Kako da znam da li su gejming navike mog deteta problematične?
Većina dece, misleći podjednako i na dečake i na devojčice, igra video igre bar u nekoj meri, i to najčešće bez ikakvih posledica na druge oblasti života. Štaviše, poznato je da video igre pojačavaju njihovu kreativnost, logično razmišljanje i čine ih digitalno pismenijim i otpornijim.
Međutim, neka deca mogu da postanu opsednuta video igrama i da svoj hobi pretvore u zavisnost. Ne nagoveštavajući da je ovo neophodan ishod gejminga, klinička ekspertkinja iz SAD, Nensi M. Petri, objavila je listu smernica za roditelje o tome kako efikasno ograničiti gejming na zdrav nivo.
Prema izveštaju UNICEF-a “Deca u digitalnom svetu”, ako se vaše dete bori sa ovim stvarima kao posledicom gejminga, verovatno ima problem:
- Lako ulazi u konflikte sa porodicom ili prijateljima;
- Zanemaruje druženja i odgovornosti (kao što su domaći zadaci);
- Počinje da bude anksiozno kada nema pristup internetu;
- 1/5 dece koja imaju opsesiju gejmingom zanemaruju svoje osnovne biološke potrebe (za spavanjem, hranom itd).
Ili, po rečima dr Petri:
Roditelji umeju da se zabrinu kada dete zapostavi domaći zadatak da bi igralo igrice, ili ostaje budno celu noć igrajući igrice i previše je umorno da bi sledećeg dana ustalo za školu. Neki roditelji primećuju da se njihovo dete retko druži uživo sa drugarima i sve slobodno vreme provodi na video igre. Neka deca počinju da prikrivaju koliko vremena provode igrajući video igre.
U sledećim pasusima podelićemo neke od njenih praktičnih, testiranih strategija za kontrolu navika video igara vašeg deteta.
Kako mogu da utičem na gejming navike mog deteta?
Kako dr Petri savetuje, za decu i adolescente mlađe od 18 godina, roditelji bi trebalo da imaju glavnu reč o tome koliko vremena njihovo dete sme da provede igrajući video igre i koje od njih su dozvoljene.
Ako roditelj primeti da se dete muči sa nekim od gorepomenutih simptoma, ovo su strategije da se to efikasno promeni:
1. Video igre su dozvoljene tek kada dete završi ostale obaveze predviđene za taj dan.
Poenta ovog pravila je da deca nauče da je igranje video igara nagrada koju treba da zasluže zbog dobrog ponašanja. Obratite pažnju da dete ne žuri da završi domaće zadatke i druge poslove samo da bi moglo da igra igrice. Štaviše, trebalo bi da proverite da li koristi ChatGPT ili druge alate kako bi “uštedeli” vreme i brže došli do igrica.
2. Stavite jasna ograničenja kada je u pitanju gejming.
U citiranom izveštaju UNICEF-a navodi se da deca u proseku provode do 4 sata tokom školske nedelje i do 7 sati vikendom na raznim aktivnostima na internetu. Iako ne postoji univerzalni konsenzus, savet Američke akademije za pedijatriju je da deca mlađa od 6 godina ne bi trebalo da provode više od jednog sata igrajući igrice radnim danima, ili oko dva sata vikendom. Oni sugerišu i da bi trebalo da uvedete dane kada uopšte neće biti gejminga, ali to isprva može delovati kao prevelika promena, te, ako se odlučite za nju, imajte u vidu da ćete naići na veliki otpor kod deteta.
3. U dizajniranju vaših pravila, razmislite o razumnom vremenskom okviru za preispitivanje.
Dr Petri sugeriše da je lakše olabaviti pravila nego ih pooštriti. Dakle, možda će početni plan biti stroži, ali ga nakon mesec ili da preispitajte i, ako ga se dete pridržava ili su se problemi smanjili, razmislite o tome da popustite pravila.
4. Utvrditi realističnu posledicu za kršenje pravila.
Kada odlučujete o posledicama zbog kršenja pravila, smislite nešto što se može odmah primeniti. Takođe, važno je da sa svojim detetom jasno definišete kakav će biti ishod kršenja pravila, da zna šta ga očekuje, a ne da to ostane nedorečeno. Za kršenje pravila, Dr Petri preporučuje potpunu zabranu bilo kakvih video igara i drugih medijskih sadržaja.
5. Uverite se da znate i odobravate koje igre vaše dete igra.
Pokažite interesovanje za video igre koje vaše dete igra. Ne morate se ponašati kao inspektor, već kao radoznala odrasla osoba. Za postavljanje zdravih granica, i da bi vaše dete shvatilo zašto je važno da ih poštuje, trebalo bi da izgradite odnos zasnovan na međusobnom poverenju. Možete početi tako što ćete razumeti šta igraju i zašto im je to zanimljivo.
6. Kada uspostavite pravila, morate ih dosledno nadgledati i primenjivati.
Ne završava se sve početnim razgovorom. Potrebno je da pažljivo pratite ponašanje svog deteta jer bi u početku moglo da ga poštuje, ali da se kasnije opusti ako primeti da više niste fokusirani na uspostavljanje ove zdrave navike.
7. Identifikujte druge rekreativne aktivnosti.
Verovatno znate da je osnovno pravilo stvaranja navika da uvedete novu, zdravu umesto one koju pokušavate da potisnete. Isto važi i za ovo – potrebno je da osmislite zabavnu, zanimljivu aktivnost u kojoj će vaše dete uživati onda kada bi inače igralo video igre. Kada razmišljate o zamenskim aktivnostima, pokušajte da pronađete onu koja ima iste karakteristike kao gejming – nešto lako pristupačno, što ne zahteva puno planiranja, a u čijoj srži se nalazi zabava. Idealno bi bilo da to bude nešto u čemu biste mogli i vi kao roditelj da učestvujete.
8. Uvedite pozitivno potkrepljenje za aktivnosti koje ne uključuju gejming.
Na isti način na koji biste definisali posledice zbog kršenja pravila, potrebno je da dođete na ideju za nagradu za učešće u aktivnostima koje ne uključuju gejming. Većina roditelja bi se opredelila za nešto što uključuje kupovinu poklona, ali se potrudite da budete kreativniji od toga i nagradite ih nečim što bi im povećalo samopouzdanje i motivaciju, kao što su verbalne pohvale, pažnja ili rekreativne aktivnosti. Pozitivno potkrepljenje takođe može poboljšati vaš odnos sa detetom ako je on bio narušen preteranim gejmingom.
