inteligencije, njenim uticajima i trenutnom stanju, kao i izazovima i potencijalnim preprekama, za WebMind priča dr Dejan Mirčetić, naučni saradnik na Institutu za veštačku inteligenciju Srbije.
WebMind: Kako biste opisali trenutno stanje veštačke inteligencije i njen uticaj na različite industrije?
Dejan Mirčetić: Veštačka inteligencija menja način na koji živimo, radimo i komuniciramo i treba imati na umu da utiče na skoro svaku industriju na svetu. Živimo u eri gde su VI i mašinsko učenje ne samo koncepti, već i ključni elementi koji oblikuju način na koji se poslovanje obavlja.
VI sada ima sve značajniju ulogu u industriji poput zdravstva, gde se koristi za dijagnostiku i predviđanje bolesti, prepoznavanje slika i personalizaciju tretmana pacijenata. U oblasti finansija, VI omogućava predviđanje tržišnih trendova, identifikaciju prevara i automatizaciju procesa. U sektoru maloprodaje, veštačka inteligencija pomaže u personalizaciji korisničkog iskustva, optimizaciji lanca snabdevanja i poboljšanju operativne efikasnosti.
Vrlo je važno naglasiti da je upotreba veštačke inteligencije u industriji transporta i logistike takođe postala sveprisutna. VI sada upravlja autonomnim vozilima, poboljšava efikasnost lanca snabdevanja i omogućava inteligentniji transport.
Takođe, VI preobražava sektor obrazovanja kroz personalizovano učenje i automatizovane ocene. U sektoru energetike, veštačka inteligencija pomaže u predviđanju potrošnje, optimizaciji distribucije i održavanju infrastrukture.
Međutim, iako VI donosi mnoge koristi, ona takođe postavlja i niz izazova, uključujući etička pitanja, pitanja privatnosti i potrebu za regulacijom. Ovo su teme koje će društvo morati da rešava kako se veštačka inteligencija bude dalje razvijala i postajala sve dublje ukorenjena u naš svakodnevni život.
WebMind: Koje su najveće prepreke u prihvatanju i primeni novih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, u poslovnom okruženju?
Dejan Mirčetić: Prihvatanje i primena novih tehnologija, uključujući veštačku inteligenciju, u poslovnom okruženju susreće se sa nizom izazova. Među najznačajnijim je svakako nedostatak razumevanja onoga što VI i nove tehnologije zapravo mogu da postignu. Bez jasnog razumevanja ovih tehnologija, teško je prepoznati kako one mogu biti korisne za organizaciju. Tu je posebno važna i tehnološka pismenost, jer se mnoge organizacije bore da nadmaše jaz u tehnološkoj pismenosti među zaposlenima. Bez pravilne obuke i edukacije teško je implementirati i efikasno koristiti nove tehnologije.
Izvor: Institut za veštačku inteligenciju Srbije
Takođe, može se reći da je veštačka inteligencija relativno nova disciplina, pa se suočavamo sa deficitom kvalifikovanih stručnjaka u ovoj oblasti, što otežava implementaciju i upravljanje ovim sistemima. Među preprekama za prihvatanje VI i novih tehnologija nalaze se i podaci, jer veštačka inteligencija često zahteva velike količine podataka za razvoj algoritama.
Pritom, sa porastom digitalizacije, bezbednost postaje sve veći izazov, a novi sistemi i tehnologije su često meta sajber napada, što znači da organizacije moraju biti oprezne i proaktivne u zaštiti svojih digitalnih resursa.
WebMind: Kako biste objasnili potencijalnu korist primene veštačke inteligencije u poslovanju?
Dejan Mirčetić: Veštačka inteligencija ima potencijal da radikalno transformiše poslovanje, jer donosi brojne koristi, ali i značajne promene u poslovne procese. Zahvaljujući metodama i tehnikama veštačke inteligencije dolazi do automatizacije procesa, pa je pomoću VI moguće automatizovati rutinske i vremenski zahtevne zadatke, čime se oslobađaju resursi i omogućava zaposlenima da se fokusiraju na složenije i strateški važnije zadatke.
Bržom i preciznijom analizom ogromnih količina podataka veštačka inteligencija može da poboljša kvalitet odlučivanja u poslovanju. Takođe, VI može da analizira ponašanje korisnika kako bi ponudila personalizovane proizvode, usluge ili preporuke što značajno utiče na poboljšanje korisničkog iskustva i lojalnosti.
Pored toga, VI može pomoći kompanijama da povećaju svoju operativnu efikasnost, optimizujući lanac snabdevanja, poboljšavajući planiranje resursa i omogućavajući bolje upravljanje rizicima, a može da se koristi i za unapređenje proizvoda i usluga. Zahvaljujući mašinskom učenju mogu se analizirati tržišni trendovi i predvideti buduće promene što kompanijama omogućava da se prilagode promenama na tržištu i tako ostanu konkurentne.
WebMind: Koji su najznačajniji izazovi u vezi sa etičkim pitanjima koja proizlaze iz primene veštačke inteligencije?
Dejan Mirčetić: Etički izazovi u vezi sa primenom veštačke inteligencije su mnogobrojni i složeni. Među ključnim problemima su pitanja privatnosti, pravednost i nepristrasnost, transparentnost, odgovornost, itd.
VI se često oslanja na velike količine podataka, uključujući lične podatke. Kako se ti podaci koriste, kako se štite i ko ima pristup njima su važna etička pitanja.
Takođe, sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji su često „crne kutije“ koje donose odluke bez jasnog objašnjenja kako su do tih odluka došli. Ovo može biti problem u oblastima gde je važno razumeti kako su odluke donete, kao što su medicina, pravosuđe ili finansijske usluge.
Važan izazov koji je pred zajednicom jeste pitanje uticaja VI na zaposlenje. Kako VI preuzima poslove koji tradicionalno obavljaju ljudi, postavlja se pitanje kako će to uticati na tržište rada i šta to znači za prava radnika.
Ovi etički izazovi zahtevaju pažljivo razmatranje i odgovarajuće regulative i stoga je bitno da se, ne samo tehnološka zajednica, već i šira javnost, uključi u ove diskusije kako bi se osiguralo da primena VI odgovara našim kolektivnim vrednostima i interesima.
Imajući to sve u vidu, Institut za veštačku inteligenciju Srbije u saradnji sa Fakultetom organizacionih nauka priprema prvi AI Masterclass koji se odnosi na pravne i etičke izazove regulisanja veštačke inteligencije. Cilj ovog programa jeste unapređenje znanja i razvijanje veština etičkog i pravnog rasuđivanja i upravljanja rizicima razvoja i primene veštačke inteligencije na pojedince i društvo.
WebMind: Kako VI može doprineti unapređenju poslovnih procesa i efikasnosti?
Dejan Mirčetić: Veštačka inteligencija već pruža značajne doprinose unapređenju poslovnih procesa i efikasnosti na brojne načine. VI može da automatizuje mnoge rutinske i ponavljajuće poslove, omogućavajući zaposlenima da se fokusiraju na složenije i strateški važnije zadatke, počev od jednostavnih zadataka, poput automatskog odgovaranja na e-poštu ili upravljanja terminima sastanaka, do kompleksnijih, poput automatizovane obrade i analize podataka. Kada govorimo o prediktivnoj analitici, VI koristi velike količine podataka za predviđanje budućih trendova i rezultata. Na ovaj način preduzeća donose informisane odluke, ali mogu i unapred da prepoznaju probleme i tako iskoristiti moguće prilike.
Izvor: Institut za veštačku inteligenciju Srbije
S obzirom na to da VI može da obrađuje i analizira podatke u realnom vremenu, preduzeća imaju šansu da brzo reaguju na promene u svom okruženju. Ovo može biti posebno korisno u brzo promenljivim oblastima, poput trgovine na berzi ili digitalnog marketinga. VI se može koristiti za unapređenje proizvoda i usluga, na primer putem preporučenih sistema, chatbotova za korisničku podršku ili unapređenja funkcija proizvoda.
Takođe, algoritmi mašinskog učenja mogu da procesuiraju i interpretiraju ogromne količine podataka brže i preciznije od ljudi, što omogućava donošenje boljih odluka zasnovanih na podacima.
Da sumiram, veštačka inteligencija ima veliki potencijal da unapredi efikasnost i produktivnost u različitim sektorima i procesima, ali je ključno da se pri njenoj implementaciji vodi računa o etičkim pitanjima, kao što su privatnost podataka i uticaj na zaposlenje.
WebMind: Kako vidite ulogu veštačke inteligencije u transformaciji tradicionalnih industrija poput proizvodnje i logistike?
Dejan Mirčetić: Čini mi se da veštačka inteligencija igra ključnu ulogu u transformaciji tradicionalnih industrija poput proizvodnje i logistike. Na primer, VI u kombinaciji sa robotikom, može automatizovati mnoge proizvodne procese čime se povećava efikasnost i smanjuje mogućnost grešaka. Ovo može biti posebno korisno za zadatke koji su repetitivni, opasni ili zahtevaju visoku preciznost.
Izdvojio bih i prediktivno održavanje, jer primenom VI i mašinskog učenja, kompanije mogu analizirati podatke sa mašina i opreme kako bi predvideli potrebu za održavanjem ili popravkama pre nego što dođe do kvara. Na ovaj način se smanjuje vreme zastoja i povećava efikasnost.
Ako govorimo o optimizaciji lanca snabdevanja, zahvaljujući VI može se poboljšati tačnost prognoziranja, optimizovati planiranje inventara i unaprediti upravljanje logistikom. Ovi alati identifikuju trendove, predviđaju potražnju i prepoznaju fluktuacije na tržištu, omogućavajući kompanijama da donose informisane odluke. Takvu jednu aplikaciju mi razvijamo na Institutu za veštačku inteligenciju Srbije u saradnji sa domaćom kompanijom “Agromarket” koja je jedan od lidera u agrobiznisu.
Takođe, VI može da poboljša bezbednost na radnom mestu, na primer kroz identifikaciju potencijalnih rizika, praćenje bezbednosnih protokola ili čak prepoznavanje kada su radnici prekomerno umorni.
S obzirom na te potencijale, jasno je da će veštačka inteligencija imati ključnu ulogu u transformaciji proizvodnje i logistike.
WebMind: Kako se VI primenjuje u oblasti medicine i zdravstva i kakav je njegov uticaj na tu industriju?
Dejan Mirčetić: Veštačka inteligencija biva sve značajnija u oblasti medicine i zdravstvene nege, a ima ogroman potencijal da utiče na način na koji se pruža zdravstvena zaštita. Recimo, algoritmi mašinskog učenja su sve precizniji u analizi medicinskih slika poput rendgenskih snimaka, CT skenova i MRI slika, itd. Takođe, VI može da analizira velike količine zdravstvenih podataka kako bi se predvideli ishode lečenja, identifikovali rizici i predvidelo koje bi intervencije bile najefikasnije za određene pacijente.
Veštačka inteligencija takođe može doprineti razvoju personalizovanih tretmana, analizirajući genetske, biološke i kliničke podatke pacijenta kako bi se pružilo najprikladnije lečenje. Treba spomenuti i mogućnost automatizacije brojnih administrativnih zadataka pomoću VI. Ovde mislim na zakazivanja sastanaka, upravljanje medicinskom dokumentacijom, itd.
Zahvaljujući veštačkoj inteligenciji, moguće je ubrzati proces otkrivanja i razvoja novih lekova, analizirajući velike količine podataka o lekovima i bolestima i identifikujući moguće mete za lečenje. Tako, na primer, u našem institutu istraživači u okviru grupe “AI in Healthcare and Lifescience”, između ostalog, rade na razvoju novih lekova, kao i na kreiranju i razvoju digitalnih alata i algoritama koji koriste veštačku inteligenciju za ciljani skrining retkih bolesti kako bi se poboljšala dijagnoza i lečenje pacijenata sa ovim bolestima.
WebMind: Kako veštačka inteligencija može pomoći u rešavanju globalnih izazova poput klimatskih promena ili upravljanja resursima?
Dejan Mirčetić: Veštačka inteligencija ima ogroman potencijal da doprinese rešavanju globalnih izazova poput klimatskih promena ili upravljanja resursima. Ona može biti koristan alat za analizu i predviđanje uticaja klimatskih promena i može pomoći u optimizaciji potrošnje energije i smanjenju emisije ugljen-dioksida.
Takođe, algoritmi mašinskog učenja mogu se koristiti za upravljanje prirodnim resursima na održiv način. Na primer, VI može pomoći u praćenju i zaštiti šuma, predviđanju potražnje za vodom i optimizaciji njene upotrebe ili u upravljanju otpadom.
Pored toga, veštačka inteligencija može pomoći u očuvanju biodiverziteta kroz identifikaciju i praćenje životinjskih vrsta, predviđanje uticaja ljudskih aktivnosti na različite ekosisteme i pružanje uvida koji mogu pomoći naučnicima pri planiranju efikasnih strategija zaštite. Ogroman je potencijal za primenu VI u ovoj oblasti, a upravo i na našem institutu imamo istraživačku grupu “Green AI” koja se, između ostalog, bavi i ovim pitanjima.
WebMind: Koje su najinteresantnije nove tehnološke inovacije u oblasti veštačke inteligencije na koje treba obratiti pažnju?
Dejan Mirčetić: U eri veštačke inteligencije inovacije dolaze brzo i neprekidno. Neke od najzanimljivijih tehnoloških inovacija uključuju generativnu VI (oblast VI koja podrazumeva tehnologije poput Generative Adversarial Networks (GANs) koja omogućava mašinama da kreiraju nove stvari, poput slika, muzike, govora ili teksta), Federated Learning (metoda mašinskog učenja која omogućava mašinama da uče iz distribuiranih podataka koji ostaju na mestu gde su generisani), Transformer Models (modeli, poput Chat GPT kompanije OpenAI se koriste za obradu sekvencijalnih podataka), Explainable AI (pristup koji pokušava da reši problem razumevanja načina na koji VI donosi odluke, omogućavajući ljudima da razumeju, poveruju i efikasno upravljaju VI sistemima), Edge AI (tehnologija koja omogućava procesiranje VI algoritama na samom uređaju, umesto da se podaci šalju na server).
Sve ove inovacije imaju potencijal da radikalno promene način na koji koristimo i razumemo VI, pa je važno da se njihov razvoj kontinuirano prati, jer su mogućnosti koje donosi VI ogromne, ne samo za pojedinca nego i za društvo u celini.
WebMind: Kako biste ocenili trenutno stanje bezbednosti i privatnosti u vezi sa primenom veštačke inteligencije?
Dejan Mirčetić: Bezbednost i privatnost u kontekstu veštačke inteligencije su veoma kompleksne i važne teme. Treba imati na umu da VI nudi ogromne mogućnosti za unapređenje bezbednosti. Na primer, može pomoći u otkrivanju prevara, u zaštiti od sajber napada ili u identifikovanju sumnjivog ponašanja. Međutim, primetna je i zabrinutost u vezi sa uticajem VI na privatnost i sigurnost podataka korisnika.
Izvor: Institut za veštačku inteligenciju Srbije
Važno je da razvoj veštačke inteligencije prati i odgovarajuća regulativa, a Srbija je s tim u vezi početkom godine donela Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije.
Takođe, postoje i tehnički izazovi povezani sa obezbeđivanjem VI sistema. Sistemi za veštačku inteligenciju, posebno oni koji koriste mašinsko učenje, mogu biti podložni različitim vrstama napada, uključujući „adversarial attacks“, gde napadači namerno manipulišu ulaznim podacima da bi prevarili VI.
Zato je izuzetno važno da svi relevantni akteri, državne institucije, privatne kompanije, istraživači i civilno društvo rade zajedno na adresiranju ovih pitanja. Ovo uključuje razvijanje robusnih regulativa, unapređenje tehničkih standarda za bezbednost VI i stvaranje transparentnih i odgovornih praksi za upotrebu VI.
WebMind: Kako vidite budućnost veštačke inteligencije i njen uticaj na naš svakodnevni život?
Dejan Mirčetić: Veštačka inteligencija već ima dubok uticaj na naš svakodnevni život, a taj uticaj će se verovatno samo povećavati u budućnosti. Iako niko ne može da predvidi u kom pravcu će se dalje VI razvojati, čini se da postoji nekoliko ključnih oblasti u kojima će VI najviše transformisati naš svakodnevni život, a to su personalizacija, automatizacija i rešavanje kompleksnih problema.
Već vidimo kako VI personalizuje naše digitalne interakcije, od preporuka za muziku i filmove, do personalizovanih oglasa i proizvoda. Čini se da će se ovo dalje proširiti na sve više aspekata našeg života, uključujući zdravstvenu negu, obrazovanje, radno mesto i druge lične usluge.
Takođe, VI omogućava automatizaciju rutinskih i ponavljajućih zadataka, omogućavajući ljudima da se bave složenijim i kreativnijim zadacima. Imamo prilike da vidimo kako automatizacija utiče na sektore poput proizvodnje, transporta i usluga, a pretpostavljam da će se ovaj trend nastaviti i proširiti I na druge industrije.
Dodatno, VI pruža alate koji mogu pomoći u rešavanju složenih problema, od klimatskih promena do globalnog zdravlja. Na primer, veštačka inteligencija pomaže u modeliranju klimatskih promena, praćenju širenja bolesti ili optimizaciji upravljanja resursima.
Reklo bi se da će budućnost razvoja VI biti uzbudljiva, ali se mora obratiti posebna pažnja na socijalne, etičke i političke implikacije. Naše društvo, uključujući zakonodavce, tehnološke kompanije i građane, trebalo bi da aktivno učestvuje u oblikovanju ove budućnosti kako bi se osiguralo da VI služi dobrobiti svih nas.
WebMind: Kakav je vaš stav o mogućnosti veštačke inteligencije da zameni ljudske poslove? Da li smatrate da bi to moglo imati negativan uticaj na tržište rada?
Dejan Mirčetić: Veštačka inteligencija već ima značajan uticaj na tržište rada i taj uticaj će se verovatno povećavati u budućnosti. Na jednoj strani, VI će automatizovati određene poslove, posebno one koji uključuju rutinske, ponavljajuće zadatke. To će dovesti do gubitka poslova u određenim sektorima.
Međutim, važno je napomenuti da veštačka inteligencija takođe stvara nove vrste poslova. Na primer, potreba za stručnjacima za veštačku inteligenciju, stručnjacima za podatke i drugim srodnim profesijama je u porastu. Osim toga, VI može pomoći u poboljšanju produktivnosti u mnogim industrijama što će, takođe dovesti do stvaranja novih poslova.
Kada se pogleda šira slika, izuzetno je važno da se postoji potreba za proaktivnim politikama koje će pomoći radnicima da se prilagode ovim promenama. Ona bi mogla da uključuje politike za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju radnika, socijalnu zaštitu za one koji izgube poslove i obrazovne politike koje pripremaju mlade ljude za budućnost rada.
Ipak, veštačka inteligencija je samo alat. Kako će uticati na tržište rada zavisi od toga kako je koristimo. Ključno je da stvaramo politike i strategije koje će osigurati da koristi od VI budu široko raspoređene i da se minimiziraju potencijalni negativni uticaji.